Mesec: oktobar 2024.

Ministar za javna ulaganja, u Vladi Republike Srbije, Darko Glišić, zajdno sa saradnicima, posetio je Zdravstveni centar Valjevo  i održao radni sastanak na kome je osim rukovodstva najveće zdravstvene ustanove prisustvovao i gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, predsednik Skupštine dr Slobodan Gvozdenović, i predsednik UO Radoica Rstić. Nakon sastanka u gradskoj upravi od pre par meseci, u Zdravstveni centar Valjevo je danas više nego dobre vesti i značajne darove doneo ministar za javna ulaganja Darko Glišić.

• Tada smo najavili da ćemo vrlo brzo ući u postupak raspisivanja javne nabavke za projektovanje. Danas na sastanku smo konstatovali, a evo možemo da obavestimo i javnost da je taj postupak završen, da smo tačno pre pet dana potpisali ugovor sa projektantskom kućom koja će u narednih šest meseci da završi projekat ovog objekta i da mi negde tamo u recimo maju mesecu možemo da krenemo u pribavljanje svih neophodnih dozvola, kako bismo mogli da raspišemo tender za izvođenje radova i u toj nekoj planiranoj dianmici koju smo danas stavili na sto i precizirali, kraj naredne godine bi bio otprilike realan kada bismo mogli da uvedemo izvođača u posao ovde u Valjevu i da već sada krenemo da se pripremamo jer to je obiman posao, a ovo nije bilo koja ustanova, ovo je ustanova koja pruža zdravstvenu pomoć ljudima, i veoma je bitno i veoma je značajna. Već sada moramo da krenemo da u narednih godinu dana do tog trenutka jasno preciziramo kako će se rad organizovati u bolnici. Kada tom prvom fazom obuhvatite jedan deo bolnice, one koji su koristili taj deo morate premestiti na neko drugo mesto. To je obiman posao koji je pred rukovodstvom bolnice, zajedno sa Ministarstvom zdravlja će to rešiti jer ćemomi definistivno za godinu dana da uđemo ovde u radove – rekao je ministar za javna ulaganja Darko Glišić.

Ministar za javna ulaganja je na prvom sastanku u gradskoj upravi čuo i za problematiku nedostatka opreme za valjevsko porodilište.

• Nedostatak opreme komplikuje život ljudima koji rade na ovom značajnom odeljenju. Zbog procedure nabavke smo se potrudili da nađemo danatore, pokrenuli smo jednu donatorsku akciju koja je trajala jedno mesec dana i evo prikupili mso oko 100 hiljada evra koji su neophodni da bi se kupila oprema jako neophodna jer nikada ne znate kada će se desiti baš taj slučaj da nešto krene naopako i onda naravno da smo svi mi krivi što nismo preduzeli da predupredimo nešto što bi krenulo nekim neželjenim tokom. Mi smo ovom akcijom obezbedili sredstva, isporučili pre nekoliko nedelja opremu i uspeli smo uz malo dobre volje da sve završimo – rekao je Darko Glišić zahvalivši se svima koji su se odazvali njegovom pozivu za dnaciju i da je danas lep dan u valjevskoj bolnici po nekoliko pitanja, naglasivši da kada primeti da su neki ostali skeptični na njegova obećanja itekako dobije elan i ispuni obećanja da što obeća to i uradi.

1. d. direktora ZC Valjevo dr sci. med. Vladimir Pantelić, istakao je da je velika čast ugostiti ministra za javna ulaganja Darka Glišića, a da veliku zahvalnost Zdravstveni centar Valjevo duguje donatorima MN enterijeru na donaciji koje je stigla za ginekološko-akušersku službu.

– Kada je najpotrebnije, kada na svet dolazi dete, kada je najdramatičnije kada porođaj krene,  a ne može da se završi onako kao što smo planirali iz raznih medicinskih indikacija kada je indikovan carski rez radi se taj operativni zahvat, a stari sto koji smo imali svoje je odavno odslužio. Dobili smo jedan od najmodernijih stolova sa opremom, i veliku zahvalnost dugujemo darku Glišiću i donatorima. Drugi razlog današnje posete je još dobrih vesti za ZC Valjevo, građevinski projekat za rekonstrukciju je završen i mi dalje polako ulazimo u sledeću fazu i najvažniji korak ka rekonstrukciji, projekat za izvođenje će u narednih šest meseci biti odrađen i treba očekivati da s eu prvu fazu rekonstrukcije uđše već na jesen sledeće godine – rekao je v.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić.

Dr Željka Marić načelnica Službe za ginekologiju Zdravstvenog centra Valjevo, zahvalila se u ime svih kolega i žena koje će se porađati bezbedno u valjevskom porodilištu na izuzetnoj donaciji vrednoj preko četiri miliona dinara.

• Želim da izrazim svoju veliku zahvalnost, da kažem da sam jako srećna što smo dobili jednu jako veliku investiciju koja će pre svega biti u službi naših pacijenata, koja će pomoći da se buduće mame porađaju u najboljim mogućim uslovima. Dobili smo novi operacioni sto za porodilište. Dugo smo ga čekali. Kažem dugo smo ga čekali pre nego smo se obratili na pravu adresu. Zahvaljujući ministru Darku Glišiću, mi smo to realizovali u jako kratkom vremenskom roku uz veliku podršku gradske vlasti, našeg direktora dr Pantelića koji je znao da prepozna i iznese taj problem u pravom trenutku. Uz sto smo dobili svu prateću opremu koja je u smislu svega onog ašto popunjava tu operativnu priču ginekološku, novi reflektor, dva vakum aspiratora, ramcurette. Mi u valjevskom porodilištu imamo oko 1300 porođaja godišnje u proseku, a ovaj operacioni sto za carske rezove koji nam je doniran već je stavljen u upotrebu. Bez obzira što neminovno i uz našu veliku želju i uz želju mnogih žena koje se porađaju, da se porađaju prirodnim putem, veliki broj porođaja se završi operativno. Naša operaciona sala u porodilištu funkcioniše preko 30 godina, a ovaj sto je upravo došao u tom pravom trenutku kad je onaj stari sto koji je postojao završio svoju funkciju. Koji će broj porođaja carskim rezom ne možemo dati pravu prognozu, ali je to otprilike nekih 30%, što je na nivou svih porodilišta u Srbiji – rekla je dr Željka Marić, načelnica Službe za ginekologiju ZC Valjevo.

U 2023. godini,  ukupan  broj novorođene dece je 1068 beba, na teritoriji Kolubarskog okruga, svih opština koje gravitiraju ka, valjevskom porodilištu, Zdravstvenog centra Valjevo. U 2022. rođeno je ukupno 1201. beba.    Statistika, dakle beleži za godinu dana,                         130  porođaja manje i 135 novorođene dece manje u valjevskom porodilištu. U brojkama po opštinama to je u odnosu na prethodnu 129 porođaja manje sa teritorije opstine Valjevo, dok je blago povećan broj porođaja sa teritorije opštine Mionica, i isto toliko smanjen sa teritorije opštine Osečina.

Porođaji po opštinama Kolubarskog okruga donose sledeće brojke: Valjevo: 2023. bilo 568 porođaja, dok je 2022. god. obavljeno 697. Mionica: u ovoj godini u blagom porastu sa 89 porodilja, dok je 2022. na toj teritoriji 79 žena rodilo bebe. Ub standardno prednjači od svih opština i to je jasan pokazatelj razvoja, u 2023. godini 175 žena su postale majke, a u 2022. god, svet je ugledalo 176 malih Ubljana. Lajkovac ove godine ima 108 novih sugrađana, dok je 2022. završio sa 114 novorođenih. Osečina je već godinama u silaznoj putanji, prošle godine rođeno 61, a ovu 2023. završavaju sa 53 bebe.  Ljig ima 25 novih beba u ovoj godini, a u prethodnoj 26. U valjevskom porodilištu na svet je došlo još 36 beba, čije majke  su se tu zatekle, a pripadaju drugim filijalama van Kolubarskog okruga.  Akušerke opažaju i sveopšti trend da je manji pad u broju rađanja drugog deteta, ali svako četvrto, peto i šesto dete postaju uobičajena pojava i taj broj je u procentima povećan za 65%. Broj prvorotki u Valjevu u  odnosu na 2022 kada ih je bilo 516, manji za 110.

U nedelji od 21. do 28. oktobra u valjevskom porodilištu rođeno je ukupno 23 beba, od toga 13 devojčica i 10 dečaka. Čestitamo roditeljima!

U Kalendaru zdravlja, svaki 29. oktobar je posvećen najčešćem neurološkom oboljenju – moždanom udaru. Ovo je prilika da se još jednom podsetimo na značaj prevencije moždanog udara, lečenje i podršku pacijentima uz savete prim. dr Mihaila Mirkovića, načelnika Službe za neurologiju Zdravstvenog centra Valjevo. Prim. dr Mihailo Mirković napominje da se i kod mlađih pacijenata sve češće sreću i prepliću klasični faktori rizika za nastanak moždanog udara.Godišnja incidenca oboljevanja je  od 150 do 200 moždanih udara na 100 hiljada stanovnika. Činjenica je da se nakon 55 godine života udvostručuje rizik za oboljevanje i samim tim broj obolelih, ali u kliničkom radu neurolozi sve češće viđaju i ljudi ispod 50 godina. Za razliku od starije populacije, kod koje je glavni uzrok nastanka ateroskleroza i klasični faktori rizika povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, način života, kod mlađe populacije uzrok moždanog udara su takozvani ređi uzroci. Prema statistici od ukupnog broja obolelih od akutnog moždanog udara, jedna trećina na žalost izgubi bitku sa bolešću, jedna trećina ostane sa invaliditetom, a jedna trećina se uspešno izleči.

• Radi se na tome da se produži takozvani vremenski prozor odnosno vreme za koje se može dati neka efektivna Samim tim se radi na usavršavanju i lekova. Imamo tu neki napredak da više nije period od četiri ipo sata kada se mogao uključiti taj lek koji vrši rekanalizaciju zapušenog krvnog suda, nego se to produžava na 24 sata. Tu nam mnogo pomažu neke nove metode snimanja gde mi možemo videti sačuvanu zonu mozga na koju se još može uticati. Akcenat je i na mehaničkoj rekanalizaciji da se može tromb izvaditi iz krvnog suda i uspostaviti normalan krvotok u mozgu – rekao je prim. dr Mihailo Mirković.

Najveći broj moždanih udara 70% su aterotrombotički odnosno usled skleroze krvnih sudova, u kombinaciji sa klasičnim faktorima rizika kao što jepovišen krvni pritisak koji se zapostavlja, poremećaj metabolizma lipida i šećera, pušenje cigareta.

• Mi to sve češće viđamo i kod mlađih pacijenata takozvanih mladih vaskularaca kod kojih već imamo praktično razvijenu aterosklerozu. Ono što često viđamo jested a u starijoj populaciji, preko 70. godine života negde oko 25% su te ne prepoznate ili prepoznate ali neadekvatno lečene srčane aritmije kao uzrok. Tu treba vršiti prevenciju moždanog udara tako što se daje antikoagulantna terapija. Insistira se na lečenju i prevenciji kako se ne bi desio kardioembolijski moždani udar. Mozak sam po sebi je komplikovan organ pa su samim tim i neurološke bolesti najsloženije. Moždani udar je najčešći uzrok invalidnosti u starijem životnom dobu. Zbog toga je bitno da se pacijenti pravovremeno jave, kako bi pravovremeno davanje lekova poboljšalo stanje pacijenata, jer nakon neurološkog lečenja na odeljenju, svoju rehabilitaciju nastavljaju uz fizijatra i fizioterapeute jer adekvatan fizikalan tretman znatno utiče na oporavak pacijenta – rekao je prim.dr Mirković podsećajući na prve znake akutnog moždanog udara koji zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen da li je u pitanju govor, nestabilnost, oduzimanje jedne strane tela, izmena vidnog polja.

Prevalencija svih bolesti je uvećana, a akutni moždani udar se češće sreće i kod mlađe populacije pre svega što su dijagnostici dostupnije  nove metode. U budućnosti je u planu reorganizacija jedinice za moždani udar u Službi za neurologiju ZC Valjevo kako bi se napravila konekcija sa timom lekara koji rade mehaničku rekanalizaciju.

DXA aparat je pušten u rad. S obzirom da zbog toga što aparat nije radio od kraja avgusta, prioritet u dijagnostici prvo imaju pacijenti koji su već bili zakazani za kraj avgusta i ceo septmebar mesec. Novi termini za  zakazivanje putem IZIS sistema će biti dati početkom novembra meseca.

Lekari neće slati na DXA pregled pacijente ako ne ispunjavaju kriterijume za ovu dijagnostičku proceduru.

Prioritet su pacijenti:

1. koji su ušli u menopuauzu pre 45 godine
2. prelomi na malu traumu
3. pacijenti na kortikostreroidnoj terapiji
4. pacijenti sa komorbididtetima kao što su hipo/hipertireoza, hiperparatireoidizam
5. Onkološki pacijenti

Isto tako, pacijenti će biti pregledani samo ako imaju zakazan termin u IZIS-u.

Čitav mesec oktobar jeste posvećen prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju karcinoma dojke, pretežno malignog oboljenja u ženskoj populaciji, ali je 24. 10 posebno obeležen kao Svetski dan borbe protiv karcinoma dojke. O ovoj ozbiljnoj bolesti u ženskoj populaciji treba govoriti svakodnevno i apelovati na građanstvo da obavlja preventivne preglede, ali na žalost u našoj zemlji godišnje oboli oko 4500 žena od karcinoma dojke, a jedna trećina na žalost smrtno završi svoju borbu. Stručnjaci naglašavaju da kada se pacijentkinje jave u početnoj fazi bolesti, izlečenje je izvesno u preko 90% slučajeva. 2022. godina donosi neslavnu brojku od 111 novootkrivenih obolelih žena. U  2019. godini, novootkrivenih slučajeva bilo je 101. Od početka 2024. godine od karcinoma dojke se leči 95 novootkrivenih žena u Zdravstvenom centru Valjevo.

• Medicina je napredovala i nama su dostupni i inovativni lekovi koji su po protokolima svuda u zemlji. Tako da pacijentkinje koje se kasnije jave u nekim odmaklim stadijumima takođe imaju šansu za izlečenje i duži životni vek. Kada pričamo o karcinomu dojek to su obično neke žene starosne dobi između 50 i 69 godina života gde se karcinom najčešće javlja, a na žalost imamo i mlađih pacijentkinja gde se karcinom dojke javlja. Imamo žena mlađih od 50 pa i 40 godina, nije to prevelik broj ali ih ima. Apelujem na sve da se odazivaju skrininzima i preventivnim pregledima. Ono što je standard jeste mamografija. U pitanju je digitalni mamograf tako da nema razloga da se plaše zračenja jer imamo najsavremeniji uređaj. Mamografija kod mlađih žena se rdi isključivo ako to lekar proceni kao neophodno. Bilo kakvu promenu žena da primeti na svojim dojkama treba da se javi lekaru, poslebno posle samopregleda. Samopregled treba izvesti u periodu nakon menstruacije, kružnim pokretima samopregledati grudi. Uglavnom se žene nakon samopregleda i javljaju kod lekara ukoliko su pronašle neku promenu. Pošto svaka žena najbolje poznaje svoje telo, treba da obrati pažnju na promenu u veličini grudi, promena kože u smioslu crvenila ili zadebljanja koje može da liči na koru pomorandže, zatim promenice koje mogu da se napipaju pod prstima kao i iscedak – napominje dr Tijana Tomić Lukić, načelnica Odeljenja onkologije sa palijativnom negom ZC Valjevo, podsetivši i na faktore rizika koji mogu da dovedu do nastanka oboljenja. Osim genetike koja ukazuje na neophodnost čestih preventivnih pregleda, način života je  ključan faktor rizika na koji možemo da utičemo, a neophodna je zdrava ishrana, fizička aktivnost i boravak u prirodi. Faktori koji su uočeni i dovedeni u vezu sa razvojem karcinoma dojke su i uzimanje kontraceptivnih pilula, kasna trudnoća, rana menarha, pozitivbna BRKA1 i2 mutacija.

Što se tiče dijagnostike i lečenja u zdravstvenom centru Valjevo je zaokružen proces jer posle pregleda ima mogućnosti za ultrazvučni pregled, zatim mamografiju, magnet i sve ostalo, a jednom mesečno se održava i konzilijum jer je referentna ustanova Institut za radiologiju i onkologiju Srbije. Na osnovu dugogodišnjeg kliničkog iskustva, dr Tomić Lukić uočava porast brojao bolelih, a naročito u periodu posle korone, na žalost ne samo karcinoma dojke već i drugih lokalizacija. Ono što je lošije statistički jeste da se granica oboljevanja i pojave karcinoma pomera ka mlađoj populaciji oko 40, 45 godina.

• Žene ne treba da se plaše već na vreme javljaju . Zaista je veliki broj lekova sada dostupan. Baš za dojku mogu da kažem da je zbog dostupnosti lekova izlečenje moguće i u uznapredovalim fazama bolesti. Strah i prihvatanje bolesti su sveprisutni i nemaju veze sa društvenom pripadnošću. Fali nam zdravstvene prosvećenosti. Na zapadu se kažnjava neodazivanje na preventivne preglede, mi zato imamo slučajeve da se žene kasno javljaju što usložnjava protokole i proces lečenja. Pristup lečenju je različit i zavisi od faze bolesti u kojoj se žena javi. Mi tu odluku ne donosimo sami jer postoji konzilijum, tim lekara, onkolog, hirurg, patolog koji odučuju o najboljem lečenju individualno –  rekla je dr Tijana Tomić Lukić, specijalsita onkologije, naglašavajući da je pozitivan stav i želja da se izlečite takođe jako bitno tokom lečenja od karcinoma uz podršku porodice i prijatelja jer bolest nije jednostavna i može da traje uz dosta stresnih situacija.

Ove godine, poruku javnosti prenela je i izlečena pacijentkinja Kosana Vićentijević, koja je podelila svoje iskustvo borbe i lečenja karcinoma dojke sa kojim se iznenada suočila tokom redovnog preventivnog pregleda u 48 godini. Od avgusta do marta je prošla cikluse hemioterapija, nakon toga operativni zahvat, nakon koga je kao finale došla radio terapija zračenjem i nakon godinu ipo dana pobedila karcinom dojke.

• Sve što je trebalo na putu mog ozdravljenja, ja sam radila u valjevskoj bolnici. Ja sam Valjevka i imam poverenja u valjevske lekare. U čitav Tim. Prvo sa tim lekarima pre bolesti se nikada nisam družila, ali na putu ozdravljenja smo postali prijatelji, sa Tijanom, sa Dejanom kojime operisao, sa anesteziologom, sa ljudima iz laboratorije, sa sestricama sa onkologije, to su mi prijatelji. Čitava podrška, ovde tim ljudi da nekoga ne izodstavim, su radili na tom putu mog ozdravljenja. Meni je bilo samo teško dok nisam znala proces, dok mi Tijana i Dejan nisu objasnili kakav je put do ozdravljenja. Oni su rekli procedura traje godinu, godinu ipo dana i išli su konzilijumi i dalji redosled lečenja po protokolu. Ja sam imala preporuke prijatelja iz Beograda da tamo nastavim lečenje, ali ja sam rekla ne! Ja sam Valjevka, ja hoću da živim u ovom gradu sa ovim ljudima sa kojima se rodilo prijateljstvo na kome sam zahvalna. Milion puta da kažem hvala timu ove ustanove koji je radio na mom ozdravljenju to je malo. Pored tima ovde u bolnici, imam i dalje tim ljudi, prijatelji, komšije, familija, koji su bili uz mene svakodnevno u svakom momentu tokom izlečenja i preživljavali sa mnom put izlečenja. Ja da izdam, moj tim, da izdam lekare, te ljude koji su sa mnom na tom putu, nema izdaje, nema predaje! Ja sam rekla: „Mi ćemo da pobedimo!“ i pobedili smo! Ja sam ozdravila! – sa puno emocija je ispričala Kosana Vićentijević naglašavajući da je još najvažnije slušati isključivo lekara tokom terapije i na kontrolnom pregledu, postupiti tako, a u međuvremenu nastaviti sa normalnim životom. Sama informacija da ima karcinom jednaka je po njenom poređenju slikovitom objašnjenju kao da je udarena sa milion gromova, ali se nijednom nije zapitala zašto se razbolela,  već je težila putu ozdravljenja, te je strah ustupio mesto dugotrajnoj timskoj borbi.

Gospođa Vićentijević je još podelila da tokom protokola lečenja, nije nikada ništa „guglala“ već normalno održavala aktivnosti ne priznajući reč bolest nego samo put ozdravljenja. Kosana Vićentijević se ovom prilikom zahvalila svim ljudima iz okruženja, roditeljima, prijateljima, familiji, kolegama i drugima koji su učestvovali u njenom ozdravljenju, a posebno svima u Zdravstvenom centru Valjevo, nastavljajući svoj život uz nove izazove i profesionalno usavršavanje.

Odeljenje onkologije sa palijativnom negom, veliki broj terapijskih usluga pruža preko Odseka Dnevne bolnice gde pacijenti primaju hemioterapiju.

• Uz podršku celog našeg rukovodstva bolnice, nama je bila ideja da nevezano za predstojeću rekonstrukciju bolnice, da malo sredimo naše odeljenje imajući u vidu kompleksnost bolesti koje lečimo. Prevashodno zbog pacijenata da im malo poboljšamo uslove jer sama dijagnoz akancera s egleda sa mračne strane, a mi smo se potrudili da humanizujemo uslove u skladu sa mogućnostima, mi se trudimo da im unesemo pozitivnu energiju kako bi lakše sve prebrodili. Moja ideja uz svo osoblje koje me je podržalo je da sredimo i poboljšamo dnevnu bolnicu, ambulantni rad, kao i na samom odeljneju zamenu stolarije, krečenje, klime i televizore. Treba da nam stigne još jedna laminarna komora za citostatike. Sređivali smo šalterski deo, ambulante, jer imamo na žalost veliku frekvenciju pacijenata i na žalost se stalno s tvara gužva. Trenutno je u ovoj akciji opremanja i sređivanja učestvovala i šira društvena zajednica, oko 30 firmi i pojedinaca, Valjevaca je dalo svoj doprinos i želim da sezahvalim svim tim ljudima dobre volje koji su nam izašli u susret i pomogli nam u svemu ovome – zaključila je dr Tijana Tomić Lukić, načelnica Odeljenja onkologije sa palijativnom negom Zdravstvenog centra Valjevo.

U organizaciji Udruženja endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) i Hirurške klinike Zdravstvenog centra  Valjevo, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i pokroviteljstvom grada Valjeva, poslednje nedelje novembra Valjevo i Divčibare će biti centar hirurgije u zemlji, kao organizatori i domaćini prve „Nedelje minimalno invazivne hirurgije u Srbiji“. Poslednja nedelja novembra od 25. 11.2024. do 29.11.2024., obuhvata niz aktivnosti u „ Nedelji minimalno invazivne hirurgije u Srbiji“:

1. Uživo operacije iz OP bloka Hirurške klinike ZC Valjevo  i editovani video operacija iz oblasti kolorektalne, barijatrijske i hirurgije kila biće emitovani preko You tube kanala u danima 25,26 i 27. novembra.
2. Dana 28. novembra, 2024. godine na Divčibarama, u hotelu „Crni vrh“ sa početkom u 09.30hodržava se Simpozijum MIH„Ubrzanje“ sa eminentnim stranim i domaćim predavačima.
3. Dana 29. novembra 2024. godinetakođe na Divčibarama, u hotelu „Crni vrh“ sa početkom u 09.30h počinje Prikaz – slobodne teme – operacije MIH iz regionalnih ustanova Republike Srbije.

Nedelja minimalno invazivne hirurgije u Srbiji – Preuzmite PDF program

Predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) doc. dr Danijel Galun, zajedno sa president-elect doc. dr Miljanom Ćeranićem i članovima doc. dr Dejanom Veličkovićem, dr Bojanom Jovanovićem, dr Nebojšom Stojakovićem i sekretarom UEHS ass. dr Srđanom Mijatovićem upustili su se u misiju UEHS radi boljeg povezivanja i organizacija profesionalaca koji slično misle i dele isti sistem naučnih i stručnih vrednosti, zatim kvalitetniji pristup novim saznanjima i iskustvima iz oblasti minimalno invazivne / endoskopske hirurgije radi poboljšanja edukacije kako mlađih, tako i iskusnih hirurga, što rezultira  širom popularizacija minimalno-invazivne hirurgije kroz savremena sredstva komunikacije i  unapređenjenu saradnju sa inostranim udruženjima (region, EAES)

Kada je dr Jordan Lazarević 2003. godine po prvi put u zemlji u Zdravstvenom centru Valjevo izveo kolektomiju (prva operacija debelog creva) tada je valjevska hirurgija uspešno pridružena velikoj porodici srpske  minimalno invazivne hirurgije. Danas operacije koje se standardizovano rade su dominantne u kolorektalnoj hirurgiji, zatim hepatobilijarnoj i hirurgiji gornjeg digestivnog trakta. Zatim slede hirurgija kila, kao i svakodnevna urgentna stanja. Brojke koje su urađene u valjevskoj hirurgiji etablirale su valjevske hirurge u „Lapserb“ program. Nakon KBC “Dragiša Mišović“, u valjevskom Zdravstvenom centru, dr Nebojša Stojaković je uspešno izveo radikalnu resekciju glave pankreasa, izuzetno kompleksan operativni poduhvat koji se do sada radio u tercijarnim kliničkim centrima, kojima  valjevska hirurgija odavno  parira u čemu su i brojni gostujući profesori saglasni. Podsećamo da je 2018. godine u tada Opštoj bolnici Valjevo održana povodom sprovođenja projekta „LAPSERB“, održana je instruktorska radionica u novembru 2018. godine, sa idejom razvoja laparoskopskog pristupa kolorektalonoj hirurgiji i standardizaciji tih procedura u našoj ustanovi. Projekat je startovao u aprilu 2018. godine kada su Ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar i prof. dr Amjad Parvaiz, potpisali sporazum o saradnji. Pozivu za napredovanje u laparoskopskoj hirurgiji odazvali su se i valjevski hirurzi, te su težili svakoga dana biti sve bolji i bolji kako bi postigli standard koji je blizak profesoru Amdžadu Pervajzu što je rezultiralo uspešnim vorkšopom održanim u valjevskoj bolnici 2018. godine. U „Nedelji minimalno invazivne hirurgije u Srbiji“ u novembru na Divčibarama, jedan od brojnih eminentnih stručnjaka kao predavač biće ponovo i prof. dr Amjad Parvaiz.

Valjevska bolnica je svojom slavnom istorijom upisana u temelje razvoja srpske medicine, a uvek je vredno pomene i podsećanja da je još 7. aprila 1928. godine, dr Jovan Mijušković, poznat  kao prvi doktor koji je uspešno izveo operaciju na otvorenom srcu. Pacijent dr Mijuškovića bio je dečak – čobanin od samo 15 godina koji je nesrećnim okolnostima ranjen revolverskim projektilom i čiji život je već maltene bio otpisan jer medicina u našoj zemlji u to vreme nije imala rešenje za takvu komplikaciju. Ipak, tada na scenu stupa hrabri i neprikosnoveni dr Jovan Mijušković koji od tog trenutka podiže srpsku medicinu na jedan novi nivo, upravo iz valjevske bolnice. Tom prilikom dr Mijušković  beleži: „Operacija je završena sa uspehom. Ja sam zadovoljan. Mislim da je ovo prvi uspeli slučaj na srcu u našoj državi. Operaciju sam vršio pod vrlo teškim okolnostima, Uspeh pripisujem i brzini sa kojom sam završio celu operaciju, koja nije trajala više od 35 minuta, a i lokalnoj anesteziji koju je ovaj dečko hrabro izdržao ”.

U окviru оbеlеžаvаnjа Svеtsкоg dаnа hrаnе, 16. окtоbrа, акtivnоsti se usmеrаvаju nа infоrmisаnjе i еduкаciјu stаnоvništvа, а pоsеbnо dеcе i mlаdih u cilju sticаnjа znаnjа, fоrmirаnjа isprаvnih stаvоvа i pоnаšаnjа u vеzi sа ishrаnоm.  O hrani kao osnovnoj ljudskoj potrebi potrebno je češće razgovarati, stav je i subspecijaliste iz ishrane zdravih i bolesnih ljudi, prim. dr Jasmine Lukić, iz Doma zdravlja Valjevo. Prim. dr Lukić je primarijat stekla 2005. godine nakon čega je završila i subspecijalizaciju iz ishrane 2007. godine, predsednik je Odbora za javno zdravlje Valjevo i sekretar SLD podružnice Valjevo. Savetovalište za ishranu u Preventivnom centru u Domu zdravlja Valjevo, radi petkom od 7 sati ujutru,  već 16 godina i vodi ga prim. dr Jasmina Lukić. U moru informacija putem  medija i društvenih mreža, običan čovek je najčešće zbunjen, pa je iz prve ruke reč struke, od prim. dr Jasmine lukić, subspecijalsite za ishranu zdravih i bolesnih ljudi, ključna da se čuje i primeni. Za 16 godina rada Savetovališta za ishranu u kartoteku je upisano preko 5000 pacijenata koji su svoje zdravlje regulisali pravilnom ishranom po savetima i lečenju subspecijaliste prim dr Jasmine Lukić.

– Savetovalište za ishranu koje radi već deceniju ipo, posećuju ne samo gojazni nego zbog pravilne ishrane i ishrane u patološkim stanjima tipa onkoloških bolesti, zatim pacijenti sa povišenim vrednostima masnoće u krvi, bubrežni bolesnici, dakle različite patologije i svi oni pripadaju našem savetovalištu i mogu da nađu svoje mesto u Savetovalištu za ishranu. Ishrana je važna komponenta života i važan parametar kvaliteta života. Ishrana je značajna za celokupan rad primarne zdravstvene zaštite jer se kod nas svi najpre javljaju. Savet o ishrani je nešto što podrazumeva deo svake posete pacijenta lekaru, jer kada se završi klinički pregled i terapija sledi savet o ishrani u zavisnosti od stanja kako bi poboljšao pacijent svoje zdravlje i ubrzao svoj oporavak. Zaista se primećuje pomak u našoj populaciji i među sugrađanima, bilo da je u pitanju najbrojnija radno sposobna populacija, bilo da su to deca gde je veliki prostor za delovanje, obrazovanje i edukaciju o zdravoj ishrani. Pored mene, tu je nezaobilazno mesto pedijatra, a mesto roditelja je jako važno. Starija populacija skuplja iskustva i informacije sa različitih strana i tu prosto imamo dosta osvešćenosti jer očekuju i žele da čuju reč lekara. Od prvog javljanja u savetovalište prođu meseci pa i godine, a sve rezultira redukcijom telesne mase, a samim tim i sveopšteg poboljšanja zdravstvenog stanja. Mesečno oko 50 ljudi dođe u Savetovalište za ishranu, a novih bude 8 do 10 na prvom pregledu – navodi prim. dr Lukić, ističući jako dobru saradnju sa endokrinolozima, kardiolozima, onkolozima i ostalim specijalistima ZC Valjevo.

Prim. dr Jasmina Lukić navodi da se svest menja i raste pa uočava želju i potrebu našeg naroda ka zdravoj hrani. Mogućnosti ljudi da dođu do zdrave hrane su takođe veće.

• Ja sam oduvek volela pijac i kažem da je pijaca mesto gde je u ponudi šarenoliko, raznovrsno i sveže sve ono neophodno za jednu zdravu i izbalansiranu ishranu, a svima je dostupno. Mi smo da kažem još uvek u jednom zdravom okruženju i imamo sreću da smo i okruženi proizvođačima hrane. Zdrava povrćka, zdrava voćka jeste nešto što treba da bude prisutno svakodnevno na trpezama. Osim odabira sama priprema hrane je jako važna, zatim konzumiranje u smislu količine i rasporeda obroka sve utiče na kraju u smislu da se dobije zdrav izbor. Osim hrane tu su i tečnosti, a mi imamo sreću da nam je dostupna pitka voda dobrog kvaliteta. Osim vode i čaja , sokovi ali od ceđenog vođa, a izbegavati gazirane napitke. Kada povedemo računa o svakom aspektu i svakom koraku onda dobijamo to zdravo dete koje raste pravilno u zdravog mladog čoveka koji je sposoban za reprodukciju, organizovanu porodicu koja ima smisla da sredi svoje okruženje životno i na kraju jednog starijeg čoveka koji ima hronične bolesti zbog starosti ali može da ih kontroliše – rekla je prim. dr Jasmina Lukić naglasivši da je velika zabluda da je zdrava ishrana skupa.

– Zdrava ishrana nije skupa posebno kada se pravilno odaberu namirnice i kada se one pravilno prerađuju. Izbegavati prženje i pohovanje namirnica, a samim tim je unos ulja smanjen. Osnovno je kuvati i peći, zatim grilovanje je dobro. To su načini koji su i jeftiniji, ali su daleko zdraviji nego prženo – izričita je prim. dr Lukić.

Što se tiče sveopšte popularnosti suplementacije u ishrani, ključan je stav struke. Prim. dr Jasmina Lukić kaže da je suplementacija nekada neophodna, ali isključivo pod nadzorom lekara.

• Suplementacija je potrebna apostoje situacije i zdravstvena stanja organizma kada je ona i neophodna. Tržište je zbog dostupnosti i prisutnosti farmaceutske industrije u medijima prepravljeno, ali svakako treba razgovor sa lekarom obaviti pre uzimanja bilo kog suplementa. U zavisnosti od starosne dobi, od patologije, od stanja organizma, lekar procenjuje na osnovu dodatnih laboratorijskih analiza da li je i koji suplement potreban. Uz svu suplementaciju koja je delimično potrebna, uvek je ishrana ili redukcija uz dodatke ključna. Moram da kažem da je Kovid koji smo imali pre četiri godine dosta promenio svest o suplementaciji, posebno o C i D vitaminima donevši nam nova saznanja o njihovoj koristi. Vrednost i važnost vitamina D se potvrdila i povećala. Dakle svakako laboratorija, razgovor sa lekarom, analize i doziranje pa tek onda suplementacija tamo gde treba bez obzira na dostupnost i prekomerno korišćenje koje je evidentno –  rekla je prim. dr Jasmina Lukić, dodajući da je u sklopu prevencije značajna i vakcinacija protiv gripa uz dovoljno tečnosti, dovoljno svežih salata i voća kao prvi korak ka jačanju odbrambenih mehanizama organizma.

Umerenost je ključ zdravlja i zdrave ishrane i kad bi se primenjivala u svim segmentima bilo bi manje posla i za lekare. Posebno umerenost se savetuje u upotrebi soli i šećera, a izbegavati preterivanja jer bilo da je u pitanju redukcija ili preterana upotreba bilo čega to dovodi do disbalansa i problema. Prim. dr Jasmina Lukić navodi ekstreman, ali uspešan primer pacijenta koji je bio redovan tokom trogodišnjeg lečenja na pravilnom redukcionom režimu i za to vreme prepolovio svoju težinu sa 180 na 90 kilograma! Češće u ženskoj populaciji se uočava eksperimentisanje sa restriktivnim dijetamam, suplementima i preparatima, pa ih sve to dovede u Savetovalište za ishranu na kraju.

• Pacijenti često zaborave da rezultat ne može preko noći niti za deset dana jer nije tako brzo ni nastajao problem. Uzajamna saradnja bazirana na poverenju je ključna jer osim saveta, terapije i lekova ključno je menjanje životnih navika na duži vremenski period. Razgovor je nešto što je velika stvar i jedan od početaka stvaranja poverenja i sprege između mene i pacijenata i početak uspešnog lečenja – zaključila je prim. dr Jasmina Lukić, subspecijalista ishrane za zdrave i bolesne, naglasivši da ne postoji hrana za koju je izričita da je nikada ne bi jela već upravo naći balans u umerenosti konzumiranja svake hrane. Probati nešto novo i dozvoliti sebi tokom proslave ili neki lep ručak neuobičajen nije ništa pogrešno, naprotiv, organizam koj je u restrikciji može baš da žudi za nečime i time nastaje neumerenost. Vrlo je bitno osetiti zadovoljstvo posle konzumaije nečega i taj mir koji čovek oseti je značajan za balans i mnogo je važniji od odricanja.

Mediteranski način ishrane jeste najzdraviji, ali on pored maslinovog ulja i obilja ribe podrazumeva i sam vazduh koji je lekovit, a ti ljudi se hrane na taj način jer su im te namirnice dostupne.

• Mi ovde treba malo da više povedemo računa i ubacujemo u ishranu ribu i promenimo svest o tome koliko je riba važna. Uvek je najlakše i najbolje da se čovek prilagođava ono što mu je dostupno u ishrani, što raste na podneblju gde je rođen jer su tada i mogućnosti za alergijske reakcije smanjene, olakšano je i varenje, a hrana prija. Malo nekog hedonizma, kad čiovek odvoji vreme za spremanje hrane, i uživa u jelu nije uopšte loše ako je sa merom jer to utiče na sveukupno zdravlje. Što se tiče zablude da se ljudi goje nakon ostavljanja duvana, tu dolazi do oslobađanja receptora koji su bili blokirani nikotinom, kako se ukusi oslobađaju tako i hrna više prija pa se i više konzumira. Uvek je volja presudna bez obzira da li su razlozi patološki ili estetski za promenu ka zdravlju. Svuda i na svakom mestu u svakom pogledu biti umeren, verovati u seb i u ono što lekar kaže – zaključila je prim. dr Jasmina Lukić.

16. окtоbаr – Svеtsкi dаn hrаnе, u Srbiјi sе оvај dаtum оbеlеžаvа оd 2001. gоdinе, а оvоgоdišnji slоgаn Svеtsкоg dаnа hrаnе је: „Prаvо nа hrаnu, zа bоlji živоt i bоlju budućnоst: dа niко nе budе glаdаn“.

Unutrašnji radovi i estetskom ukrašavanju Hrama Sv. Kozme i Damjana u krugu bolnice je zamišljeno kao projekat zajednice (community project), gde bi članovi crkvene zajednice i drugi zainteresovani učestvovali u različitim projektima u    raznim fazama  celokupnog projekta kao što su freskopis, izrada mozaika, završetak kamenog ikonostasa, svetlosti u crkvi. Freskopisanje hrama Sv. Kozme i Damjana je zamišljeno da bude završeno u pet faza. Prve tri su okončane  od 2013g. do 2016 g.

Prva faza je bila posvećena  priprati, u drugoj fazi rađen je  oltar i u trećoj fazi su urađene  kupola i kompozicije na istočnom, severnom i južnom zidu. Idejna rešenja sastava, rasporeda i šema  kompozicija fresaka su rezultat zajedničnih konsultacija.

Freskopisanje hrama je tematski osmišljeno s obzirom da je crkva u krugu bolnice, a utvrđena kanonska pravila su primenjena u oslikavanju (npr. Pantikrator i Širšarja, u oltaru Pričešćivanje apostola, liturgičari). Lajtmotivi za pojedine kompozicije su:  Hristos kao lekar duše i tela i isceljenje  (kompozicija na zapadnom zidu kao i svetitelji u priprati).

• Nastavak oslikavanja bolničke crkve Kozme i Damjana započet je u oktobru i rad je predviđen da se odvija u narednim nedeljama u skladu sa raspoloživim sredstvima za nabaku materijala. Uz Božiju pomoć i blagoslov episkopa valjevskog gospodina Isihija, cilj je da se tehnološki pripreme zidovi za oslikavanje, postave crteži na većini praznih površina u podkupolnom delu crkve. Nakon toga prešlo se na oslikavanje Uspenja Presvete Bogorodice na zapadnom zidu kao i na dve kompozicije u svodu, sa praznicima Ulaska Gospoda u Jerusalim i Vaskrsenje Lazara. Takođe Silazak svetog Duha na apostole u oltarskoj zoni kao i na nekolicinu svetitelja u mandorlama koji se nalaze na lukovima su u planu za freskopis – naveo je jerej Dragan Stanojević, bolnički duhovnik.

Tim koji radi freskopis čine tri člana, akademski slikar Vladislav Juškov, Filip Vuk Popović i Inna Braljnina. Ono što povezuje članove tima je pre svega liturgijski način života, ljubav prema Crkvi i crkvenoj umetnosti, posebno ka živopisu i ikonopisu koju se razvijao na području Istočnog rimskog carstva. Primarni cilj njihovog rada jeste stvaranje živopisa koji će na najbolji mogući način da upotpuni bogoslužbeni život i potrebe Crkve Sv. Lekara Kozme i Damjana.

• Veoma važan segment u oslikavanju crkve jeste razumevanje arhitekture i pravilan raspored fresaka, što podrazumeva poznavanje tipika- pravila gde se koja kompozicija, svetitelj oslikavaju, a što je opet u skladu sa bogoslužbenim poretkom. Istraživajući estetiku koja se nalazi na srednjevekovnim spomenicima, veliki značaj pridajemo skladnosti boja i proporciji figura, komponujući ih na adekvatan način sa arhitekturom, osvetljenošću crkve, kombinacijom sa zlatom i ostalim uslovima. Pored toga veliku važnost dajemo dugovečnosti freska, što podrazuva najbolji kvalitet materijala i poznavanje slikarske tehnologije. Dobro je sebe podsećati na veličinu i odgovornost ovog sveštenog posla, jer se stvaraju spomenici koji jesu neodvojivi deo Hristovog Tela – naveli su umetnici koji rade na freskopisu Hrama Sv. Kozme i Damjana u krugu Zdravstevnog centra Valjevo.

Ovom prilikom podsećamo da je prve faze radova na Hramu Sv. Kozme i Damjana u krugu Zdravstvenog centra Valjevo blagosiljao prisustvom Otac Aleksej koji  je davao smernice i nadgledao radove svih projekata. Takođe, on je radio freskopis i mozaike.

Otac Aleksej je dolazio iz Australije na proleće ili letoi intenzivno radio, po 12-14 časova dnevno na  freskopisanju (i mozaicima) kao i praćenju ostalih zadatih projekata urađenih u njegovom odsustvu u toku godine (kao npr. ikonostas, polijelej…).

Imao je tri do četiri pomoćnika. Među njima su bili njegov učenik, iskušenik Ben  iz Australije, Jovan iz Kanbere i lokalni ikonopisac iz Kovilja Filip  i članovi zajednice.

Stil i uzori  kompozicija su vizantijski iz poznog srednjeg veka, inspirisani od velikih majstora koji su freskopisali od Svete Gore do naših Nemanjičkih zdanja. Freskopisalo se na izgletovanom zidu tehnikom jajčane tempere: žumance korišćeno kao je vezivo i prirodni pigmenti iz celog sveta, Gruzije, Slovenije, Australije, Italije .U temperi je sveto ulje Svetoga Gavrila Gruzijskog.

U valjevskoj angio sali održana je radionica za hronične totalne okluzije.  Mentori i edukatori ovoga puta su bili gosti iz Kragujevca i Beograda, prof. dr Nikola Jagić iz UKC „Kragujevac“ i dr Mladen Tasić iz KBC „Zemun“. Ugradnjom nove angiosale koja je nabavljena zahvaljujuću Ministarstvu zdravlja i Vladi Republike Srbije, a već drugi mesec pruža savremene mogućnosti za lečenje kardioloških stanja, timu angio sale su otvorene nove mogućnosti za nadogradnju veština i znanja, pa su i očekivanja da se statistike iz vrha srpske kardiologije održe ako ne i nadmaše u ovoj godini. Dr Ivica Obradović, šef Odseka za invazivnu radiološko – kardiološku dijagnostiku sa Pejsmejker centrom, podsetio je da je u toku prošle godine u angio salama Zdravstevnog centra Valjevo  urađeno 3047 koronarografija i 1446 PCI procedura. Tim angio sale, subspecijalisti, instrumentari, radiološki tehničari daju sve od sebe da unapređuju svoje znanje, pa je lečenje hroničnih totalnih okluzija procedura koju usvajaju.

– To su potpuna zapušenja koronarnih arterija koja traju najmanje tri meseca ili duži vremenski period. To su najzahtevnija i najsloženija suženja koronarnog stabla. Danas su nam u gostima prof. dr Nikola Jagić iz UKC „Kragujevac“ i dr Mladen Tasić iz KBC „Zemun“. Oni imaju veliki broj tih perkutanih koronarnih intervencija  (PKI ) procedura u rukama i njihovo gostovanje i održavanje ove praktične radionice nam je od izuzetnog značaja. Oni urade preko 100 takvih procedura godišnje. Perkutana koronarna intervencija  (PKI ) dovodi do rekanalizacija totalne hronične okluzije koronarne arterije inače je složena i  dugotrajna procedura koja zahteva obučen tim angio sale. Uz ovakve mentore počinjemo dugoročniju saradnju da na tom polju unapredimo naše znanje i naše mogućnosti za zbrinjavanje i lečenje u angio sali –  rekao je dr Ivica Obradović, šef Odseka za invazivnu radiološko – kardiološku dijagnostiku sa Pejsmejker centrom.

U 2023. godini, tima angio sale ZC Valjevo, ostvario je  zapažene rezultate jer su rangirani kao  peta sala u Srbiji po ukupnom broju PCI procedura. Ispred ZC Valjevo  su samo univerzitetski klinički centri. Takođe, po složenosti procedura isto se kotiraju  u samom vrhu i to u smislu urađenih procedura na glavnom stablu, urađenih procedura sa imidžingom kao što su IVUS-OCT, kao i u funkcionalnoj proceni značajnosti stenoza gde su drugi po broju tih procedura u prošloj godini, jer je samo „Dedinje“ ispred. Po raspoloživim podatcima, Institut Sremska Kamenica je u toku prošle godine uradio 2900 PCI procedura, UKCS ima 1799, a Zdravstveni centar Valjevo i valjevska angiosala 1537, dalje „Dedinje“ beleži 2100 PCI procedura, „Zvezdara“ 1570 i KC Niš 1739 PCI procedura u 2023. godini.

U Domu zdravlja Valjevo juče je, za vreme preventivnih pregleda, počela imunizacija protiv sezonskog gripa. Redovna sezonska imunizacija od danas se sprovodi radnim danima od 7 do 19 časova u službi Intervencije Opšte medicine u prizemlju i Medicine rada na drugom spratu Doma zdravlja. Prethodno pacijent treba da dobije nalog za vakcinaciju od svog izabranog lekara. Vakcine će u narednom periodu biti distribuirane i gradskim i većim seoskim ambulantama.

Za Dom zdravlja Valjevo u sezoni 2023/24. opredeljeno je 5.000 doza četvorovalentne vakcine „Influvac tetra“ proizvođača Abbott Biologicals i 800 doza trovalentne vakcine „Torvaxflu“ Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.

Vakcina je najefikasniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Preporučuje se svim rizičnim grupama građana, prvenstveno hroničnim bolesnicima i starijima od 65 godina, trudnicama i deci, zdravstvenim radnicima i svima koji su na radnom mestu u kontaktu sa puno ljudi.

Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje, a stvara se imunitet za narednih 6 do 12  meseci.

Vakcinu protiv sezonskog gripa ne mogu primiti osobe koje imaju respiratornu infekciju i temperaturu, dok ne ozdrave, zatim osobe preosetljive na supstance sadržane u vakcini, alergične na kokošje jaje, meso i perje, kao i na Gentamicin.

Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja koji se obežava 10. oktobra u Kalendaru Svetske zdravstvene organizacije,  ima za temu „Zdravlje na radnom mestu“ (Mental Health at Work), kojom se pokušava naglasiti vitalna povezanost između mentalnog zdravlja i radnog mesta. Služba psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo tradicionalno je upriličila izložbu radova svojih korisnika koja će tokom oktobra biti u hodniku Službe  dostupna svima da uživaju. Načelnica Službe psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo, prof. dr Snežana Marjanović, specijalista psihijatrije, navodi da je u borbi za mentalno zdravlje potrebna pomoć i podrška čitave društvene zajednice, počevši od pojedinca, a zatim  i škola i psihologa i pedagoga, socijalnih radnika, a psihijatri su tu tek za promene ponašanja koje su za lečenje. Deset lekara specijalsita psihijatara radi na zaštiti mentalnog zdravlja stanovništva Kolubarskog okruga, a sveprisutan je deficit psihologa, socijalnih radnika, pedagoga i drugih stručnjaka koji su nezaobilazni u timu koji pruža zaštitu mentalnog zdravlja.

• Najveći broj ljudi koji se javljaju u psihijatrijske ambulante dolaze zbog stresnih životnih situacija. Kada govorimo o zaštiti mentalnog zdravlja moramo govoriti o prevenciji, a šta je prevencije nego jačanje odbrambenih mehanizama. Osnovno je ojačati čoveka. Mi sami kao stručnjaci i pojedinci možemo da rešavamo određena stanja kada dođe do poremećaja i problema, ali je osnovno pitanje kako da ne dođe do problema. Važnost mentalnog zdravlja se ogled ai u tome što utiče na naše telesno zdravlje. Neophodno je da se više čitava društvena zajednica uključi u zaštitu mentalnog zdravlja. Potrebno je dosta volontera, psihologa, pedagoga gde bismo svi zajedno vršili edukaciju i obrazovanje stanovništva da najpre nije sramotno javiti se za pomoć pogotovu ako se javi problem koji suštinski u korenu stavri treba rešavati.

Prof. dr Snežana Marjanović uočava da se posebno u periodu posle Kovida, kroz klinički rad susreće sa porastom depresije i anksioznih poremećaja. Mesečno se preko 1200 građana javi u ambulantu i potraži pomoć zbog nekog problema, ali se smatra da je taj broj bar tri puta veći jer se mnogi, posebno mladi ljudi suočeni sa životnim izazovima i dalje zbog straha od stigme javljaju u privatne prakse.

• Način života, tranzicija, ekonomska loša situacija, nedostatak posla sve to utiče na čitavo stanovništvo i otuda toliki porast depresije i anksioznosti kao bolesti. Uvek ima i bolesti zavisnosti, ali zbog savremnih protokola terapija koje su ponuđene one su pod kontrolom za razliku od pre dvadeset godina kada smo vodili borbu em sa velikim brojem zavisnika em sa javnošću koja o tome nije imala dovoljno znanja. Trenutno smatram da je u ukupnoj populaciji najugroženija populacija mladih i adolescenata. Mnogo ima depresije i anksioznosti, a tu su i fobije, opsesivno kompulsivni poremećaji, generalizovani anksiozni poremećaji. Na sve ove bolesti utiče način i tempo života, a ono što posebno uočavam jeste otuđenje. Veliki broj starih je usamljeno i otuđeno, a imamo veliku populaciju starih lica koje je porodica napustila i oni jednostavno završavaju kod nas potpuno bespomoćni. Pre dve decenije takvih slučajeva je bilo sporadično, dok se danas u doba otuđenja sve više starih odbacuje. Svaka dekada nosi neki svoj specifičan stres i ne možemo ga porediti kao pre jednog veka. Mi sada jesmo tehnološki napredniji i samim tim očekujemo neki drugi kvalitet života. Naizgled imamo bolji kvalitet života, ali sa druge strane porast siromaštva, a prošli smo i ratove, sada imamo stalnu tranziciju i govori se da će biti bolje  u veku tehnološke ekspanzije došli smo na isto. U moru informacija i bitnih i nebitnih jako je teško razlučiti kada si bombardovan sa svih strana informacijama. Ono što je po meni jako bitno jeste da bismo mi pod hitno morali da počnemo edukacije na svim nivoima društva, djeca od vrtića, zatim kada kreću u školu, da se sve snage usmere  u obrazovni sistem. Da ojačamo obrazovni sistem, da djecu kroz školu učimo vrijednostima pravim života. Da prosvetni radnici dobiju pravu ulogu učenja sistemu vrednosti života, a kroz školstvo imamo i pedagoge i psihologe kao saradnike koji imaju uvide u razvoj i zaštitu mentalnog zdravlja dece i kasnije adolescenata i odraslih. Na taj način bismo mi mogli svima njima pomoći, radionicama i edukacijama gde bi se djeca usmeravala. Kolektivni rad je vrlo važan jer kroz vrtiće i škole možemo raditi i sa roditeljima. Naučiti sistem vrednosti, šta je vrednosni sistem, šta odbaciti, šta usvojiti. Vještačka inteligencija jeste neminovnost, ali su nam djeca zaboravila i knjige i sport i sve ono što ih osposobljava za život. Čitanjem razvijaš ne samo psihičke osobine već sposobnost donošenja odluka, odgovornost, sposobnost da naučiš da učiš. Mi dobijamo generacije koje su osposobljene samo za rad na kompjutetu i da što brže dođu do cilja,a  odatle se razvija agresija pa imamo veliki broj agresivnih ispada. Djete nije naučeno da sačeka nešto. Tu j eogromna razlika u odnosu na vek i decenije pre jer su ljudi učeni da sačekaju i da radom i vrednostima dođu do određenog cilja koji može da znači, godinu, dve, pet, deset, da polako stiču određena saznanja i na taj način jačaju svoje mentalne kapacitete i sposobnosti. Mi sad imamo omladinu koja se našla u jednom vrtlogu iz kojeg ne znaju da izađu. Njih na društvenim mrežama uče tiktokeri i influenseri, a mi sa određenim znanjem i obrazovanjem možemo pričati koliko je to dobro ili loše. Mladost tu ne može da napravi razliku i tako nastaju prihički poremećaji i problemi. Zato mislim da prevencija treba da krene od vrtića i da se svi resursi tu usmere – izričita je prof. dr Snežana Marjanović, načelnica Službe psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo.

Ključne poruke ovogodišnjeg Svjetskog dana mentalnog zdravlja:

• Delovanje i saradnja s Vladom je ključna.

Vlada, poslodavci i reperezentativne organizacije moraju raditi zajedno na stvaranju politike koja prevenira rizike po mentalno zdravlje, promoviše blagostanje i gradi potporna radna mesta u kojima je mentalno zdravlje prioritet.

• Briga za vlastito mentalno zdravlje.

Iako vlade i poslodavci imaju primarnu odgovornost u zaštiti i promovisanju mentalnog zdravlja na radnom mestu, svako od nas treba da brine za vlastito blagostanje. Naučite tehnike upravljanja stresom i budite svesni promena svog mentalnog zdravlja. Ako je potrebno, zatražite pomoć od onih kojima verujete – prijatelja, članova porodice, kolega, nadređenih ili zdravstvenih profesionalaca.