Autor: OBValjevo

U  Edukativnom centru Odseka za kontinuiranu medicinsku edukaciju i informisanje ZC Valjevo, upriličena je interna edukacija i prezentacija o port kateteru, za onkološke pacijente kojima je plasiran i za lekare i medicinske sestre i tehničare. Služba za produženo lečenje i negu je transformisana i objedinjuje delatnost nekadašnjeg Odeljenja onkologije sa palijativnom negom, ugostila je kolege sa Instituta za onkologiju, koji su održali prezentaciju i edukaciju o značajnom pomaku u plasiranju citostatske terapije. 

• “Port – a – cath” sistemi služe za aplikovanje hemio terapije. Tim sistemom se smanjuje pritisak na krvne sudove pacijenata i kako se ne bi oštećivali dodatno citostaticima. Ovo je jedan daleko jednostavniji pristup koji je komforniji i bolji za pacijente, a svakako ima dugotrajniji efekat. Kolege su predavali pacijentima kojima je već plasiran port kanal kao i za pacijente koji su u toku procesa za postavljanje porta kako bi se uspešno nastavilo lečenje kod nas i kako ne bi morali da idu u Beograd. Naši anesteziolozi su već obučavani za postavljanje portova, a nakon predavanja za pacijente upriličili smo i edukaciju za medicinske sestre i tehničare, laborante i anestetičare koji u radu sa onkološlim pacijetima imaju susret sa portom, kako bi pravilno aplikovali terapiju i održavali sam port – naveo je Nikola Bakalović, medicinski tehničar Službe za produženo lečenje i negu.

U dosadašnjem radu sa onkološkim pacijentom prisustvo port kat sistema se pokazalo kao veoma korisno i za pacijente i za medicinsko osoblje kome je olakšan rad. Do sada je u ustanovi plasirano 9 portova, s tim da ima dosta pacijenata kojima je port plasiran u Beogradu a nastavljaju u Zdravstvenom centru Valjevo da primaju terapiju. U dnevnoj bolnici Onkologije u proseku po  30 pacijenata prima svakodnevno hemioterapije. 

36. Međunarodni kongres o epilepsijama, održan nedavno u Lisabonu, najveći je svetski skup posvećen ovoj bolesti, sa više od četiri hiljade učesnika iz preko stotinu zemalja, a prim. dr Mihailo Mirković, načelnik Službe neurologije ZC Valjevo imao je priliku da učestvuje i vredna iskustva implementira u našoj ustanovi. Na kongresu su predstavljeni najnoviji rezultati istraživanja i terapija – od novih lekova zasnovanih na genetskim otkrićima, preko savremenih hirurških tehnika, do upotrebe veštačke inteligencije u ranom prepoznavanju i dijagnostici epileptičnih napada.

– Jedna od centralnih poruka bila je da se epilepsija ne tiče samo medicinskog tretmana, već i kvaliteta života. Kongres je poslao jasnu poruku – epilepsija se danas može mnogo uspešnije lečiti nego ranije, a podjednako je važno rušiti predrasude i obezbediti da ljudi sa epilepsijom imaju ravnopravan položaj u društvu.Stručnjaci su naglasili važnost psihološke i socijalne podrške, kao i aktivnog uključivanja pacijenata i njihovih porodica u proces lečenja – istakao je prim. dr Mihailo Mirković, načelnik Službe neurologije ZC Valjevo.

Dr Mirković je učestvovao i u  São Paulu, gde je nedavno  održan 22. kongres Međunarodnog društva za glavobolje (IHC), što je prvi put da se ovaj skup organizuje u Latinskoj Americi. 

• Pod geslom “Briga o glavoboljama za sve: prihvatiti izazov”, kongres je imao za cilj da osigura da ljudi svuda – i u razvijenim i u nerazvijenim sredinama – imaju pristup stručnjacima, dijagnostičkim metodama i terapijama za glavobolje. Kroz savremen pristup i edukativni program prikazane su neke od najznačajnihih tema kao što su savremena istraživanja u genetici, biomarkerima i patofiziologiji glavobolja, zatim novine u terapijama – akutnim i preventivnim lečenjima. Imali smo priliku da čujemo i veoma aktuelnui temu o ulozi veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u dijagnostici glavobolja – naveo je prim. dr Mihailo Mirković, dodajući da su na kongresu učestvovali vrhunski stručnjaci iz više od 30 zemalja, koji su izlagali najnovije rezultate i razmenjivali iskustva u tretmanu i razumevanju glavobolja koje su vrlo česta patologija u kliničkom radu.

Udruženje endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) i Centar za minimalno invazivnu hirurgiju(MIH), Kliničkog centra Niš, organizatori su ovogodišnjeg   programa Bazičnog kursa laparoskopije. Ovo značajno hirurško okupljanje održaće u Valjevu, u Istraživačkoj stanici  Petnica, u petak 10.10.2025. godine, a  program Bazičnog kursa  laparoskopije okupiće najeminentnije stručnjake iz oblasti endoskopske i minimalno invazivne hirurgije iz zemlje.

Tokom uvodna reči i otvaranja prisutne će pozdraviti  prof. dr Miljan Ćeranić, presednik UEHS, predstavnik Zdravstvenog centra  Valjevo dr Nebojša Stojaković, član UO  Udruženja endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) i domaćin, direktor Istraživačke stanice Petnica.

 U okviru ovog kursa održaće se program kontinuirane medicinske edukacije Udruženja endoskopskih hirurga srbije (UEHS), koji je kategorizovan kao nacionalni seminar prve kategorije “ERAS protokol u hirurškoj praksi”.

Predavači programa Bazičnog kursa laparoskopije su: prof. dr Miljan Ćeranić, prof. dr Danijel Galun, doc. dr Ognjan Skrobić,  doc. dr Srđan Mijatović, dr Nebojša Stojaković, dr Bojan Jovanović i doc dr Aleksandar Gluhović. Tokom predavanja posetioci će imati priliku da čuju teme vezane  za istorijat i razvoj minimalno invazivne hirurgije, zatim  principe rada u minimalno invazivnoj hirurgiji (komponente stuba za MIH,  pozicioniranje monitora i hirurške ekipe), ali i o selekcija bolesnika za MIH, priprema za MIH , kao i   o  principmai disekcije u minimalno invazivnoj hirurgiji. Učesnicima polaznicima kursa su omogućeni i trening programi uz rad na trenažerima sa instruktorima.

У Дому здравља Ваљево, у понедељак 6. октобра 2025. године, почела је имунизација против сезонског грипа, која ће се спроводити радним данима од 7 до 19 часова у приземљу Дома здравља Ваљево, преко пута главног улаза, на Медицини рада и у Општој служби. Претходно, сваки заинтересовани, треба да добије налог за вакцинацију од свог изабраног лекара. Вакцине ће бити дистрибуиране и градским и сеоским амбулантама и тако равномерно доступне свим грађанима.
За Дом здравља Ваљево у сезони 2025/26. године, опредељено је 1.805 доза тровалентне вакцине „Торваксфлу“, која штити од два типа вируса А и једног типа вируса Б сезонског грипа. Опредељено је и 30 доза четворовалентне вакцине искључиво за труднице и децу. У наредном периоду се очекује допуна доза вакцина. Вакцина је најефикаснији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Препоручује се свим ризичним групама грађана, првенствено хроничним болесницима и старијима од 65 година, здравственим радницима и свима који су на радном месту у контакту са пуно људи. За стицање имунитета потребно је две до три недеље, а ствара се имунитет за наредних 6 до 12 месеци. Вакцину против сезонског грипа не могу примити особе које имају респираторну инфекцију и температуру, док не оздраве, затим особе преосетљиве на супстанце садржане у вакцини, алергичне на кокошје јаје, месо и перје, као и на Гентамицин.

Brzom hirurškom intervencijom tim valjevskih lekara spasio je ruku pacijentu. Ozbiljna povreda industrijskom mašinom, brusilicom, dovela je mladog sugrađanina Luku Đuranovića (2005.) u Urgentni centar Zdravstvenog centra Valjevo. Lukina majka Jelena, u trenutku nezgode je sačuvala prisebnost i dovezla povređenog i pored obilnog krvarenja. Od trenutka prijema krenula je borba za spasavanje. Najpre su,  tim sestara Urgentnog centra i lekar dr Nenad Savić, specijalista ortopedije, zaustavili krvarenje i uveli pacijenta u operacionu salu.

• Brusilica je presekla ruku u predelu levog lakta. Presečena je koža, potkoža i sve pripadajuće strukture do kosti. Tu je i arterija brahialis koja je magistralni glavni krvni sud koji ishranjuje čitavu podlakticu, nervus medianus koji kao središnji nerv inerviše veliki deo mišića i senzitivno i motorno za podlakticu. Isečen je takođe i nerv muskulokutaneus koji daje inervaciju za mišiće nadlaktice kao što su presečeni svi pripadajući mišići u toj regiji biceps brahi, brahialis i mišići podlaktice. Izgledalo je jako dramatično jer je krvarenje bilo jako obilno. Sestre urgentnog centra i ja smo brzo zaustavili krvarenje uz pomoć mažetne za pritisak brzo uradili analize i pripremu za operaciju tako da je on odmah ušao u salu. Velika je sreća što je u tom trenutku dežuran bio i dr Vlada Stajić naš jedini vaskularni hirurg trenutno za čitav Kolubarski region – navodi dr Nenad Savić koga je ovaj slučaj zatekao u dežurstvu. U timu koji je učestvovaso u ovom operativnom zahvatu spasavanja života i ruke bili su: dr Vladimir Stajić, vaskualrni hirurg, anesteziolog dr Nenad Gentić, instrumentarke Milijana i Dragana, sestra Stanka Selaković iz prijemno urgentnog centra i Dr Nenad Savić, specijalsira ortopedije.
• Na hirurški način smo identifikovali presečene krvne sudove koji su bili velikog defekta. Šest santimetara je oštećenje arterije brahialis iznad same račve gd ese ona račva u dve arterije podlaktice. U tom defektu oštećen je i nerv 5-7 cm. Dr Stajić je odmah uzeo graft sa leve noge, napravili smo reverzni graf, ušili i prokrvili ruku za manje od dva sata, što je velika sreća po pacijenta. idealno je vreme i tajming uz kompletan tim koji se zatekao da se ruka spase i da dobije vaskularizaciju čitava podlaktica. Nakon toga je usledilo ušivanje svih pripadajućih mišića – rekao je dr Savić, dodajući da je udodatne  konsultacije pacijent poslat kod prof dr Lukasa Rasulića neurohiruga, na Kliniku za neurohirurgiju, radi daljeg spasavanja nerva ruke jer će biti potreban još jedna operacija. Dr Nenad Savić apeluje na sve koji rukuju industrijskim mašinama i alatima, da budu veoma obazrivi pri radu sa brzim, oštrim mašinama, pre svega odmorni, a iznad svega da imaju adekvatnu zaštitu i opremu prilikom rukovanja uz uvek prisutnu svest šta sve može da zadesi čoveka pri nepravilnom rukovanju. 

Nakon sedmodnevnog postoperativnog lečenja, pacijent je otpušten kući potpuno stabilizovan, a dve nedelje nakon operacije pacijent se uredno oporavlja, redovno dolazi na previjanja i nakon šoka i borbe za život sa velikom zahvalnošću lekarima prenosi važnu poruku nakon ovog traumatičnog iskustva.

• Srećom da su svi ti lekari bili dežurni jer da nije bilo njih pitanje da li bih ja pričao danas sa Vama. Sam ih je Gospod Bog poslao da me spasu i da mi ostane cela ruka. Nakon ove povrede potpuno sam promenio razmišljanje o mnogo čemu jer život u sekundi može da se promeni. To sada govorim i svojim drugarima koji su mogli da ostanu bez mene, da umesto da se svađamo  treba da uživamo u lepotama života – kaže Luka Đuranović, dodajući da veruje da je u sigurnim rukama i da posle ovog iskustva ima samo reči hvale za čitav tim medicinskog osoblja Zdravstvenog centra Valjevo, sve lekare koji su učestvovali u operaciji, zatim od sestara na intenzivnoj i  poluintenzivnoj nezi pa do Odeljenja ortopedije gde je dobio istinsku brigu, empatiju, ljubav i znanje tokom nege i post operativnog oporavka.

Luka Đuranović je inače  višestruki dobrovoljni davalac krvi (nulta O pozitivna krvan grupa) i u registru  Udruženja “Leuka” koje pomaže obolelima od akutnih leukemija tako što učestvuje u akcijama davanja krvi i prikupljanja trombocita. Ovu humanu aktivnost nasledio je od svoje majke Jelene koja je takođe decenijama dobrovoljni davalac krvi. 

Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, je globalna inicijativa posvećena podizanju svesti o kardiovaskularnom zdravlju. Glavni protagonista ove akcije je  Svetska federacije za srce i ona  ima za cilj da edukuje pojedince, zajednice, ali i vlade o važnosti zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti (KVB). U Zdravstvenom centru Valjevo u okviru Interne službe, kardiovaskularne bolesti leče lekari Odeljenja kardiologije sa koronarnom jedinicom. Posebno mesto u zbrinjavanju bolesti srca pripada valjevskoj angio sali koja se od starta izdvojila načinom rada 24/7, a po rezultatima je odmah iza kliničkih centara. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako u Srbiji, tako i u svetu, i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno iako spadaju u hronične nezarazne bolesti i kao takve su veoma preventabilne. Ključ u lečenju je pravovremena prevencija apeluju lekari. Dr sci.med. Dušan Ružičić je na Dan  srca još jednom podsetio i naglasio značaj brige o zdravlju kardiovaskualrnog sistema.

-Pod pokroviteljstvom Udruženja kardiologa Srbije i SLD-a, mi se trudimo da podignemo svest kod ljudi. Ono što primećujemo tokom cele godine, a danas posebno naglašavamo jeste učestalost kardiovaskualrnih oboljenja i naravno infarkta miokarda. Na žalost i pored savremenih načina lečenja i dijagnostike te bolesti su vodeći uzrok i hospitalizacije i mortaliteta ne samo u našem gradu, zemlji,  nego i na globalnom nivou. Evropsko udruženje kardiologa teži smanjenju kardiovaskularne smrtnosti kroz najrazličitije nove preporuke koje nam daju u lečenju i nezi bolesnika kroz blagovremenu dijagnostiku i lečenje – navodi dr sci. med. Dušan Ružičić, dodajući da i pored toga što su preventivne mere koje su opšte poznate za kardiovaskularne bolesnike svakodnevno dostupne i moguće mi imamo jako veliki broj intervencija u našoj angio sali, zatim u ambulantama kao i u neinvazivnoj dijagnostici.

– Invazivna dijagnostika je nešto što nam govori koliko je pacijenata već ima sumnju na aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest. Mi smo do sada od početka godine uradili u angio sali 2650 koronarografija odnosno metoda snimanja krvnih sudova srca. Ukupan broj do 1. septembra sa akutnim infarktom miokarda koji su direktno poslati u salu iznosio je 353 pacijenata. Zbrinuto je i  toliko pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom bez perzistentne est elevacije. Prema nekim studijama ti bolesnici imaju lošiju prognozu jer su već sa difuznijim bolestima i njih je bilo oko 400. Naše brojke manje više kreću se isto približno svake godine to govori o prostoru za prevenciju i da na prevenciji i nismo mnogo uradili. Preventivne mere koje se apostrofiraju su nešto što svaki čovek može sebi da doprinese. Naravno za kardiovaskularne bolesti imate i nepromenjive faktore rizika kao što su pol, starost, genetsko nasleđe na koje ne možemo uticati. Ali  na loše navike života, u smislu pušenja, fizičke aktivnosti, gojaznosti odnosno redukcija telesne težine, plus dobra kontrola krvnog pritiska, masnoća i šećera, svakako možemo da utičemo i da damo svoj doprinos i da ove brojke smanjimo. Tome ne težimo samo mi, nego je to globalna tendencija – zaključuje dr Ružičić. 

Za neke od razloga što sve mlađa populacija nosi povećan rizik od obolevanaj kardiovaskualrnog sistema, dr sci.med. Dušan Ružičić navodi da su nezdrav stil života, fast food, napitci energetski, pušenje elektronskih cigara, upotreba modernih tehnologija i sedentarni  način života kod mlade populacije glavi razlozi. Dalje su tu gojaznost, fizička neaktivnost i deformiteti koštano zglobnog sistema su sve prisutniji u mlađoj populaciji upravo kao posledica stila života i sve to doprinosi da imamo infarkt epre 40. godine života. Dr Ružičić navodi da je rešenje možda organizovanje sistematskih pregleda društveno odgovornih kompanija za sve svoje radnike ukoliko imaju mogućnost jer s ena taj način iz naizgled zdrave populacije odvajaju ljudi koji imaju neki povišen rizik za kardiovaskualrno oboljenje. Svaki pojedinac koji ima opšte faktore rizika preporučljivo je bar jednom godišnje odradi opšti pregled preventivno.

Veliki broj ljudi su naizgled zdravi i nemaju nikakve tegobe, a imaju vrlo visok kardiovaskularni rizik.LDL holesterol je jedan od osnovnih faktora rizika, a osim nivoa LDL-a važno je i koliko dugo su krvni sudovi izloženi visokom holesterolu.Svaki zdrav čovek mora da jednom godišnje a pre pojave bilo kakvih simptoma  kontroliše ključne, osnovne zdravstvene parametre, a to su: 

• vrednost krvnog pritiska
• vrednost glukoze (šećera) u krvi
• celokupni lipidni status – sa posebnim osvrtom na LDL ili „loš“ holesterol
• broj kilograma i indeks telesne mase (body mass index, BMI)
• obim struka.

V.d. direktora Zdravstevnog centra Valjevo, dr sci.med. Vladimir Pantelić, održao je konferenciju za medije na kojoj je izneo podatke o dobijenoj opremi koja značajno unapređuje rad medicinskog osoblja i poboljšava dijagnostiku i lečenje pacijenata. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, Ministru dr Zlatiboru Lončaru,  Zdravstveni centar Valjevo je dobio dosta opreme u proteklih šest meseci.

• Za potrebe Opšte hirurgije dobijena je operaciona lampa i sto. To je najsavremenija oprema, sto i lampe koje se sada već koriste u hirurškim salama,  kojih u OP bloku ima osam. Imamo jednu operacionu salu u Urgentnom centru za sitnije intervencije, kao i jednu ginekološku salu. Pre pola godine smo dobili potpuno novu opremu za ginekološko akušersku salu. Operacioni blok je u poslednjih šest meseci dobio novi operacioni sto poslednje generacije i operacionu lampu. Za potrebe ortopedije dobili smo artroskopski 4K stub. Time smo ortopediju digli na jednu novu lestvicu jer mi taj artroskopski stub nismo imali, a on praktično znači da kroz male, minimalne rezove ortopedi izvode operacije ulazeći u sam zglob kolena ili ramena. Dalje smo dobili oftalmološki operacioni mikroskop i jedan potpuno novi urđaj koji se zove FAKO aparat. Na taj način smo opremili najsavremeniju oftalmološku salu gd emožemo da operišemo najzahtevnije oftalmološke pacijente. Kod nas se najčešće operiše katarakta tako da Fako  aparat koji radi na principu ultrazvučnog talasa jednostavno zrazbija zamućeno sosčivo, koje se zamenjuje novim sočivom. Na taj način se znanto popravlja kvalitet života naših pacijenata koji se u roku od sedam dana vraćaju svakodnevnim aktivnostima – naveo je dr sci.med. Vladimir Pantelić. 

Dalje, zahvaljujući Vladi Republike Srbije Zdravstveni centar Valjevo je dobio aparat za kompresiju medicinski komprimovanog vazduha. Za službu radiologije stigao je digitalni rentgen aparat koji je višestruko koristan jer je u urgentnom centru postojao aparat rentgen starije generacije za koji su se nabavljale i kasete a i samo snimanje je trajalo duže dok se kasete očitaju i prikažu. Sa novim digitalnim rentgen aparatom snimak se momentalno prikazuje i to je značajno za brzu dijagnostiku u urgentnim stanjima pacijenata. Dalje zahvaljujući Ministarstvu nabavljen je farmaceutski frižider za skladištenje krvi plazme i krvnih derivata.

• Za potrebe Doma zdravlja dobijen je jedan ultrazvučni aparat, a jako je bitno da primarna zdravstvena zaštita bude na visokom  nivou. Mi imamo već dobro razvijenu ultrazvučnu dijagnostiku, a dobijanjem novog zvučnog apaarata ona je i pojačana, mi kao ustanova smo omogućili svim zainteresovanim lekarima obuku za ultrazvučnu dijagnostiku. Za potrebe službe ginekologije Doma zdravlja nabavljena je linearna sonda, a za hitnu službu tri nova EKG aparata – dodao je dr sci.med. Vladimir Pantelić, podsetivši da je od sredstava opoortuniteta u planu nabavka nove savremene opreme za Centar za VTO ZC Valjevo. 

Od Nove godine do kraja septembra, u valjevskoj angiosali  je urađeno 2321 koronarografija, a od toga 380 elektivno, a 1370 stentova plasirano. On novina iz valjevske angiosale jeste da čak 90% stanja se rešava u Valjevu, a 10% kardioloških intervencija svega se šalje za Beograd, jer se od nedavno svi pacijenti konzilijarno pregledaju u Valjevo, za sve pacijente je organizovan konzilijum i oni ne odlaze za Beograd, istakao je dr sci.med. Vladimir Pantelić, pohvalivši rad interventnih kardiologa valjevske sale koji svega 10% pacijenata šalju kod kardiohirurga. 

• Svakako jedna velika bolnica koja broji 1716 zaposlenih, koja ima 652 postelje, i koja zbrinjava blizu 200 hiljada korisnika iz čitavog regiona, gde neki aparati nisu zanavljani godinama, uvek imamo i želju da doprinesemo novima uređajima boljoj opremljenosti, lakšem radu medicinskom osoblju, i boljoj dijagnostici ilečenju pacijenata. Mi smo se već konsultovali za neki budući interval i ono što bismo voleli da nam stigne, a  smatramo neophodnim jeste pod brojem jedan novi mamograf. Mi smo mamograf dobili 2011. godine od Vlade Japana – rekao je dr sci.med. Vladimir Pantelić.

Što se tiče najavljene rekonstrukcije ZC Valjevo, v.d. direktora Zdravstevnog centra Valjevo, dr sci.med. Vladimir Pantelić, podsetio je da je u toku građevinski projekat, projekat za izvođenje i čim to bude završeno sledi tender. 

• Stalo se oko objekta četiri u kome je Onkologija, a verovatno će biti prebačen u neku drugu fazu. Dakle čim bud egrađevinski projekat i projekat za izvođenje završeni, a mi svaki put očekujemo da to bude što pre idemo na tender – rekao je dr sci.med. Vladimir Pantelić, ističući da uvek postoji i prostor a i potreba da se u Zdravstveni centar Valjevo ulaže, dodajući da sve nabrojano od opreme, pacijenti najčešće ne vide jer kada je na operacionom stolu on je uspavan, a sve ovo što je nabavljeno je jako bitno za buduću savremenu bolnicu. 

Na Konkursu za upis na specijalizacije za  oktobarski upisni rok Medicinskog fakulteta, iz ZC Valjevo poslato je 9 mladih lekara, čime se značajno ulaže u novi kadar i poboljšanje nivoa medicinskih usluga. V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci.med. Vladimir Pantelić uručio je rešenja specijalizantima uz želju da nastave da razvijaju Zdravstveni centar Valjevo. 

• Došao je i taj značajan trenutak za koji smo se zajednički borili i izborili, a to su Vaše odobrene specijalizacije. Svi mi dobro znamo da je ZC Valjevo obeležio značajne istorijske momente, a na nama je da nastavimo svetlu  nit najveće zdravstvene ustanove. Znamo da negujemo dugu tradiciju lečenja iz raznih oblasti, ali po pitanju hirurgije, valjevska bolnica odskače i uvek stremi više i to sa ponosom uvek ističem i podvlačim jer se i sam bavim endokrinom hirurgijom. Uvek treba podsetiti na valjevsku bolnicu u prvom svetskom ratu i njene velikane, Draginju Babić, zatim dr Ludviga Hiršfelda, mnoge druge, ali i sve potonje lekare koji su utkali sebe u valjevsko zdravstvo. Ja Vam čestitam i na požrtvovanosti dosadašnjoj, najpre da izaberete da studirate medicinu, a da se kasnije ceo život bavite medicinom kao najhumanijom profesijom. Mislim da smo svakome od Vas izašli u susret da dobiju željenu specijalizaciju koliko smo to kao ustanova bili u mogućnosti – rekao je v.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić.

U ovom roku odobrene su specijalizacije iz: dermatovenerologije, pedijatrije, dve iz hirurgije, ortopedije, urologije, a tri mlada lekara iz Doma zdravlja Valjevo poslata su na specijalizacije. 

 

Početak školske godine prilika je da se ukaže značaj na važan aspekt zdravlja pedijatrijske populacije, a tiče se fizijatrije. Roditelji i deca bi trebali da rade na prevenciji od prvih dana pre svega koja se odnosi na pravilan izbor školskog ranca i njegovo nošenje, a sve u cilju sprečavanja deformiteta i opterećenja kičmenog stuba.

• Početak 1. septembar znači da imamo dosta đaka prvaka i izbor ranaca treba da bud e pravilan. Kaiševi bi trebalo da budu široki, a ranac treba nositi na oba ramena. Bilo bi dobro da ranac ima i dodatnu traku koja bi se kopčala preko grudnog koša i n a taj način bi s eteret ravnomerno raspoređivao. Znamo da su rančevi veliko opterećenje za naše male sugrađane i imamo jednu preporuku Svetske zdravstvene organizacije, da na kilažu deteta a to je od 25 do 30 kilograma u tom uzrastu, oni mogu da prime opterećenje do nekih 15% težine u rancu. Tako da bi idealno bilo da težina ranca bude do 3,5kg. Jedan od dobrih saveta jeste da taj ranac na leđima ne bi trebalo da nose duže od 20 minuta. Popularni su rančevi sa točkićima, ali se oni ne savetuju jer dete obično to onda gura jednom rukom i zauzima prinudan položaj što takođe nije dobro jer može da napravi posturalnu disfunkciju – rekao je dr Milan Mršić, specijalista fizijatar u Zdrvstvenom centru Valjevo. 

Zbog sedentarnog načina života imamo sve veći broj deformiteta kičmenog stuba i lokomotornog aparata u najranijem uzrastu. Da bi se to preveniralo, dr Mršić navodi neophodnost kretanja i fizičke aktivnosti.

• Potrebno je da deca od najranijeg uzrasta usvoje naviku da dnevno imaju bar 60 minuta fizičke aktivnosti. Dovoljno je da to vreme budu napolju kroz igru, ali i u nastavi da tri puta nedeljno imaju pravi trening fizičkog vaspitanja. Što se tiče treninga kod male dece tu bi trebalo da budu pre svega bazični sportovi. Tu se pre svega gimnastika, atletika, a uz to i borilačke veštine kao što su karate, aikido, tekvondo. Na taj način deca stiču motoričke veštine i balans, a ravnomerno razvijaju celokupnu svoju muskulaturu. Isto tako jednako preporučljivo je plivanje. Bazičnim sportovima bi dete trebalo da se bavi do petog razreda pa da se dalje opredeljuje da bira sport prema svojoj veštini – rekao je dr Mršić, napominjući da se dete baveći se bazičnim sportom razvija motoričke sposobnosti, balans i veštine, a grupni sportovi sa loptom bi trebalo da dođu kasnije tek nakon petog razreda osnovne škole.

Dr Mršić zapaža da je kod viših osnovaca, od petog do osmog razreda uvođenjem digitalnih tehnologija modernog doba, znatno pogoršan način života jer po više sati tokom dana provode sedeći.

• Velika je greška u periodu rasta provoditi vreme u sedentarnom načinu života ispred kompijutera i mobilnih telefona. Prvo sebe mogu da dovedu do posturalne slabosti koja kasnije može da vodi do poremećaja držanja u vidu struktrunih deformiteta kičme kao što je kifoza i skolioza koje moraju ozbiljno da se shvate i leče. Tu je na prvom mestu uloga roditelja koji će da imaju nadzor nad decom i da ih usmeravaju. Ono što smo primetili jeste i da je u porastu gojaznost kod dece i to je jedan od velikih faktora rizika za pojavu određenih deformiteta, ravnih stopala, deformiteta kolena, kukova, što dalje prouzrokuje bolove i probleme kod rasta i razvoja dece – izričit je dr Milan Mršić specijalista fizijatar. On uočava da nema velike razlike kod oba pola, jednako se uočavaju u periodu ubrzanog rasta deformiteti kičme i tu treba preventivno delovati uvođenjem obaveznih vežbi. 

Pravo vreme za početak odlaska u teretanu za pedijatrijsku populaciju jeste sa završenim rastom u visinu i to je negde oko 14 ili 15 godina, ali umereno i pod stručnim nadzorom. Nikao dete ne treba samo da posećuje teretanu da ne bi nastale povrede ili da ne bi preteralo u nekim vežbama čega smo svedoci.  Bavljenje određenim sportovima kakvi su odbojka ili košarka zahtevaju teretanu kao segment vežbanja, ali pod obaveznim stručnim nadzorom.

Redovni i obavezni sistematski pregledi se obavljaju u prvom i trećem razredu osnovne škole. Kod dosta dece se primećuju posturalni deformiteti i to nisu klasični deformiteti kičme tipa skolioza ili kifoza nego nastaju zbog nepravilnog držanja tela i fizičke neaktivnosti. Preporuka je da roditelji redovno kontrolišu količinu stvari koje deca nose u rančevima, zatim da ih stalno opominju na držanje dok ne usvoje pravilno, a da konstantno podržavaju i podstiču dečju fizičku aktivnost. i bavljenje sportom.

Svetska zdravstvena organizacija je stavila akcenat na mentalno zdravlje u smislu unapređenja inovacija u rešavanju izazova mentalnog zdravlja. Bolesti zavisnosti oduvek su značajne u strukturi broja obolelih u Službi psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo. Poslednjih godina specijalsiti se suočavaju sa porastom broja obolelih zavisnika na koje je direktno uticala savremena tehnologija i to su na neki način savremene zavisnosti. Iako nam je odavno svakodnevica nezamisliva bez savremenih tehnoloških dostignuća, pre svega interneta, mobilnih telefona, računara, odrasli najčešće ne registruju gde je granica preterane upotrebe, dovedu decu kod psihijatra koja imaju problem sa time. 

• Imamo drastičan primer kada su roditelji doveli dete koje je šesti razred osnovne škole, a ne zna srpski  jezik kao posledicu provođenja vremna na internetu. Zavisnost od interneta, igrica i telefona na nivou mozga deluje kao bilo koja druga zavisnost. U jednom delu mozga postoji jedro koje je zaduženo za lučenje dopamina. Dopamin se jednostavno luči u momentima zadovoljstva, bez obzira  koju vrstu supstance koristimo kao medijator zadovoljstva. Kod bolesti zavisnosti on se luči do 100 puta više. Dete izbombardovano tim sitnim zadovoljstvom koje nastaje izlaganjem i dostupnosšću stimulatorima, internetu i mobilnim telefonima, koji dopiru do mozga , samo ne može da se odupre. Tada nastaje zavisnost. Možda mi mislimo da dete može samo da savlada taj problem, ali ipak govorimo o jednoj bolesti zavisnosti. Nekada je prezauzetim i preopterećenim roditeljima lakše da dete bude na telefonu, ali tada je dete hipnotisano. Koja je verovatnoća da se neko samostalno izleči i skine sa psihoaktivnih supstanci? To su veoma mali procenti. Morate da shvatite da su kod zavisnosti žudnja u mozgu po 100 puta jača i da čovek to sam ne može da savlada. Svaki preteran boravak na internetu ili na igricama smatra se kao problem. Manifestuje se upravo kada je ponašanje deteta ili odraslog izmenjeno. Kada pričamo o deci roditelj se suočava sa problemom kada pokuša da stavi zabranu. Tada nastupa agresija i najčešće dovedu dete kod psihijatra – kaže dr Vladimir Tošović, specijalsita psihijatrije, koji se sa ovom problematikom svakodnevno suočava u Službi psihijatrije ZC Valjevo. On je apelovao na javnost da svaki boravak na internetu duži od sat ipo vremena u kontinuitetu može ukazivati na problem zavisnosti. 

Radna terapija psihijatrijske službe ZC Valjevo uspešno realizuje niz aktivnosti koje pomažu pacijentima pre svega sa poremećajima blažeg depresivnog spektra koji je takođe značajan u postotku pacijenata sa problemima mentalnog zdravlja.

• Lekar individualno procenjuje ko je od pacijenata za radnu terapiju i kome bi ona mogla da pomogne. Cilj i svrha radne terapije jeste da poveća funkcionalnost samog pacijeta i to je bitan kriterijum u psihijatriji. Na osnovu toga kako čovek funkcioniše polako ga vraćamo u socijalnu sredinu i radne navike. Radna terapija je bitna i za socijalni kontakt gde osobe stiču neka nova iskustva i veštine i na taj način s evraća neki obrazac obaveza da bi mogli nešto samostalno da rade, kako bi se pokrenuli, aktivirali i da bi izašli iz  nekih stanja gde pored lekova pružamo pomoć i na neki drugi način – navodi dr Vladimir Tošović, specijalista psihijatrije ZC Valjevo, dodajući da sve učestaliji depresivni poremećaji imaju čest tretman u ambulantama.
• Sa psihoterapijskog gledišta početna faza blage i umerene depresije se tretiraju aktivacijom samog pacijenta. Sama aktivacija i vraćanje u neku dnevnu rutinu i obavljanje najjednostavnijih zadataka gde pacijenti imaju neki izvor svog zadovoljstva, ostvarenosti i uspešnosti, polako mogu da izađu iz depresije i bez lekova. To je i dokazano da se na taj način tretiraju blage depresije. Tek kada čovek ne može da pomogne sebi treba da se primene lekovi. Na radnu terapiju dolaze i mlađi pacijenti i svi kojima se proceni da bi bilo korisno da izađe iz svoje zone komfora, pre svega kuće gde ne mogu da obavljaju osnovne aktivnosti. Potrebno je da imaju strukturu dana i manje obaveze koje ispunjavaju. Može se reći da je ovo mala obaveza za normalnog čoveka koji nije bolestan, ali za depresivnu osobu i jednostavno kupanje a kamoli dolazak na radnu terapiju predstavlja veliki napor. U ovakvim stanjima često je pratnaj i strah gde pacijenti ne žele da komuniciraju, a kamoli šta više. Definitivno ih nekom radnom rutinom vraćamo u dnevne obaveze gde bi kasnije i u kućnim uslovima mogli da funkcionišu kako bi bili zadovoljniji – rekao je dr Tošović o tretmanu depresivnih osoba.

Dr Tošović je napomenuo da osim droge, od bolesti zavisnosti u psihijatrijskoj službi  ima dosta pacijenata koji se bore sa alkoholizmom. Problem je što se pacijenti retko javljaju osim kada je bolest toliko uznapredovala, a to je nakon 20 pa i 30 godina konstantnog pijenja. 

• Ko dolazi  na lečenje? Dolaze ljudi koji imaju rizik od gubitka posla, kad hoće partner da ih napusti, kada su već toliko uništili svoj organizam da već imaju pridružene i somatske bolesti poput ciroze jetre. To su već odmakle faze i problematične i za lečenje. Šokiran sam dostupnošću narkotika. Svakako okolina utiče na  mladog čoveka, a svedoci smo koliko se propagiraju neka ponašanja osim dostupnsoti narkotika. Da ne pričamo o kocki kao bolesti zavisnosti koja je takođe u ekspanziji i sa veoma ozbiljnim posledicama. Mi nemamo ustanove koje se bave isključivo bolestima zavisnosti osim Drajzerove u Beogradu. Veoma je teško tretirati zavisnike jer neće da prihvate rigorozna pravila koja su dugoročna i dugotrajna tokom lečenja – navodi dr Tošović.

Za radnu terapiju Službe psihijatrije neophodno je konstantno nabavljati repro materijal, pa su za ovu korisnu terapiju itekako značajne donacije koje pomažu pacijentima da imaju čime da rade. Kao društvo generalno nemamo sistem koji bi toj količini dece i ljudi koji imaju neki psihijatrijski problem trebao da pomogne, ali je ključna preporuka da porodica ponovo preuzme najznačajniju ulogu očuvanja pojedinca i propagiranja pravih vrednosti u društvu.