Mesec: jun 2025.

Tim dečijih hirurga dr Aleksandar Kitić glavni operator i prvi asistent dr Željko Vojisavljević, po prvi put od kada postoji Odsek dečije hirurgije u Zdravstvenom centru, izveli su uspešnu hiruršku operaciju kod petnaestogodišnje pacijentkinje, uklonivši u celosti ogromnu tumorsku masu, težine četiri kilograma. Neobičan medicinski slučaj je doveo devojčicu kod valjevskih hirurga jer je kao potpuno zdrava tinejdžerka želela da dovede svoju liniju do savršenstva pa je od novembra aktivno trenirala u teretani i držala dijetu. Međutim vidljivog pomaka nije bilo kada je u pitanju regija stomaka koja se uvećavala. Nakon ultrazvučnog nalaza i sumnje upućena je kod dečijeg hirurga.

• Ono što ona jedino primećuje jeste da joj stomak raste i nakon svih tih treninga i dijeta. Kod nas se prvi put javlja dva dana pre hospitalizacije. Nakon urađenog ultrazvučnog nalaza gde je uočena neka cistična promena u trbuhu kod nas je primljena na Odsek dečije hirurgije, nakon čega smo uradili dodatnu dijagnostiku magnetnom rezonancom. Nije ni magnet precizno pokazao poreklo cistične promene, da li je od jajnika ili je mezenterijalne ciste poreklo. U preopreativnoj pripremi smo uradili tumor markere jer nikakvih drugih simptoma nije bilo  i isključili mogućnost maligniteta. Nakon dijagnostike doneli smo odluku o operativnom zahvatu i ovom prilikom izražavamo i veliku zahvalnost roditeljima koji su nam ukazali poverenje za lečenje njihove ćerke, i koji nisu nijednog trenutka tražili da idu dalje ili na neke više instance. Sa puno poverenja su nam prepustili rešenje. Sa našim kolegama sa Opšte hirurgije smo razmatrali i opciju laparoskopije, ali zbog prirode ciste i njene veličine smo se opredelili za najsigurniji zahvat klasičnom metodom i dr Kitić je uspešno izveo  intraoperativnu intervenciju. Tumorska promena je makroskopski benignih karakteristika, porekla od desnog jajnika, težine četiri kilograma, do 25 santimetara u prečniku, a pružala se od donjeg dela trbuha iznad bešike do ispod jetre, pluća i slezine. Uspešno smo je u celini uklonili bez ikakve povrede same promene. Uspeli smo i da sačuvamo ostatak zdravog tkiva zahvaćenog jajnika, pa on će biti funkcionalan u buduće – objašnjava dr Željko Vojisavljević, koji je najmlađi dečiji hirurg u Zdravstvenom centru Valjevo, a o ovom iskustvu koje do sada nije zabeleženo u valjevskoj dečijoj hirurgiji je razgovarao i sa kolegama iz univerzitetskih klinika koji takođe potvrđuju da je u pitanju izuzetno redak slučaj jer i pored frekventnosi svojih ustanova sličan slučaj nisu imali gotovo dvadeset godina. Devojčica je nakon hirurške intervencije posle pet dana otpuštena na kućno lečenje, a postoperativni tok protiče više nego dobro i ona se danas sedmog dana vraća laganim normalnim aktivnostima. I pored veličine izvađene promene, postoperativni tok nije zahtevao intenzivnu negu nego je devojčica sve vreme provela na Odseku dečije hirurgije gde je negovana do odlaska kući.

Dr Vojisavljević navodi da postoje opisani slični slučajevi,ali ne u tolikoj učestalosti, jer je neuobičajen i uzrast i dimenzije ciste, pa ne iznenađuje što je ovo prvi ovakav slučaj urađen u valjevskoj bolnici od kada postoji Odsek dečije hirurgije Zdravstvenog centra Valjevo.

• Za sam uzrast deteta i veličinu promene jeste atipično velik tumor u pitanju. Za četiri godine specijalizacije u Tiršovoj i Univerzitetskoj klinici nisam sreo sličan slučaj. Multifaktorni su uzroci nastanka tih promena, ali je najvažnije da je ova devojčica potpuno sada zdrava i izlečena. Kako bude rasla dalju brigu o zdravlju i evaluaciju će svakako uključivati drugi specijalisti, pre svega ginekolozi uz redovne ultrazvučne kontrole,  jer smo utvrdili da je cista porekla od jajnika.  Još jednom zahvaljujem celom timu na čelu sa dr Kitićem, tehničarima, instrumentarima, anesteziolozima sa kojima imamo sjajnu saradnju, a pre svega roditeljima devojčice – zaključio je dr Željko Vojisavljević, specijalista dečije hirurgije Zdravstvenog centra Valjevo. 

Dr Vojisavljević je istakao i dobar sluh menadžmenta Zdravstvenog centra Valjevo da održi Odsek dečije hirurgije pri hirurškoj službi jer mnoge ustanove sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji u unutrašnjosti nemaju dečije hirurge ili su svedene na pojedince, a u Kolubarskom okrugu gde gravitira ovoliko opština ka valjevskoj bolnici od izuzetnog je značaja postojanje dečije hirurgije.

• Da bi sama dečija hirurgija napredovala mora je pratiti napredak i drugih jer je ona multidisciplinarna i zahteva saradnju i sa radiolozima i sa anesteziolozima i ostalim granama. da bismo uveli neke nove procedure malo još nam je potrebno organizacijko širenje u smislu i neke intenzivne nege za decu da bismo mogli postoperativno da ih pratimo, ako bismo uvodili neke nove hirurške procedure u budućnosti. Sve to zahteva dodatne i dijagnostičke i pre i post operativne inovacije – navodi dr Vojisavljević. 

Dečija hirurgija Zdravstvenog centra Valjevo ima širok dijapazon lečenja pedijatrijske populacije, što se tiče elektivnog programa tu su česti slučajevi preponskih kila, nespušteni testisi, zatim akutna upala crvuljka, a posebno u ovom letnjem periodu trauma je nešto što se najčešće zbrinjava kao hitno stanje. Teži se da se hirurški rade i stvari koje nisu uobičajene i izlaze iz okvira dnevne uobičajene hirurgije, kao što je bio ovaj slučaj vađenja ogromnog tumora. Dr Željko Vojisavljević uočava i da su deca manje fizički aktivna i pre svega sedećeg načina života što niej dobro jer su fizički neaktivna i to ostavlja posledice na celokupno zdravlje te savetuje roditelje da na to obrate pažnju.

• Deca uglavnom sede, uz multimedijalne uređaje, pa su nam prisutni razni deformiteti, i kičmenog stuba i stopala. Trebalo bi raditi na tome da deca budu što više fizički aktivna, jer se u periodu rast ajavlajju bolesti modernog doba preterane upotrebe uređaja i položaja tela nepravilnog. Kroz ambulantni rad u odnosu na neki prethodni period jedan od primera svega toga jesu i česte luksacije patele, kojih nije bilo toliko u prethodnom periodu, dok su sada dosta česte – rekao je dr Željko Vojisavljević, savetujući da se svaki slobodan trenutak deca provode u prirodi, samostalnija i obavezno bavljenje sportom kojim se poboljšava opšte zdravstveno stanje i stiču dobre navike.

 

Limfom u Kalendaru zdravlja SZO ima svoj datum koji se obeležava 15. septembra, o ostalih hematoloških maligniteta u junu i to je prilika da se podigne svest i zdravstvena prosvećenost o ovoj  opasnoj malignoj bolesti. Doktor medicine, dr Miroslava Plećić, načelmik Interne službe ZC Valjevo, šef Odeska hematologije, podseća koliko je važno da se edukuje struka, pacijenti i šira populacija o sveprisutnim bolestima krvi, kao što su leukemije i limfomi. Limfomi i multipli mijelom kao maligne bolsesti krvi su u poslednjih više od decenije u porastu. Ona navodi da je možda je za to zaslužna i bolja dijagnostika.

• Imamo magnet i skener, kao i imunohistohemiju koja je značajno dopreinela u diferenciranju stepena maligniteta tih bolesti, tako da zaista je u porastu oboljevanje posebno u poslednjih nekoliko godina je u porastu multipli mijelom. To je jedno maligno oboljenje krvi koje se manifestuje simptomatologijom na kostima, u smislu bolova ili patoloških fraktura. Na svu sreću i terapija je napredovala tako da sada imamo i nove oblike i nove mogućnosti za lečenje kako u prvoj kako  mi kažemo terapijskoj liniji tako i u drugoj i trećoj. U lečenju uvek postoje izuzetci ili uznapredovali oblici bolesti ili pak kod pacijenta postoje dodatna oboljenja koja komplikuju samo lečenje i prognozu, kao i godine života umnogome utiču na prognozu – rekla je dr Miroslava Plećić, podsećajući da valjevska hematologija postoji unazad 28 godina i bavi se lečenjem svih malignih bolesti krvi osim akutnih leukemija kod mlađih osoba, a u mogućnosti su primene terapija kod osoba preko 65 godina. 

Pacijenti se najčešće javljaju zbog neke promene na vratu, a neretko već dolaze sa urađenim histopatološkim nalazom koji pokaže da je reč o limfomu.

• Limfom je maligna bolest, ali može da bude lokalizovan i van limfnih žlezda i tada govorimo o ekstralimfatičnoj lokalizaciji i neretko to budu želudac, debelo crevo, to bude neki drugi organ i onda mi sprovodimo dalju dijagnostiku i procenjujemo da li se bolest raširila. Shodno tome donosi s eodluka o načinu lečenja u zavisnosti od vrste limfoma i od kliničkog stadijuma. Postoje dve velike grupe limfoma, Hočkinovi limfomi kojih ima 5 različitih oblika i Non Hočkinovi gde ih ima mnogo više  i dele se u tri grupe, sporonapredujući, srednje agresivni i vrlo agresivni limfomi. Mi potpuno kompletiramo stanje u prvom delu dijagnostike u zavisnosti o kojoj vrsti limfoma se radi, o kliničkom stadijumu i naravno uzimaju s eu obzir godine života pacijenta i pridruženih bolesti pa se tek onda donosi odluka o lečenju, a odluka je uglavnom profesorska na nivou konzilijuma Klinike za hematologiju KCS. Lečenje je skoro dve decenije upotpunjeno i imunološkom terapijom, odnosno primenom monoklonskih antitela što ej uveliko promenilo prognozu kod mnogih bolesnika. koji su oboleli od recimo difuznog B krupnoćelisjkog limfoma ili od folikularnog limgoma – rekla je dr Plećič, podsećajući da od februara meseca ove godine, valjevska bolnica odnosno Hematologija ZC Valjevo je dobila zeleno svetlo za primenu imunološke terapije uz konzilijarnu odluku Klinike za hematologiju KCS, tako da pacijenti više ne moraju da idu za Beograd nego to sve obavljaju u valjevskoj bolnici, komletnu imunološku i hemioterapiju dobijaju kod nas. 

Uzrok ovih malignih bolesti, mijeloma i limfoma još uvek je nepoznanica i pored napretka u dijagnostici i lečenju. Prevencija se može podstaći što ranijim otkrivanjem, te dr Plećić savetuje pacijente koji primete promenu da neizostavno dođu na pregled kod lekara bez odlaganja i čekanja.

• Bilo kakva izraslina na vratu, pazuhu ili preponama, ili drugi neuobičajen simptom, je signal da s ejave kod lekara.  Šta je ono što je bitno ne samo u malignim bolestima krvi nego i u ostalim malignitetima jeste što pre detektovati i što pre dijagnostiku uraditi. Znači, nemojte čekati da nešto prođe samo od sebe, pa ako ne prođe, a prođu meseci pa se tek tada pacijent javi, nego se javite kod lekara da bi se što pre napravila dijagnostika. Ponekad nešto što izgleda na prvi momenat onako bezazleno ispostavi se da je maligno jer jednostavno ljudi ne znaju i zanemaruju rane simptome – navela je dr Plećić, uz podsećanje da je ranije Odsek hematologije izlazio na gradski trg povodom obeležavanja Svetskog dana limfoma i u sardanji sa farmaceutskim kućama delili pamflete edukativnog sadržaja. 

Opšti simptomi koji se javljaju kod obolelih od limfoma su gubitak 10% telesne mase za kratak vremenski period, noćno znojenje, zatim svrab po koži, blago povišena kratkotrajna temperatura u trajanju dan dva pa se ponovo javi za neko vreme. Obično osobe sa ovim simptomima zanemari javljanje lekaru jer su znaci uopšteni. Mnogi pacijenti koji su došli sa nekim opštim simptomima, umor, malaksalost, znojenje noćno, kada se uradi dijagnostika shvate da se radi o ozbiljnom hematološkom oboljenju, a na svu sreću uspešnost lečenja je dosta velika. Dr Miroslava Plećić je za kraj naglasila da ne treba čekati da se uvek treba javiti lekaru na prvi simptom pa makar se pokazalo kao bespotrebno nakon dijagnostike i specijalističkog pregleda jer je bolje sprečiti nego lečiti, podsetila je ona.

Druga po redu, tribina  “Katarina valjevska” o borbi i prevenciji protiv melanoma,održana je u nedelju 01.06.2025. u holu Centra za kulturuu Valjevu, uz podršku Opštine Valjevo i Udruženja pacijenata obolelih od melanoma i Zdravstvenog centra Valjevo. Uz edukaciju o prevenciji melanoma sugrađanima je omogućena  i besplatna dermaskopija,  pregledi kože u periodu od 12 časova do 14časova. Tu mogućnost je iskoristilo preko 80 građana, a preglede je obavljala dr Mirjana Gvozdenović, specijalista dermatovenerologije Zdravstvenog centra Valjevo. Savo Pilipović predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma i Beba Golubović zamenica predednika udruženja govorili su o značaju borbe protiv melanoma. Stručna javnost naglašava  štetnost nekontrolisanog izlaganja sunčevoj svetlosti, a posebno veštačkim izvorima tipa solarijuma. Prema podatcima zdravstvene statistike, u Zdravstevnom centru VAljevo u prethodnoj 2024. godini zabeleženo je 17 novootkrivena slučaja melanoma. najviše novotkrivenih bilo je 2018. godine kada je 27 ljudi započelo borbu protiv malignog melanoma. 

• Što se tiče faktora rizika za melanom to je sunčanje i solarijum kao primarni. Što se tiče prevencije oboljevanja, jako je bitno rano otkrivanje. Zato što se ne treba plašiti reči melanom jer je to jedan od maligniteta sa kojim mi danas živimo. Uvek su se razvijale različite forme raka, ali ukoliko bilo koji rak otkrijemo na vreme onda i možemo lakše da ga izlečimo, najčešće hirurškom intervencijom i zaista imamo puno pacijenata koji su dobro nakon toga. Mi treba da razmišljamo o tome da je naša koža vidljiva i da uvek možemo da uradimo samopregled i uočiti prvi ukoliko nam nešto izgleda čudno. Postoje A, B, C, D, pravila promena na koži koja su namenjena opštoj populaciji radi lakšeg alarmiranja – rekla je na prethodnoj tribini doc. dr Tatjana Roš, napominjući značaj rane prevencije, otkrivanja i menjanja navika i obaveznog javljanja lekaru.

Tribina je održanau čast i sećanje na Katarinu Čočović, Katarinu Valjevsku, ženu koja je ujedinila Valjevo i Srbiju u prikupljanju pomoći za njeno lečenje u inostranstvu. Katarina bi na  dan tribine u njenu čast proslavila svoj 39 rođendan. Na žalost melanom je bio jači i ona nas je napustila pretprošle  godine.  Pored bitke za sopstveno zdravlje koje je trajala 8 godina, Katarina Čočović se  borila  za zabranu solarijuma, govorila o štetnosti sunčanja, iskreno i hrabro govorila o svom iskustvu i svemu onom kroz šta prolazi kao pacijent oboleo od melanoma. I  ovogodišnja  tribina “Katarina valjevska” o borbi i prevenciji protiv melanoma se nastavila temama koje je i Katarina promovisala, a to su rizična ponašanja vezana za melanom, značaj rane dijagnostike i prevencija oboljevanja putem pregleda i ranog javljanja kod lekara.