Mesec: april 2026.

U subotu 25. aprila 2026. godine, u ambulanti Doma zdravlja Valjevo u Divcima, meštani će imati priliku da pregledaju svoje zdravstveno stanje,  besplatnim, preventivnim, kardiovaskularnim pregledima, u vremenu od 9 do 14 časova. Akcenat je na prevenciji i ranom otkrivaju kardiovaskilarnih oboljenja, a osim lekara Doma zdravlja Valjevo, na licu mesta će zainteresovanim građanima biti dostupan i jedan internista. Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja Valjevo će takođe podržati ove preventivne preglede i biti na raspolaganju meštanima.

Дому здравља Ваљево је у уторак 7. априла 2026.. године, на Светски дан здравља,  Агенција  за акредитацију здравствених установа (АЗУС), свечано  уручила сертификат о стеченој акредитацији на седам година. Сертификат је на колегијуму уручила, испред АЗУС-а, виши стручни сарадник Светлана Дрча која је учествовала у припреми и едукацији у поступку акредитације Дома здравља Ваљево.

Дом здравља Ваљево је  оцењен у складу са захтевом за акредитацију и то у осам области: здравствена заштита одраслог становништва, жена, школске деце и деце, поливалентна  патронажа, животна  средина, људски  ресурси, управљање информацијама и стандарди руковођења и управљања. Оцењено је укупно 397 критеријума  и  20 критеријума из критеријума  безбедности. Добијени просек оцена 4 и 5 је 98,49%.

Испред АЗУС-а, представница је честитала тиму за акредитацију Дома здравља и руководству и свим  сарадницима на изузетном резултату када је акредитација у питању уз жељу да се напредак континуирано побољшава новим стандардима.

 

Dok se u svetu 7. april obeležava kao Svetski dan zdravlja, na  današnji dan, 7. aprila1928. godine, izvedena je prva operacija srca u Srbiji u tadašnjoj Valjevskoj bolnici. Dr Jovan Mijušković, bio je srpski hirurg, a ostaće upamćen po prvoj uspešnoj operaciji na otvorenom srcu u Kraljevini Jugoslaviji, izvršenoj tadašnjoj Valjevskoj bolnici, u Valjevu, 1928. godine. U Valjevu je 7. aprila 1928. godine, prvi u Kraljevini Jugoslaviji, izveo uspelu operaciju na otvorenom srcu (operisao je petnaestogodišnjeg Dragomira Mitrovića iz Dupljaja, dečaka koji je nehotično ranjen u igri iz malokalibarskog pištolja). O tome je mnogo pisano u novinama i časopisima i smatra se da je dr Jovan Mijušković od tog trenutka podigao srpsku medicinu na jedan viši nivo. Tom prilikom je zabeležio:
„ Operacija je završena sa uspehom. Ja sam zadovoljan. Mislim da je ovo prvi uspeli slučaj na srcu u našoj državi. Operaciju sam vršio pod vrlo teškim okolnostima. Uspeh pripisujem i brzini sa kojom sam završio celu operaciju, koja nije trajala više od 35 minuta, a i lokalnoj anesteziji koju je ovaj dečko hrabro izdržao.“- navodi se u dnevničkim zapisima dr Jovana Mijuškovića.
Radeći pod Mijuškovićevim rukovodstvom, hirurška služba Valjevske bolnice je 1927. godine imala 344 operativna zahvata. Dr Mijušković je 1. juna 1926. godine, bio postavljen za šefa hirurgije i upravnika bolnice valjevske, a dužnost u Valjevu je obavljao do 21. aprila 1932.godine. Dr Mijušković se bavio i naučno-istražvačkim radom u oblasti hirurgije publikujući radove u domaćim i inostranim časopisima. Popularne članke iz medicine objavljivao je u “Glasu Valjeva” i u beogradskoj dnevnoj štampi (u „Pravdi“ je 1933. pisao i o Divčibarama).
Svečana sala u hirurškom bloku Zdravstvenog centra Valjevo sa ponosom nosi njegovo ime „Dr Jovan Mijušković“.

На Светски дан здравља 7. април 2026. године, СЗО уједињује и мобилише свет под темом “Заједно за здравље- станите уз науку“ што je позив научне сарадње у заштити здравља људи, животиња, биљака и планете. Једногодишња  кампања истиче и научна достигнућа и мултилатералну сарадњу позивајући  владе, научнике, здравствене раднике, партнере и јавност да стоје уз науку како би заштитили животе, обновили поверење и осигурали здравију будућност. У свету који се суочава са сложеним здравственим претњама, СЗО позива све да стану уз науку – ангажовањем са доказима, чињеницама и научно заснованим смерницама за заштиту здравља. Неке од кључних порука 7. априла, Светског дана здравља гласе:

• Наука служи свима, свуда

• • Наука покреће здравље – Једно здравље

• Станите уз науку – СЗО и њени сараднички центри у више од 80 земаља

Овогодишњи Светски дан здравља, наглашава достигнућа модерне науке и значај савремених истраживања Одржавање здравља становништва, посебно кроз примену научних доказа у стварању интервенција заснованих на доказима и превентивних програма. Подаци здравствених истраживања показују да су хроничне незаразне болести (болести срца и крвних судова, рак, дијабетес, хронична плућна обољења, повреде) већ дуги низ година најчешћа обољења, како у свету, тако и у Србији. Уобичајени променљиви фактори ризика за хроничне болести укључују неправилну исхрану, неадекватну физичку активност, а многе од ових болести могу се спречити или одржавати здравим здравственим прегледима.

Светски дан здравља је стога прилика да се сетимо да сваки дан у години треба да буде посвећен очувању здравља. Обележавање „Светског дана здравља“ је прилика да суграђани на градском тргу од 11.30 часова до 13 часова провере елементарне здравствене параметре кроз едукативне активности, превентивне прегледе које ће спроводити Служба поливалентне патронаже Дома здравља Ваљево.

Светски дан здравља обележава се сваке године 7. априла широм света, са циљем да се подигне свест о најважнијим здравственим изазовима, укаже на значај превенције и здравствених стилова живота и подстакну појединци, заједнице и институције да заједнички раде на унапређењу здравља.

Zdravstveni centar Valjevo najoštrije demantuje niz netačnih, tendencioznih i profesionalno neodgovornih navoda objavljenih u pojedinim medijima i na portalu pod naslovom „Bazen na krovu bolnice u Valjevu – vatrogasci satima ispumpavali 180 tona vode“.
Objavljeni tekst sadrži grube neistine, proizvoljna tumačenja i senzacionalističke formulacije koje nemaju uporište u činjenicama, čime se javnost dovodi u zabludu i narušava ugled zdravstvene ustanove od posebnog značaja za građane Kolubarskog okruga.
Istina je sledeća:
Pravovremenom reakcijom tehničke službe Zdravstvenog centra Valjevo, koja je prva uočila problem, odmah je izvršena procena situacije i bez odlaganja obaveštena nadležna vatrogasna jedinica, koja je profesionalno intervenisala u skladu sa svojim ovlašćenjima.
U pitanju je bilo privremeno zadržavanje atmosferske vode na ravnom krovu objekta u kome su smeštene Služba fizikalne medicine i Služba onkologije, nastalo usled obilnih padavina i zapušenja odvoda. Navedeni objekat je saniran 2013. godine i od tada nije bilo nikakvih problema sa prokišnjavanjem niti potrebe za dodatnim intervencijama na krovnoj konstrukciji.
Nakupljanje vode nije posledica oštećenja objekta, već isključivo tehničke smetnje u vidu zapušenog odvoda, koja je u najkraćem roku otklonjena.
Nakon uklanjanja vode, angažovana je specijalizovana firma koja raspolaže adekvatnom opremom (sajle sa kamerom) radi detaljnog pregleda i potpunog čišćenja odvoda, vodeći računa da se ne ošteti instalacija koja prolazi kroz unutrašnjost objekta.
Posebno naglašavamo da bezbednost pacijenata i zaposlenih ni u jednom trenutku nije bila ugrožena, niti je došlo do prekida rada zdravstvenih službi.
Zdravstveni centar Valjevo funkcioniše stabilno i odgovorno, a sve tehničke situacije se rešavaju blagovremeno i u skladu sa najvišim standardima.
Ovakvo neprofesionalno izveštavanje, zasnovano na senzacionalizmu umesto na proveri činjenica, smatramo neprihvatljivim. Očekujemo od medija da u budućnosti postupaju u skladu sa pravilima novinarske etike, uz obaveznu proveru informacija kod nadležnih institucija.
Zdravstveni centar Valjevo zadržava pravo da preduzme dalje korake radi zaštite svog ugleda i tačnog informisanja javnosti.
Zdravstveni centar Valjevo

Српска сликарка и ратна хероина, Надежда Петровић, оснивач удружења жена „Кола српских сестара“, умрла је 3. априла 1915. године, пре 111 година, као болничарака у чувеној Ваљевској болници. Ова хероина је подлегла последицама заражавања   тифусом. Било је то време када су, у јеку Првог светског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса.   Није било довољно ни медицинског особља ни лекара ни лекова нити услова, а сликарка Надежда Петровић била је добровољна болничарка Ваљевске болнице. Међутим , епидемију против које се несебично борила није преживела. Једна од њених најпознатијих и вероватно последњих слика носи назив “Ваљевска болница”, димензијама не велико, али изузетно дело. 

 Надежда Петровић рођена је у Чачку у октобру 1873.године.  Највећа српска сликарка свог времена, аутор је приближно три стотине уља, нешто акварела, низа цртежа. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху српског ликовног стваралаштва, попут слика“Ресник“, „Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“.   Августа 1903. године, заједно са Делфом Иванић и Савком Суботић оснива „Коло српских сестара“, које је превасходно имало за циљ да организује помоћ Србима неослобођене Старе Србије. Надежда Петровић је била први секретар друштва. 

Учествовала је 1914. у борбама на Мачковом камену, била болничарка Дунавске дивизије.

Почетком те 1915. после краткотрајног боравка у Скопљу где се тада у избеглиштву налазила њена породица, фебруару се вратила у војну болницу у Ваљево, као добровољна болничарка. Ваљево је  тада средиште епидемије, а ова хумана жена  је неговала рањене односно оболеле српске војнике, упркос чињеници да је Врховна команда инсистирала да се запути у Рим. Надежда иначе ни тада није престајала да слика. Разболела се крајем марта од тифуса. Умрла је трећег дана априла 1915.године. Имала је тада 41 годину.

Животни пут необичне хероине, хуманитарке и сликарке,  Надежде Петровић инспирација је многим уметницима, а њен лик налази се на новчаници од 200 динара.