Mesec: decembar 2024.

Do podneva 31. decembra, godine kojoj sitno brojimo, 2024., u valjevskom porodilištu je rođeno 1063 za proteklih godinu dana beba. U prethodnoj 2023. godini,  ukupan  broj novorođene dece u porodilištu Zdravstvenog centra Valjevo je 1060 beba, na teritoriji svih šest opština Kolubarskog okruga, a ove godine neznatno više i to 1063.

Izvestaj o broju porođaja za poslednjih 10 godina ukazuje na  tendenciju pada u broju porođaja od 2016.godine do danas. U 2016. godini kada je u valjevskom porodilištu rođeno 1355 beba, i 2023. godine kada smo  imali  1060 novorođenčadi, a u 2024., 1063 novorođenih, poredimo decenijsku statistiku koja ukazuje da se iz godine u godinu rađa stotinak beba manje godišnje.

Porođaji po opštinama Kolubarskog okruga donose sledeće brojke:

Valjevo: 2023. bilo 568 porođaja, ove 2024. godine u gradu na Kolubari rođeno novih 581 malih Valjevaca, što je blagi porast.

Mionica: u 2023. godini sa 89 porodilja, a u 2024. blag porast 94 novorođenih Mioničana.

Ub standardno prednjači od svih opština u 2023. godini 175 žena su postale majke, a u 2024., svet je ugledalo  malih 146 Ubljana.

Lajkovac je 2023.  imao 108 novih sugrađana, a ove godine 2024. ta brojka je 96 .

Osečina je već godinama u silaznoj putanji, 2023. imali   53 bebe, ali je u 2024. zabeležila preokret i rođeno je više mališana i to 71.

Ljig ima 29  novih beba u ovoj godini, a u prethodnoj 25.

U valjevskom porodilištu na svet je došlo još 46 beba, čije majke  su se tu zatekle, a pripadaju drugim filijalama izvan Kolubarskog okruga.

U godini na izmaku 2024. da po prvi put postanu majke ostvarilo je 435 žena, a povećan je ibroj trećerotki na 197 sa prošlogodišnjih 172.

Posebno smo ponosni na naš Centar za vantelesnu oplodnju koji radi 12 godina kao Odsek  ginekološko-akušerske službe ZC Valjevo, i do sada je ukupno rođeno 627 beba začetih u laboratoriji valjevskog tima. Tim Centra za VTO imaće punu podršku menadžmenta ZC Valjevo da nastavi svoj plemenit rad i unapređuje ga u skladu sa savremenim medicinskim dostignućima.

V.d. direktora Zdravstvenog centra Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, održao je završni novogodišnji kolegijum za sve načelnike i glavne sestre službi, zajedno sa pomoćnicima, tokom koga je predočio šta je sve u ovoj godini urađeno i nabavljeno od opreme, kao i planove za predstojeću godinu u kojoj nas očekuje početak rekonstrukcije valjevske bolnice. Od pozitivnih i značajnih  stvari u ustanovi direktor je istakao rad angio sale i dobijanje i stavljanje u rad nove najmodernije angio sale, te da lista čekanja za procedure koronarografije više ne postoji.

– Početkom godine smo dobili i novi aparat za magnetnu rezonancu tako da sada funkcionišemo sa dva. Urađena je sanacija zgrade Stomatologije i ovom prilikom se zahvaljujem načelnici dr Đurić na trudu i gradonačelniku Gojkoviću  na izdvojenim sredstvima. Sanacija Odeljenja onkologije i ambulantnog dela znatno je pomogla zaposlenima i pacijentima. Od značajnih donacija je svakako i nabavka ginekološkog operacionog stola sa pratećom opremom. Do sada nismo imali aparat artroskop i za njega je izdvojeno 25 miliona  tako da sa novim konsultantom naši ortopedi izvode i artroskopije. Preko sredstava oportuniteta doniraće se za Odeljenje urologija oprema. Od Intesa fondacije dobili smo ultrazvuk i aparat za anesteziju. Podne obloge antistatičke,vrednosti 9 hiljada evra iz donacija, zamenje su u šok sobi. Nabavljen je i novi bronhoskop, gastroskop, laringoskop. Zaključno sa svim donacijama koje su se slile u ovoj godini značajno je zaokružena i podignuta dijagnostika u ZC Valjevo – rekao je dr Pantelić.

Što se tiče rekonstrukcije u toku sledeće godine biće započeti radovi prve faze koji obuhvataju objekte dijagnostičkog centra, a to je novi objekat koji će biti izgrađen na mestu paralelno sa poliklinikom koja će biti srušena u prvoj fazi radova. Izgradiće se i novi objekat Službe psihijatrije preko puta heliodroma, a objekat u kome je smeštena Onkologija će biti rekonstruisa u prvoj fazi radova. Radiće se i novo krilo simetrično krilu zgrade Grudnog.

Ono na šta treba kao ustanova da budemo posebno ponosni jeste 52 specijalizanta i subspecijalizanta na školovanju i oni će se vratiti da pojačaju Zdravstveni centar svojim znanjem.

 

Nakon kraće bolesti u 87. godini preminula je dr Petra Drajić, prva žena specijalista ginekolog-akušer u valjevskoj bolnici. U prisustvu porodice i brojnih kolega iz struke, kao i poštovalaca dr Petre, održan je komemorativni skup kako bi se jednom takvom lekaru koja je zadužila valjevsko zdravstvo odala poslednja počast.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, podsetio je da je dr Petra ostavila dubok trag u mnogim životima.

– Ona je bila žena koja je svoj život posvetila brizi o ovoj ustanovi. Njena profesija nije bila samo posao, nego je bila i njena misija. U svom radnom veku pomogla je nebrojenim ženama i porodicama da dočekaju najradosniji trenutak rađanja. U mnogim trenucima bila je i oslonac i podrpka kada je bilo najteže. Njene ruke su donosile život – rekao je dr sci. med. Vladimir Pantelić.

Načelnik službe ginekologije ZC Valjevo dr Željka Marić je imala tu sreću da kao mlad lekar dođe i radi sa dr Petrom koju pamti kao posebnu i u radu i u životu ženu vrednu poštovanja. Dr Marić je rekla da je način života i rad dr Petre Drajić bio imperativ.

Dr Nikola Simić se prisetio svojih početaka i dolaska dr Petre u službu ginekologije kao nekoga ko je doneo znatne izmene i poboljšanja u načinu funkcionisanja.

Dr Petra Drajić sahranjena je na Novom groblju u Valjevu u ponedeljak 30.12. u 14.30 časova.

Служба стоматологије, Здравственог центра Ваљево, налази се у засебној, згради у центру града, а радови на  реновирању овог објекта који су трајали претходних месеци, донели су освежење и за запослене и за пацијенте, кориснике стоматолошких услуга. Током ових радова на делимичној санацији и текућем одржавању, замењен је  део спољнe и унутрашњe столарије, подне облоге, извршено је кречење и замена под зубом времена дотрајалих елемената. Набављен је нови ваздушни компресор као значајна техничка подршку раду стоматолошких апарата . Посебну захвалност нашем граду Ваљеву и  градоначелнику са својим тимом који су омогућили издвајање финансијских средстава, за ову делимичну санацију објекта у коме је смештена Служба стоматологије. Gradonačelnik Lazar Gojković izrazio je tokom posete zadovoljstvo urađenim radovima na objektu u kome je smeštena Služba stomatologije.

• Ono što je jako važno je da grad Valjevo i Zdravstveni centar kome i pripada ovaj objekat zaista dobro sarađuju. Ono što je još važno je da smo u ovoj godini opredelili ne mali iznos sredstava, vrednosti 18 miliona 600 hiljada dinara, koja su iz budžeta grada Valjeva uložena u radove, da uradimo sanaciju koja je podrazumevala i radove na elektro i vodovodnoj mreži i građevinske radove na zameni unutrašnje i spoljne stolarije i podne obloge i molerske radove. Cilj nam je da u narednom periodu uradimo projekat fasade za ovaj objekat i da konkurišemo kod nekog od nadležnih ministarstava kako bi zajedno sufinansirali taj projekat u budućnosti – najavio je gradonačelnik Gojković podsećajući da je grad izdvojio sredstva 2022. godine za nabavku tri stomatološke stolice, vrednosti 1 milion 500 hiljada dinara. Tokom prošle godine grad je pomogao nabavku medicinskih instrumenata. Izrazivši zadovoljstvo još jednom urađenim Gojković je istakao sledeći cilj što se tiče objekta Stomatologije, a to je termički omotač i fasada u sledećoj godini.

Načelnik službe Stomatologije, dr Snežana Đurić se zahvalila svima jer stomatološka služba 2025. godinu dočekuje na najlepši mogući način, u sređenom objektu, prvom sanacijom posle 40 godina od kako je zgrada u funkciji. Sve usluge koje su planirane za 2024. godinu su urađene, a čak i više od toga, 112 000 usluga je pruženo pacijentima što je izuzetan broj. Grad je ovim sredstvima nabavio i vazdušni kompresor što je značajan uređaj za tehničku podršku gotovo svim stomatološkim aparatima.

• Posle 40. Godina urađena je prva veća sanacija naše zgrade. Veliku zahvalnost dugujem našem gradonačelniku i njegovim saradnicima koji su spoznali stanje stomatologije i značaj naše stomatološke službe za ceo grad i region i naše sugrađane, te našli rešenje da prevaziđemo mnogobrojne probleme koje smo imali. Veliku zahvalnost naravno dugujem i našem direktoru Zdravstvenog centra, menadžmentu ZC koji su svakog dana bili uz nas i pratili radove uz punu podršku. Naravno, velika zahvalnost i za sve naše korisnike koji su strpljivo dolazili u svoje termine i nisu se bunili što su radovi u toku. Ni na jedan dan nije prekinut rad službe. Za naš svakodnevni rad veoma je značajan i novi vazdušni kompresor koji nam je bio potreban – rekla je dr Đurić koja se ovom prilikom zahvalila i svojim kolegama i svom osoblju Službe stomatologije koji su pokazali veliki profesionalizam.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić je nakon obilaska saniranog

– Veliki značaj sanacije ovog objekta osim zaposlenih u Službi stomatologije, osetiće i naši korisnici. Celokupna populacija stanovništva Kolubarskog okruga dolazi da se leči ovde po prihvatljivim cenama uz tehničku i kadrovsku osposobljenost stomatološke službe. Posebno naglašavam to da su u isto vreme tokom vršenja sanacije svi zaposleni radili sa pacijentima uz otežane uslove, ali se isplatilo –rekao je dr sci. med. Vladimir Pantelić, podsećajući da se u ZC Valjevo svakodnevno vrše sanacije i tehnička održavanja, počev od primarne zdravstvene zaštite u Domu zdravlja, tako i u objektu Bolnice kao sekundarnom nivou.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, je pojasnio da se usled problema sa krovom na rekonstruisanom Domu zdravlja, vrše radovi na sanaciji, tako isto se radila i sanacija Stomatologije proteklih meseci, a da je u Bolnici za jedan dan završena sanacija dela plafona u holu ispre Laboratorije.

– Deo plafona koji je usled prokišnjavanja stvarao ružnu sliku, međutim mi smo se odlučili za sanaciju tog prostora koji smo rešili za pola dana i to u popodnevnim i večernjim satima u toku ponedeljka,  kada je frekvecnija pacijenata ka Laboratoriji i ambulantama svedena na minimum. Prostor oko radova smo bili oblepili obaveštenjima i zaštitnim trakama koje su usmeravale pacijente na druge puteve nakon 14 časova kada su radovi i izvođeni i završeni tokom jednog jedinog dana. Taj prostor je ostalo samo da se okreči – zaključio je dr sci. med. Vladimir Pantelić.

У Служби стоматологије Здравственог центра Ваљево истичу да је све протекло у најбољем реду и на добробит грађана. Службa стоматологије на челу са др Снежаном Ђурић, посебно se ističe што  се тиче популације деце и трудница јер су прегледани редовним систематским обухватом као најзначајнијим видом превенције за коју се Здрвствени центар Ваљево са Министарством здравља залаже као прироритеним задатком. Знамо колики је значај здравља уста и зуба јер је доказан утицај болести ове регије  на развој кардиоваскуларних обољења која су нам сада у фокусу за персонализовану превенцију.

 

Lepa tradicija proizišla iz saradnje Zdravstvenog centra Valjevo i Gorske službe spasavanja-stanice Valjevo, na trenutak je obradovala mališane na lečenju u valjevskoj bolnici jer su dobili paketiće od Deda mraza sa krova.  Aleksa Dragojlović spasilac iz Gorske službe spasavanja-stanice Valjevo, poželeo je sugrađanima i zdravstvenim radnicima srećne praznike prilikom akcije dodele paketića hospitalizovanim mališanima „Deda mraz sa krova“. Valjevska kompanija „Europrom“ već tradicionalno odvaja paketiće kao podršku Gorskoj službi spasavanja, a ove godine donator je i kompanija „Voda voda“ koja je poklonila veliki paket bojica za Odeljenje pedijatrije ZC Valjevo.

– Ova akcija je već postala tradicionalna. Spasioci iz Gorske službe spasavanja-stanice Valjevo zajedno sa speleolozima Društva istraživača“Vladimir Mandić Manda“, ponovo su usrećili mališane dodelom paketića preko krova se spuštajući u kostimima Deda mraza. Ono što bih istakao jeste da GSS ove godine ovakvu akciju sprovodi u 14 gradova. Dodela paketića u 14 gradova znači preko 1500 dece. Ove godine imamo 15 mališana na lečenju i verujemo da ovaj težak period koji prolaze sa roditeljima u pratnji, bar na trenutak uspevamo da osvetlimo –  rekao je spasilac Aleksa Dragojlović.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, zahvalio se donatorima i spasiocima na ovoj lepoj aktivnosti.

– Pošto znamo da su deca svetlost svetu a vratiti osmeh tom svetu i ove godine imamo dodelu paketića za mališane koji su hospitalizovani kod nas. Naši prijatelji iz Gosrke službe spasavanja ponovo i ove godine prave spektakl za najmlađe i dodeljuju paketiće u kostimima Deda mraza sa krova. Naši pacijenti koji se nalaze privremeno na lečenju u našem ZC, na Odeljenju pedijatrije i Odseku dečije hirurgije danas su obradovani. Zahvaljujem se našim donatorima i Gorskoj službi spasavanja na ovoj akciji. Male stvari uvek znače puno. Kada su nam deca bolesna ili neraspoložena ceo svet nam staje, mi stajemo, a kada su mališani nasmejani i nestašni sve se kreće, tako da se trudimo da deca budu nasmejana i zdrava  – naveo je dr Pantelić.

U toku ove godine na izmaku, Gorska služba spasavanja-stanica Valjevo je imala manji broj intervencija u odnosu na prethodne, prevashodno zahvaljujući apelima GSS-a i svim medijima koji su te poruke preneli. Ovom prilikom podsećamo da je potrebno jačati kapacitete Gorske službe spasavanja, kao i ostalih činilaca i službi zaštite u našem gradu, kako bi uvek bili u mogućnosti da priteknu u pomoć kada je neophodno.

Po rezultatima u prethodnom periodu Angio sala Zdravstvenog centra Valjevo zaista može poslužiti za primer. Početak rada angio sale pre 14. godina., 22.12.2010. godine, uz veliko zalaganje prof. dr Milana Nedeljkovića, ovogodišnjeg laureata nagrade grada Valjeva, koji je bio osnivač i prvi konsultant valjevske angio sale,  važan je pomak u razvoju kardiologije i interne medicine koja ima tradiciju u Valjevu. Za 14. godina rada valjevski interventni kardiolozi dopsegli su do najboljih stručnjaka u zemlji i angio sala u Valjevu je po broju urađenih procedura odmah iza kliničkih centara. Šef Odseka interventne kardiologije sa pejsmejker centrom, dr Ivica Obradović, istakao je zadovoljstvo što je sa svojim timom 14. godišnjicu obeležavaju radno.

• Mi i dalje radimo veliki broj procedura. Počeli smo davno, 2010. godine, sa jednom salom i obučenim osobljem da radi jedna smena. Bilo je tada svega četiri medicinske sestre, dva radiološka tehničara uz tri doktora. Od tada pa do danas mi smo jedina angio sala koja radi 24 sata dnevno svih 365 dana u godini. Do danas, a od 2021. godine mi imamo u našem odseku u našem sastavu dve angio sale koje su upošljene i rade po 12 sati dnevno u dve smene obe, a tim čine 11 tehničara instrumenatara, 6 rentgen tehničara i sada več 9 doktoea, 5 koji su subspecijalisti interventne kardiologije i radiologije  i 4  lekara na specijalizaciji i na obuci za interventnu kardiologiju. Mi danas na dnevnom nivou zbrinjavamo  između 15 i 20 pacijenata, a za sve je to trebalo puno rada i stručnosti, ali i odricanja da bismo mogli da pružimo ovakvu medicinsku uslugu. Naši brojevi iz godine u godinu su rasli u smislu pacijenata koji nam dolaze, a samim tim i procedura na pacijentima. Mi ovu godinu privodimo kraju sa možda najvećom cifrom ikada, od kada radimo, jer je do kraja oktobra kroz ovu našu angio salu prošlo oko 3500 različitih procedura. Urađeno je oko 2500 pacijenata, a od toga je urađeno oko 2000 dijagnostičkih koronarografija. Čak 1300 pacijenata je dobilo jedan ili više stentova i to je ono što mi nazivamo PSI procedura, a perkutana koronarna procedura je kada neko dobije stent. Od tih pacijenata najvažnijih je onih 500 koji su dobili stent tokom akutnog infarkta i to unutar dva sata kada treba da stignu u angio salu i to je ta borba za život – kaže dr Ivica Obradović.

Šef Odseka interventne kardiologije sa pejsmejker centrom, ZC Valjevo, dr Obradović dodaje da  ono na šta smo posebno ponosni jeste taj broj intervencija, on se nametnuo sam od sebe, ne zato što smo mi mnogo bolesni, nego zato što smo mi uspostavili dostupnost velikom regionu i mnogo ljudi dolazi kod nas. Na svu sreću i pre nego što dožive infarkte valjevski kardiolozi uspevaju  da pregledaju i da im urade neophodnu kardiološku  dijagnostiku. I dalje na godišnjema nivou zbrine se 500 najtežih infarkta sa elevascijom iz celog našeg regiona Kolubarskog, a tu spada i Mačvanski region, Šabac, Loznica, a vrlo često primamo i iz drugih regiona jer Kosovska Mitrovica dosta pacijenata šalje nama  i ta saradnja sa njima je rasla na posebno zadovoljstvo i nas ovde i njih tamo.

– Angio sala je nova od ove godine, zamenjena je ta stara na kojoj smo svi učili da radimo. Sada se učimo na ovoj novoj koja je stvarno poslednja reč tehnike, za ovih nekoliko meseci isprobavamo njene mogućnosti koje su nam zaista bitne jer pored ovog broja pacijenata koji raste ja moram da istaknem da smo mi usložili procedure. Osvojili smo veliki broj složenih procedura koje se rade u najvećim centrima i na tome smo dosta radili u prethodne dve godine zahvaljujući konsultantima koji nam dolaze da nas obuče tako da je ova sala faktički i sa ljudstvom pokrivena, ali i sa nivoom obučenosti što je jako važno naravno uz opremu koju imamo. Pored povećanja broja kadra i povećanog obima pacijenata ono što je naša sledeća misija koja je već otpočela je povećanje nivoa intervencija, tj. usložnjavanje i rađenje sve komplikovanijih intervencija z ašta su potrebne dodatne različite obuke. Faktički smo mi danas angio sala koja radi sve procedure iz domena koji mogu da se rade u interventnoj kardiologiji – rekao je dr Obradović podsećajući da su u poslednjih nekoliko godina osvojili kardiovaskularni imidžing i rade sa intravaskularnim ultrazvukom uvodeći kao standardne procedure procene mikrocirkulacije i procene težine stenoze. Od procedura su uvedene rotacione aterektomije, a u toku ove godine počeli su da rade i najteže procedure sa cirkulatornom potporom impelom. Cilj tima je da se što više stvari uspešno uradi u valjevskoj angio sali i da se ne šalju pacijenti iz Valjeva ka nekim drugim centrima i tercijarnim ustanovama osim naravno kardio hirurgije.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr Vladimira Pantelića, istakao je da je zahvaljujući velikom naporu i stručnosti interventnih kardiologa valjevske bolnice, liste čekanja za koronarografiju u Zdravstvenom centru Valjevo ne postoje.

– Oni su uradili sve pacijent ekoji su bili planirani  redovnim programom. Što se tiče planirane rekonstrukcije valjevske bolnice  koja se očekuje u toku sedeće godine u prvoj fazi rekonstrukcije biće rekonstruisan dijagnostički centar. U tom dijagnostičkom centru naravno veliko mesto zauzima angio sala, takao da će i angio sala biti u planu u prvoj fazi rekonstrukcije. Zahvaljujući entuzijazmu i velikom kvalitetu rada kardiologa u ustanovi a zatim i zaposlenih u timu angio sale interventnih kardiologa, nama se iz dana u dan usložnjavaju procedure i povećavaju brojke intervencija. Ističem i veliku zahvalnost medicinskim sestrama koje pomažu i učestvuju u radu. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, u Domu zdravlja smo organizovali preventivne kardiološke preglede u okviru Karavana zdravlja – rekao je dr Pantelić podsetivši da svakog radnog dana od 8 do 14 časova u Preventivnom centru Doma zdravlja Valjevo svi ljudi i bez nekog vida zdravstvenog osiguranja mogu prekontrolisati svoje zdravstveno stanje i tako aktivno doprineti prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

U sklopu Službe za ginekologiju i akušerstvo zdravstvenog centra Valjevo, od 2012. godine radi Odsek asistirane reproduktivne tehnologije, lečenje infertiliteta sa endokrinologijom i reproduktivnom hirurgijom (BMPO). Od početka rada Centra za VTO 2012. godine rođeno je 627 beba. Tokom ove godine urađen je standardan broj pocedura, bilo da se radi o stimulisanim postupcima, krioembriotrasferima ili postupcima sa darovanim ćelijama u Odseku za biomedicinski potpomognutu oplodnju Ginekološko-akušerske službe Zdravstvenog centra Valjevo, tako da se postiže zadovoljavajući rezultat uspešnosti kliničkih trudnoća.

Od početaka 2012. godine, kada se uz mentorsku pomoć i patronažu Centra za IVF iz Maribora,  usvajao rad i nova saznanja, tada najmlađi Centar za vantelesnu oplodnju u sistemu državne zdravstvene zaštite i to pri jednoj Opštoj bolnici, stigli su do preko 600 rođene dece nastale u laboratoriji u Valjevu. Tim Centra za vantelesnu oplodnju uspešno implementira sve novine vezane za sam proces vantelesne oplodnje koje država Srbija omogućuje usvajanjem novih zakonskih mogućnosti koje olakšavaju  postizanje cilja za rađanje potomstva. Šef Odseka za BMPO ZC Valjevo, dr Predrag Miholjčić subspecijalista fertiliteta i steriliteta, govori o aktuelnom trenutku i planovima koji se odnose na rad centra.

• Centru uglavnom gravitiraju ljudi iz populacije Zapadne Srbije, Kolubarski i Mačvanski okrug, pre svega gradovi Šabac i Loznica.Ono što je značajno za unapređenje rada našeg odseka jeste podrška uprave i kolega,kao i nove procedure kojima smo zaokružili kompletnu dijagnostiku neophodnu pre samog BMPO procesa. Parovi treba da znaju da ovde mogu da se urade analize spermograma,dijagnostičku histeroskopiju, HSG i operativnu laparoskopiju u ginekologiji. Od skora je proširena laboratorija, OGGT testovi, pretraga za isključivanje ovarijalnog faktora, tumor markera i svega onoga što je neophodno pre samog procesa vantelesne oplodnje. Nadamo se da ćemo uskoro imati i analize Antimilerovog hormona kojim se utvrđuju ovarijalne rezerve. Mi smo na ovaj način zaokružili od dijagnostike preko lečenja do rezultata, a to je rađanje beba – navodi dr Predrag Miholjčić.

Prvi parovi koji su se lečili od onkofertiliteta, svoj reproduktivni potencijal su ostvarili u Valjevskom Zdravstvenom centru. RFZO je omogućio parovima koji se usočavaju sa onkofertilitetom čuvanje reproduktivnog materijala do postizanja optimalnih uslova za rađanje. Od zakonskih novina koje su implementirane u klinički rad posebno interesovanje je za uvoz reproduktivnog materijala za parove ili singl ženske osobe. Za IVF procedure u Zdravstvenom centru Valjevo, posebno je interesovanje žena bez partnera kojima je novim zakonskim regulativama olakšan put do majčinstva uvozom donorskog materijala oocita ili sperme kao  darovanih ćelija. Osim Valjevki za ovu mogućnost u našem Centru za vantelesnu oplodnju za pomoć se obraćaju uglavnom i žene iz regiona. U okviru rada Centra za vantelesnu oplodnju ZC Valjevo i dalje funkcioniše komisija za stimulisane postupke o trošku RFZO-a, kao i stručna komisija za upotrebu darovanih ćelija.

• Od prošle godine država je omogućila svim parovima koji su iscrpli sve mogućnosti IVF-a, kao i singl ženama koje nisu uspele da ostvare potomstvo na neki do sada zakonski prihvatljiv način, da se uveze neophodan muški reproduktivni materijal.Uglavnom se iz Španije uvoze jajne ćelije, dok muški reproduktivni materijal stiže iz drugih banaka Danske i Češke Republike.Iz procedura sa darovanim ćelijama ,do sada, imamo rođena dva dečaka, a očekujemo rađanje još jedne bebe u narednoj godini. Država finansira jedan uvoz reproduktivnog materijala i tri stimulisana postupka koji slede – rekao je dr Miholjčić, dodajući da nakon elektronske prijave za uvoz reproduktivnog materijala, zaseda komisija koja se sastoji od stručnjaka ginekologa, pravnika, psihologa i embriologa. Dr Miholjčić je osim želje za uspešnim radom i rađanjem što više beba, za svoj tim poželeo unapređenje međusektorske saradnje kako bi se održao kvalitet usluga svog tima koji stvara nove živote.

U narednom periodu,  tim koristi vreme i mogućnosti za dodatne edukacije kako bi bili u korak sa svim tokovima ove grane medicine, kako bi svoje znanje stavili u službu  rađanja beba.

Savetnik predsednika Republike Srbije, Verica Lazić, zadužena za socijalna pitanja, obišla je Zdravstveni centar Valjevo i na taj način se uverila u stanje u ustanovi, izrazivši ovom prilikom podršku predsednika Aleksandra Vučića za zdravstvo kao jednu od najznačajnijih karika u društvu. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja u zdravstvenim centrima širom zemlje obavljaju se posete gde se sa upravama razgovara o najaktuelnijim pitanjima. Konkretno u Zdravstvenom centru Valjevo, pored v.d. direktora ZC, dr sci. med. Vladimira Pantelića, razgovoru sa savetnicom Vericom Lazić prisustvovali su pomoćnik za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, dr Zoran Milosavljević, načelnik Službe ortopedije dr Aleksandar Krajinović i valjevski ortopedi. Cilje posete je uvid u stanje i pomoć oko lista čekanja za operacije kuka i kolena. U službi ortopedije u Zdravstvenom centru Valjevo radi 6 ortopeda koji operšu kuk i koleno. Tradicija operacija kuka u Valjevu duga je 40 godina sa manjim diskontinuitetima, kakav je bio tokom pandemije. Od 2008. u ZC Valjevo rade se i proteze kolena. U godinama pre kovida godišnje je prosečno operisano 150 proteza, pa je tokom kovida dve ipo godine došlo do obustave, u  godini posle kovid aurađeno je 116 proteza. U 2023. godini 243, a do kraja ove godine biće urađeno oko 300 ortopedskih operacija proteza kuka i kolena. Podatak na koji treba obratitit pažnju jeste da je u toku prošle godine sa lista čekanja urađeno 240 pacijenat abilo kuka ili kolena, a da je na listu upisnao novih 386 pacijenata. Valjevski ortopedi su proteklih 8 godina pomagali dežurstvima kolegama iz Loznice. Savetnik predsednika Republike Verica Lazić, navela je da je obišla preko 30 ustanova i ustanovila svuda sličnu situaciju te napomenula da smo svi na istom zadatku.

• Kovid je učinio svoje, zatim oprema koja se nije zanavljala, a i kadar jer nekada su svi hteli da specijaliziraju hirurgiju ili ortopediju dok sada nije tako. Pacijenti su sve bolesniji i imamo sve više teških pacijenata. Uslovi su takvi kakvi jesu, a stižu i nove tehnologije. Postoje ustanove koje imaju dovoljno ortopeda, ali ne rade svi specijalisti operacije kuka ili kolena – rekla je Verica Lazić, savetnik predsednika Republike, tokom posete ZC Valjevo, konstatujući nakon upoznavanja sa podatcima da što više ima operatinih zahvata, sve više se radi jer ljudi dolaze u većem obimu.

Valjevski ortopedi su naveli da osim problematike sa jednom salom i želje za drugom, od neophodnih elemenata fali još jedan operacioni sto sa reflektorima, što bi ubrzalo rad jer je sezona zbrinjavanja trauma prolongirana na čitavu godinu a ne sezonska, pa proteze kuka i kolena imaju listu.

Nedavno održana prva srpska „Nedelja minimalno invazivne hirurgije u Srbiji“, poslednje nedelje novembra u Zdravstvenom centru Valjevo, a u organizaciji Udruženja endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) i Zdravstvenog centra  Valjevo okupila je preko 300 stručnjaka iz celog regiona. Kruna ovog stručnog prikaza laparoskopije u zemlji, održana je na Divčibarama u okviru dvodnevnog Simpozijuma MIH „Ubrzanje“, gde su najeminentniji stručnjaci endoskopske hirurgije pratili stručna izlaganja, a sa njma smo imali priliku da porazgovaramo i jedinstvena ocena je odlična kao i  osećaj sa ovog stručnog događaja koji  značajan za valjevsku hirurgiju koja je i nadmašila sva očekivanja kolega.

Predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS)
doc. dr Danijel Galun, istakao je da centar naše pažnje uvek treba da budu ljudi.

– Ono što jeste najvažniji zadatak našeg udruženja to je da obezbedimo kvalitetnu edukaciju naših kadrova, a polje našeg rada je razvoj minimalno invazivne hirurgije. Važno je napomenuti da smo u poslednjih par meseci obučili nešto više od sto  mladih kolega u oblasti laparoskopske hirurgije, a ono što ohrabruje jeste da više od 120 novih mladih kolega čeka edukaciju. To je jedan izuzetan potencijal. Verujem da u vremenu koje je isped nas brojne hirurške kuće u Srbiji će uvesti nove tehnike, nove procedure minimalno invazivne hirurgije, što će naravno našim građanima obezbediti jednu kvalitetniju i bolju zdravstvenu zaštitu. Valjevo je svakako jedna perjanica, ali očekujemo i od ostalih koji su usvojili procedure minimalno invazivne hirurgije da ih standardizuju – rekao je doc. dr Galun.

Prof. dr Dejan Radenković jedan od rukovodećih stručnjaka za lečenje raka pankreasa u Srbiji, kaže da je uloga minimalno invazivne hirurgije u lečenju pankreasa realnost, jer je zaživela u Srbiji.

• Za sada se u dva centra rade najkompleksnije operacije što se tiče karcinoma glave pankreasa, a što se tiče karcinoma tela pankreasa radi se u nekoliko centara. Faktički laparoskopska hirurgija je danas realnost i očekujemo vrlo brzo kako je najavljeno da ćemo dobiti i prvog robota u Srbiji koji će tek mnogo olakšati rad na pankreasu. Pankreas je jedan od najkomplikovanijih organa za laparoskopsku odnosno minimalno invazivnu hirurgiju tako da će pomoć robota biti nemerljiva i svima nama koji se bavimo ovom patologijom značajno će olakšati rad – rekao je prof. dr Radenković, za valjevski ZC ima reči hvale jer su za par godina znatno napredovali do jednog od vodećih centara za laparoskopsku hirurgiju izvan velikih tercijarnih bolnica, a čak je pohvalio čuvenu operaciju laparoskopsku glave pankreasa kao drugi u Srbiji koji su tako uradili tu operaciju.

Prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta BU, naveo je da ima veliko poštovanje prema valjevskoj hirurgiji.

• Ono što je važno da se shvati jeste da sam Medicinski fakultet podržava sve centre koji su voljni da steknu nova znanja i da učestvuju u standardnim edukacijama koje postoje u okviru našeg fakulteta. Sa druge strane minimalno invazivna hirurgija u Valjevu je jedna od prvih hirurgija u ovoj zemlji, imaju zaista jednu enormnu tradiciju i to su i pokazali sa standardnim usavršavanjem, sa uvođenjem novih procedura i sa praktično praćenjem najnovijih saznanja kada je ova vrsta hirurgije u pitanju. Kao jedan od četvorice osnivača Udruženja endoskopskih hirurga Srbije ja sam uvek smatrao da valjevska hirurgija predstavlja okosnicu ovog udruženja – rekao je prof. dr Aleksandar Simić i dodao da je vrlo bitno da se shvati d aće u budućnosti robotika postati sastavni deo hirurgije, ali će indikacije biti striktne, tačno će se znati za koji vid procedura se ona koristi.

Prof. dr Dragan Radovanović koji je kako kaže svoj profesionalni život od 2011. godine bukvalno posvetio isključivo laparoskopskoj hirurgiji. On ističe da svi građani Srbije imaju podjednako pravo da budu operisani na najbolji način.

• Nas kao nastavnika medicinskog fakulteta i kao hirurga generalno, obaveza je, kao učitelja, jer hirurgija je učenje, obaveza je da modernizujemo hirurgiju. Sve laparoskopske procedure koje mi danas radimo prvi put su napravljene pre trideset godina. Preko 90% abdominalnih hirurških zahvata, zahvata u urologiji, zahvata u ginekologiji, može da se uradi minimalno invazivno, što je naravno korist za pacijenta. Zato jeste važan ovaj skup i nije Valjevo slučajno centar danas laparoskopske hirurgije u Srbiji, zato što je Valjevo oduvek u Srbiji prednjačilo u uvođenju i razvoju laparoskopske hirurgije – rekao je prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, profesor koji je oformio i vodi nastavu laparoskopske hirurgije kao užu specijalizaciju na Medicinskom fakultetu, jer ističe da ne samo u Sali nego i obrazovno se trudi da modernizuje Srbiju. Prof. Radovanović podvlači da hirurgija nije šou jednog čoveka, već upravo okuplja veliki broj ljudi koji imaju jednu sinergiju, ali na kraju je još jednom zaključio da su „Valjevski hirurzi paradigma borbe za laparoskpsku hirurgiju u zemlji.“

Prof. dr Vladimir Đukić, direktor KBC „ Dr Dragiša Mišović“, vrstan hirurg, koji je ponosan edukator, podsetio je na početke uvođenja laparoskopije u Valjevu.

• Valjevo je kolevka ozbiljne laparoskopske hirurgije. Još od dr Jordana Lazarevića i početnih iskustava sa laparoskopijom malignoma debelog creva, Valjevo je više nego prepoznatljivo. Kasnije, generacija koja je došla ilija, Vlada i Neša, Žunja i Ćesko, sve moji dragi prijatelji, nastavlja taj pravac. Uvek sam se trdio da imam dobre saradnike, hirurge koji će biti bolji od mene. Sad kad sumiram rezultate moje četrdesetogodišnje hirurške karijere, vidim da nisam pogrešio, s ponosom, jer je prvi laparoskopski mipl urađen u Mišoviću kod mojih hirurga. Mislim da smo na dobrom putu da krenemo ne samo laparoskopiju već i robotsku hirurgiju koja definitivno predstvalja finalno rešenje u minimalno invazivnoj hirurgiji. Laparoskopija je suviše komplikovana u mnogi segmentima, abdominalne, pelvične, egzofarogastrične; torakalne, hirurgije. Robot je superioran, tako da, s maksimalnim poštovanjem i uvažavanjem, sve dosadašnje rezultate, a sa željom, ako što je i moto ove nedelje hirurgije u Valjevu „Ubrzanje“, da idemo dalje i nadam se da i ovaj znak koji simbolizuje Sunce predstavlja inaš sigurni put u budućnost – naveo je prof. dr Vladimir Đukić i dodao da je država napravila ozbiljnu infrastrukturu, ulaganjem u opremu, ali da smo nekako stali na cifri koja je nezadovoljavajuća kada je u pitanju razvoj laparoskopije po gradovima u Srbiji, a da je faktor čovek presudan.

Prof. dr Vladimir Dugalić koji je dugogodišnje vezan za kolege iz Valjeva, krajnje iskreno nadahnut održavanjem „Nedelje minimalno invazivne hirurgije“ i Simpozijuma „Ubrzanje“, rekao je da je ovo zaista fascinantno i po temamma koje su predstavljene stručnoj javnosti.

• Srpska hirurgija, koliko je to moguće, a ja mislim da u velikoj meri prati svetske trendove. Ponekad nam nedostaje poneki instrument, i to bi uvek moglo da se poboljša, ali generalno pratimo svetske trendove i ja mogu da pričam prevashodno za oblast kojom se ja bavim, a to je hirurgija jetre. Zaista ne postoji operacija koju mi ne radimo u Srbiji, a da se radi u svetu. Na žalost malo škripi taj program transplantacije iz objektivnih razloga, mislim da tu sistemska organizacija nekako treba da se poboljša jer zbog toga nekako taj program kaska u odnosu na svet – rekao je prof. dr Dugalić, ističući da se divi ljudima koji rade u unutrašnjosti, te da svakako moramo da uspostavimo sistem pravih vrednosti u društvu i čuvamo ljude koji su uspešni i ostvareni u svojim karijerama jer su oni blago svoje države, a ključni su za i razvoj dobre hirurgije.

Prog. dr Zoran Milošević iz KC Vojvodine, ocenio je Simpozijum kao odličan jer budi uspomene i na raniju saradnju sa valjevskim hirurzima, posebno što je odabir prikazanih stručnih tema i radova veoma interesantan i iskorak u Srbiji trenutno.

• Ovo je znak da u struci još uvek ima ljudi koji uče i rade i na nama svima je da to iskoristimo. Što se tiče teme transplantacija o kojoj sam pre šest godina na sličnom skupu govorio, na žalost smo sada korak unazad. Još od 2005. kada smo tu priču pokrenuli, sve se nekako zaustavilo, nedostaje strategija a imamo potencijal. Nemamo konsenzus,a svi znamo šta su problemi – rekao je prof. dr Milošević po pitanju transplantacija u Srbiji, te da se stručni deo mora naći u istom koloseku kao i  donorstvo.

Kardiovaskularne bolesti su i u svetu i u Srbiji prema incidenci oboljevanja na prvom mestu, s tim što u našoj zemlji na žalost i po broju preminulih od posledica su ubedljivo prve, iako su visoko preventabilne. Godišnje u Srbiji oko 50 hiljada ljudi izgubi život od posledica kardiovskularnih bolesti. Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa ZZJZ „Dr Milan Jovanović Batut“, lokalnim samoupravama i svim domovima zdravlja i bolnicama pokrenulo Karavan zdravlja kako bi se toj statistici stalo na put. Osim edukativnog karaktera Karavana zdravlja, ubuduće će svakog radnog dana u ambulanti broj 1. u Domu zdravlja Valjevo, od 8 do 14 časova lekar vršiti preglede preventivne.

• Kardiovaskularne bolesti su veliki i svetski problem, ali mi možemo da preveniramo te probleme. Prevencija je najbolji vid lečenja kroz naše preventivne preglede. Zahvaljujući našem Ministarstvu zdravlja, Vlade Republike Srbije, ministru doc. dr Zlatiboru Lončaru, Karavan zdravlja prolazi kroz celu zemlju. Mi smo od sutra, od utorka organizovali da imamo jednu ordinaciju samo za te preventivne kardiološke preglede. U Domu zdravlja Valjevo odmah u prizemlju, ambulanta boj 1. je opredeljena svakog radnog dana od 8 do 14 časova. Apelujem na sugrađane, bez zdravstvenog osiguranja da dođu i pregledaju svoje zdravlje. Sledeći apel upućujem mlađoj populaciji od 50, 40 pa i 30 godina života jer je sva prevencija usmerena ka njima. Lekar opšte medicine će pregledati ljude, rad srca, EKG, laboratorijske analize osnovne, meriti krvni pritisak. Tu ćemo posebno obratiti pažnju na faktore rizika tokom uzimanja anamneze. Poznati faktori rizika su povišen holesterol, trigliceridi, pušački status, nedovoljna fizička aktivnost, i svi ti faktori rizika utiču na stvaranje aterosklerotskih promena u svim krvnim sudovima, a posebno su nam osetljivi koronarni krvni sudovi oko srca – rekao je v.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, podsećajući da se u valjevskoj angio sali godišnje zbrine oko 500 akutnih infarkta miokarda, koji zahtevaju hitno uvođenje u salu i zbrinjavanje stentovima.
  V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, zahvalio se svim sugrađanima koji su učestvovali na tribini eminentnog stručnjaka prof. dr Nebojše Tasića u okviru Karavana zdravlja. Dr Pantelić je još jednom pozvao mlađu populaciju i ljude bez zdravstvenog osiguranja da dođu i pregledaju svoje zdravlje svakog radnog dana od 8 do 14 časova u ambulantu broj 1 u Domu zdravlja Valjevo jer nam je cilj da preveniramo bolesti. Nakon ovog preventivnog pregleda, lekar će svakome prepisati potrebnu terapiju, a svakome kome bude potreban specijalistički pregled kardiologa, a po proceni lekara specijaliste opšte prakse, u kratkom vremenskom intervalu će biti zakazan specijalsitički pregled u Bolnici.