Autor: OBValjevo

У петак 14. новембра 2025. године, Здравстевни центар Ваљево обележиће славу лекара, Св. враче и бесребренике Козму и Дамјана.

Архијерејску литургију, са почетком у 9 сати, служиће његово преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије у болничкој цркви посвећеној двојици претеча лекара Козми и Дамјану. Резање славског колача, такође ће бити обављено у храму светих Козме и Дамјана у кругу ваљевске болнице након Свете Архијерејске Литургије.

Пригодним колажним програмом, обележавање славе лекара, биће настављено, од 11.30 сати, у Едукативном центру Болнице Здравственог центра Ваљево. 

Овогодишњи домаћини лекарске славе су лекари, хирурзи, у Служби хирургије Здравственог центра Ваљево. Део колача за наставак лепе славске традиције за 2026. годину преузимају такође заједно и обједињено службе Педијатрије, Дома здравља Ваљево и Регионалне болнице.

 Прошле године је, уз благослов Епископа г. Исихија, настављено осликавање цркве Светих Козме и Дамјана, које смо започели још 2014. године за време блаженопочившег епископа г. Милутина, под вођством оца Алексеја из Аустралије. У међувремену је Филип Вук Поповић  и сам стасао да, уз Божју помоћ, приведе осликавање ове светиње до краја. Остало је да се ослика подкуполни простор са певницама, где најдоминантнију композицију чини сцена Успења Пресвете Богородице на западном зиду.

• Традиционална фреско техника на свежем малтеру није била могућа због техничких услова, па смо применили секо технику, јајчану емулзију ојачану воском, са пигментима који дају препознатљив, традиционалан изглед живописа, као и потребну трајност. Када кажем „препознатљив изглед“, пре свега мислим на наше предање и велике споменике као што су Грачаница, Дечани, Студеница и друге знамените светиње. Оне су нам и узор и оријентир – скромно појашњава живопис болничке цркве Филип Вук Поповић , из Новог Сада, који је дипломирао  сликарство 2015. године на Академији уметности у Новом Саду, а мастер из цртежа завршио 2017. године.

Он је додао да је  мозаик у овој црквици је плод таквог саборног рада младих људи из Ваљева. Прошле године су на мозаику и фрескопису   радили и врсни фрескописци, Владислав Јушков и Инна Бралнина, дајући  ветар у леђа да завршимо живопис до краја. Сви који су након оца Алексеја радили на овом храму имали су љубав и свест о његовој улози, трудећи се да се рукописи споје у једну смислену целину. Осликавање цркве је увек велика одговорност. Људи стоје пред живим ликовима светитеља и моле се и то иконописац мора увек имати у виду. Посебно је дирљиво и поучно осликавати цркву при болници. Овде често људи долазе са страхопоштовањем, тражећи помоћ и уточиште за себе и своје ближње који често леже у постељама недалеко од храма. То утиче и на мене као иконописца и даје ми додатну снагу, навео је још Филип Вук Поповић.

Ако буде по Божјој вољи, највећи део фрескописа биће завршен до славе храма и Здравственог центра Ваљево, а преостали радови на пролеће наредне 2026. године.

Svake godine 29. oktobra, ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi podigli svest o moždanom udaru, vodećem uzroku smrti i invaliditeta. Tema za 2025. godinu je „Svaki minut je važan“, ističe kako svaka sekunda koja prođe tokom moždanog udara znači veće oštećenje mozga. Brza reakcija i hitna medicinska pomoć mogu smanjiti rizik od smrti i značajno poboljšati ishode. Moždani udar može se desiti bilo kome, bilo kada, bilo gde. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje mogu napraviti ogromnu razliku između oporavka i doživotnog invaliditeta. Na žalost i pored sve savremene terapije trećina pacijenata pogođenih moždanim udarom premine.

• Opšte je poznato da je moždani udar najčešći uzročnik smrtnosti u svetu i naravno kod nas.  To je najčešća neurološka bolest. U našoj bolnici i regionu koji pokriva Zdravstveni centar Valjevo imali smo 950 hospitalizovanih pacijenata od početka godine i to ako se prevede u na primer 450 novih slučajeva godišnje i to je na žalost iznad proseka u Evropi i ostalom delu razvijenog sveta gde se to kreće do 300 maksimalno što pokazuje da je to kod  nas izrazito često oboljenje i otuda velika opterećenost Službe neurologije i lekara koji rade sa ovom bolešću – rekao je prim. dr Mihailo Mirković, specijalista neurologije, načelnik Službe neurologije ZC VAljevo.

Zlatni standard u lečenju moždanog udara je trombolitička terapija koja se daje u vremenskom prozoru od 4,5 sata. 

• Poremećaj balansa, stabilnosti, zamagljenje vida, padanje ugla usta, poremećaj govora, slabost u ruci, treba da budu alarmi da se radi o tom oboljenju koje ne boli i baš zbog toga što  nemamo bol, već ove simptome koje smo naveli, pacijenti treba da obrate pažnju jer ih najčešće zaposltavljaju i ne javljaju se na vreme. Nama je bitno da pacijenti dođu u vremenskom prozoru kako bismo dali lek. Čak iako prođe taj vremenski prozor od 4,5 sata u određenim situacijama može se takođe raditi i takozvana rekanalizaciona terapija odnosno vađenje tog tromba iz zapušenog krvnog suda. Takođe metoda koju mi ne primenjujemo ovde, ali smo u kontaktu sa kolegama u Beogradu u KCS, gde šaljemo ovakve pacijente. Imali smo dosta slučajeva koje smo slali i koji su se uspešno oporavili – rekao je prim. dr Mirković, dodajući da su uključeni u svetsku naučnu japansku studiju koju rade i kolege iz Amerike i Singapura, evropskih centara za AMU i imamo desetak uključenih pacijenata, a radi se o tome da se prevaziđe taj vremenski prozor za davanje terapije i da se ne bude ograničeno sa 4,5 sati za davanje trombolitičke terapije. 

Prim. dr Mihailo Mirković navodi da sve ono što se od dijagnostike i savremenog principa lečenja primenjuje u svetu, ukoliko nedostaje u našoj bolnici, velikim trudom prevazilazi saradnjom sa drugim centrima, te da kontinuirano prati sva nova naučna saznanja uključujući se i u naučne studije za ispitivanje nekih lekova koji mogu biti od koristi u lečenju akutnog moždanog udara. 

Klasični faktori rizika su presudni za nastanak moždanog udara kod mlađih osoba koje su klasificirane kao mladi vaskularci i nisu retkost u lečenju. Svi klasični uzroci moždanog udara se mogu prevenirati i to su: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, pušenje cigareta, sveukupan  nezdrav način života. Dostupne su novije laboratorijske analize tako da smo u mogućnosti da nađemo i poremećaje zgrušavanja krvi na primer ili hroničnu upalu krvnih sudova, koji su pokazatelji rizika za nastanak moždanog udara. 

• Spektar analiza koje su proširene i do genetskih predispozicija, dovodi do toga da sve češće otkrivamo ovu bolest i kod mlađih ljudi. Tako da jeste uočljivo i da kod mlađih ljudi sve češće viđamo moždani udar. Postoji čitav spektar kardiovaskularnih bolesti i najteži su ti teritorijalni moždani udari gde je zapušen veliki krvni sud, ali imamo i manje moždane udare koji prođu bolje ili lakše kroz oporavak. Svakako najveći problem moždanog udara jeste velika smrtnost i velika invalidnost. Srećni su oni pacijenti koji prođu bez invalidnosti. Ono gde bi trebao da se pravi napredak jeste jedna rehabilitacija pacijenata odmah nakon moždanog udara. U svetu se  sada već radi i na robotima koji to rade i viđaju se odlični pomaci i napredak u oporavku u fizikalnoj terapiji. To je jedno polje gde se može mnogo pomoći pacijentu, ako se na vreme započne ta pravovremena fizikalna terapija – zaključio je prim. dr Mihailo Mirković, načelnik neurološke službe ZC Valjevo.

Svetski dan borbe protiv raka dojke obeležava se svakog 24. oktobra. U Srbiji se obeležava i Nacionalni dan borbe protiv raka dojke 20. marta, a oktobar je mesec posvećen podizanju svesti o ovoj bolesti. Окtоbаr sе širоm svеtа оbеlеžаvа као Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке, sа ciljеm pоdizаnjа svеsti žеnа i širе јаvnоsti о znаčајu rаnоg оtкrivаnjа оvе bоlеsti. Slоgаn оvоgоdišnjе каmpаnjе „Svака pričа је јеdinstvеnа, svакo putоvаnje је vаžnо”, pоdsеćа dа su pоstаvljаnjе diјаgnоzе i put lеčеnjа јеdinstvеni zа svакu žеnu. Tim povodom dr Tijana Tiomić Lukić, specijalista onkologije i dr Jasmina Kovačević specijalista radiologije uputile su javnost o najznačajnijim merama prevencije i lečenja karcinoma dojke. Pоsеbаn znаčај u prevenciji imајu mаmоgrаfsкi prеglеdi као nајpоuzdаniјi mеtоd zа rаnо оtкrivаnjе оvе bоlеsti. U 2024. godini, u Zdravstevnom centru Valjevo urađeno je 2100 pregleda mamografom u radiološkoj službi, a novootkrivenih je bilo 95 u protekloj godini koje su se dalje lečile karcinom. O ovoj ozbiljnoj bolesti u ženskoj populaciji treba govoriti svakodnevno i apelovati na građanstvo da obavlja preventivne preglede.

• Od početka godine statistika je iz godine u godinu sve lošija, ali imamo utisak da je porast novoobolelih. Od početka godine urađeno je 715 mamografija koje su zlatni standard u otkrivanju i dijagnostikovanju karcinoma dojke. I dalje je starosna granic aoboljevanja u dekadi od 60. do 70. godine života žene i pored toga što svi stičemo utisak da s eta granica znatno spušta pa imamo i žene ispod 50. obolele. Ne treba bežati od pregleda. Mi uvek dajemo primat svakome ko je u porodici sa ženske linije imao karcinom dojke da obavezno dođe na pregled. Taj pregled kreće od ginekologa gde bi lekar ženama u sklopu ginekološkog pregleda prekontrolisao i dojke i po potrebi uputio dalje. Ono na šta bi žene trebale da obrate pažnju jeste bilo kakva promena u strukturi tkiva dojke, promena boje, volumena, veličine zatim izrasline na dojci, pojava sekreta su znaci upozorenja. Preporuka je da se od 7 dana ciklusa uradi samopregled jagodicama prstiju kružnim pokretima treba prekontrolisati stanje dojki – rekla je dr Tijana Tomić Lukić, pojašnjavajući i sam proces lečenja koji je individualan i dugotrajan.

– Kada se karcinom otkrije u ranoj fazi izlečenje je preko 90%, ali mi u našoj zemlji imamo i pored svega toga jako velik broj žena koje preminu i gube bitku za život. I pored stalnih apela, i dalje nams ežene javljaju u kasnijim fazama bolesti, a to su treći i četvrti stadijum bolesti kada je samo lečenje mnogo kompleksnije, neizvesnije na žalost jer nikada ne znamo u kom pravcu će krenuti bolest. Kada s ežene jave na vreme izlečenje je potpuno. Ja u svojoj praksi, hvala Bogu imam dosta žena koje su se izlečile i vode normalan život, vratile su se svim onim aktivnostima koje su obavljale ranije. Samo postavljanje dijagnoze da imate zloćudnu bolest dojke ili rak jeste teška vest, ali samim tim kada se na vreme otkrije, put lečenja je kraći i postotak izlečenja veći – navela je dr Tijana Tomić Lukić. 

Pet specijalista radiologije obučeno je za dijagnostikovanje karcinoma dojke na svim dijagnostičkim metodama koje su na raspolaganju u ZC Valjevo, od ultrazvučne dijagnostike, mamografije, magnetne rezonance ili kor biopsije.

• Razlikujemo dijagnostičku mamografijukoju, koju  rade žene koje su već nešto primetile u dojci i skrining mamografiju koja se radi kod poptuno zdrave populacije žena , opsega godina od 49 do 59 godina života se pozivaju na preventivni mamografski pregled.  Nakon kovid perioda bio je smanjen sveobuhvat žena u skriningu, ali u odnosu na taj mali broj žena imamo konstantan problem ne odazivanja žena na taj preventivni mamografski pregled. Od juna meseca je sveobuhvat 35%, a da bi mamografija u skriningu imala smisla trebalo bi bar 60% žena obraditi. Primećujem da se žene sve više odazivaju na preglede i to je dobro, ali nedovoljno. Sada od 12 pozvanih žena minimum 8 dođe. Jako je bitno da se žene odazivaju na skrinig program i pregledaju. kod žena kod kojih se uoči suspektna promena radi se dalja dijagnostika, a pregleda ih obavezno i onkolog. Zaista one u vrlo kratkom roku dobijaju dijagnozu. Jedino kod patologa mora da se ispoštuje procedura ležanja preparata uzorka u formalinu jer se svako bojenje čeka minimum jedan dan, ali u roku od 15 dana rezultat je tu- navela je dr Jasmina Kovačević izrazivši nadu da će s epovećati sveobuhvat pregleda skrinigom zajedničkim naporom i lekara i sugrađanki kojima je poručila da ne treba da se boje ni dijagnoze ni pregleda mamografom. 

Ona je navela daj e suština pregleda mamografijom da s ekarcinom otkrije u što ranijoj fazi jer je bolja prognoza, kraći period lečenja i mnogo je lakše za ženu da iznese tok lečenja.

– Žene koje se javljaju, a da su napipale tumor, obično se radi o velikim karcinomima koji zahtevaju dosta primene terapije i pre i posle operacije. Ne želim da pričam o slučajevima da ima onih koje bukvalno izgnorišu bolest dok vbukvalno ne zahvati kožu i karcinom bude golim okom manifestan- rekla je dr Kovačević izrazivši nadu da ćemo u skorijoj budućnosti unaprediti i novim aparatom koji je neophodan i u planu je nabavka. novog mamografa koji bi omogućio da svojim novim funkcijama budu uvedene i nove dijagnostičke procedure.

Sкrining mаmоgrаfiја prеdstаvljа nеinvаzivnu diјаgnоstičкu mеtоdu, која sе smаtrа stаndаrdоm u rаnоm оtкrivаnju rака dојке i drugih pаtоlоšкih prоmеnа, nаrоčitо  prоmеnа mаlih dimеnziја које sе nе mоgu sе nаpipаti. Rеč је о rеndgеnsкоm prеglеdu dојкi, којi sе оbаvljа u cilju коntrоlе zdrаvljа i pоdrаzumеvа prеglеd žеnа које nеmајu prisutnе simptоmе i znакоvе bоlеsti. Ciljnа grupа su žеnе stаrоsnе dоbi оd 45 dо 69 gоdinа, као i žеnе stаriје оd 40 gоdinа које imајu pоzitivnu pоrоdičnu аnаmnеzu.Mаmоgrаfiја је zlаtni stаndаrd zа diјаgnоstiкu rака dојке. Dаnаs sе коristе sаvrеmеni mаmоgrаfi, којi оmоgućаvајu uоčаvаnjе prоmеnа mаnjih оd јеdnоg cеntimеtrа – оnih које sе nе mоgu оtкriti кliničкim prеglеdоm. Rаnо оtкrivаnjе rака dојке putеm mаmоgrаfiје znаčајnо utičе nа prоgnоzu i ishоd lеčеnjа јеr sе оtкrivаnjеm bоlеsti u rаnој fаzi pоvеćаvа vеrоvаtnоćа izlеčеnjа, оmоgućаvа primеnа pоštеdnih hiruršкih intеrvеnciја i pоbоljšаvа кvаlitеt živоtа оbоlеlih žеnа.

Оrgаnizоvаni sкrining rака dојке u Srbiјi sе sprоvоdi оd dеcеmbrа 2012. gоdinе i prеdstаvljа јеdаn оd nајznаčајniјih pristupа u rаnоm оtкrivаnju bоlеsti i smаnjеnju mоrtаlitеtа. Dо sаdа је rеаlizоvаnо šеst ciкlusа оrgаnizоvаnоg sкriningа rака dојке, а trеnutnо је u tокu prvа gоdinа sеdmоg ciкlusа.Rаd mоbilnih mаmоgrаfа nа tеrеnu tакоđе imа znаčајnu јаvnоzdrаvstvеnu ulоgu –   približаvа prеvеntivnе uslugе stаnоvništvu, pоvеćаvа dоstupnоst sкriningа i оmоgućаvа vеliкоm brојu žеnа dа оbаvе mаmоgrаfsкi prеglеd.Rаd dvа mоbilnа digitаlnа mаmоgrаfа оrgаnizuје i sprоvоdi Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа, i lокаlnih dоmоvа zdrаvljа. 

Informacije za korisnike

У Дому здравља Ваљево, у понедељак 6. октобра 2025. године, почела је имунизација против сезонског грипа, која  се спроводи, радним  данима од 7 до 19 часова у приземљу Дома здравља Ваљево. Сваки заинтересовани грађанин, треба да добије налог за вакцинацију од свог изабраног лекара, након чега се јавља даље преко пута главног улаза, на Медицини рада и у Општој служби Дома здравља Ваљево. Вакцина је најефикаснији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Препоручује се свим ризичним групама грађана, првенствено хроничним болесницима и старијима од 65 година, здравственим радницима и свима који су на радном месту у контакту са пуно људи. За стицање имунитета потребно је две до три недеље, а ствара се имунитет за наредних 6 до 12 месеци. Вакцину против сезонског грипа не могу примити особе које имају респираторну инфекцију и температуру, док не оздраве, затим особе преосетљиве на супстанце садржане у вакцини, алергичне на кокошје јаје, месо и перје, као и на Гентамицин. Од почетка вакцинације у овој сезони од понедељка 6.октобра до данас је потрошено четвртина набављених  доза. Др Милица Милићевић специјалиста опште медицине, поновила је још једном важност вакцинације у борби противсезонског  грипа читаве опште популације.

• У скалду саправилником обавезне и препоручене имунизације спроводи се обавезна годишња имунизација посебно за лица у посебном ризику од тешких форми или компликација грипа. На првом месту ту су труднице, затим старија лица која пате од хроничних кардиоваскуларних обољења, дијабетес мелитуса, затим обољења плућа, затим пацијенти са обољењима нервног система, али и пацијенти са малигним обољењима  без обзира у ком су терапијском статусу. Поред лица у повећаном ризику, радимо и вакцинацију лица у повећаном епидемиолошком ризику. време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације. Пост вакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине, врло је важно да се напомене да и код вакцинисаних пацијената може доћи до оболјеванја, али у јако благим клиничким формама – навела је др Милица Милићевић специјалиста опште медицине ДЗ Ваљево. 

Др Милићевић, наводи да је вакцина против грипа дефинитивно најефективнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне  заштите од грипа.

• дом здравља Ваљево за сваку сезону наручује пројектован број доза вакцина у односу на претходну сезону, а тај број се увек повећава према потребама. вакцинација у овој сезони тече једним умереним устаљеним и очекиваним током за ово доба године. Четвртина набављених вакцина је апликовано у протекле три недеље од почетка саме вакцинације. Верујем да би могао да буде и већи одзив, али због ових великих промена времена и наглих захлађења која нам доносе доста вирусних инфекција које су сада присутне, а знамо да је основна привремена контраиндикација за вакцинацију тренутно фебрилно стање, тако да када она прође и кад асе организам опорави наравно да примењујемо и давање вакцина – закључила је др Милица Милићевић специјалиста опште медицине ДЗ Ваљево.

За Дом здравља Ваљево у сезони 2025/26. године, опредељено је 5950  доза тровалентне вакцине „Торваксфлу“, намењене грађанима старијим од 18 година, а  опредељено је и 150 доза четворовалентне вакцине искључиво за труднице и децу. У наредном периоду се очекује допуна доза вакцина за све који на овај начин буду желели да заштите и превенирају своје здравље.Вакцине су дистрибуиране и градским и сеоским амбулантама и тако равномерно доступне свим грађанима.

Svake godine, 20. oktobra, obeležava se Svetski dan osteoporoze, sa ciljem da se podigne svest o značaju zdravlja kostiju i ranog otkrivanja ove bolesti. Osteoporoza pogađa milione ljudi širom sveta, a nazivaju je „tihim kradljivcem kosti“ – jer najčešće dugo ne daje simptome. U Srbiji, gde populacija ubrzano stari, broj obolelih takođe je u porastu.

Osteoporoza je sistemska bolest kostiju koju karakteriše gubitak gustine kostiju i propadanje koštanog tkiva. Najčešće se otkrije kad blaža sila izazove prelom kosti ili kad se na rendgenskom snimku otkriju „prozračne“, odnosno porozne kosti. To je bolest koja se razvija polako i uglavnom ne pokazuje simptome, a ako se pojave to su najčešće bolovi u donjem delu leđa, gubitak telesne visine, pogrbljenost, kao i prelomi kostiju pri maloj sili-pad sa sopstvene visine. Najčešći prelomi, kao posledica osteoporoze, su prelom ručnog zgloba, kičmenih pršljenova i kukova, ali se mogu desiti i prelomi rebara, prstiju stopala, prelom karlice. Svi osteoporotski prelomi, a posebno prelomi kičmenih pršljenova i kukova imaju veoma loš uticaj na kvalitet života pacijenata, pacijenti često imaju hronične bolove ili su pri svom kretanju zavisni od neke vrste pomagala.

Da bismo na vreme dijagnostikovali osteoporzu, moramo da mislimo na faktore rizika za ovu bolest. Na neke faktore rizika možemo da utičemo, kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, mala telesna masa, unos kalcijuma i vitamina D, fizička aktivnost. Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo, tzv. nepromenljivi, su ženski pol, starost >65 g., podatak da su roditelji imali prelom kuka, genetika, rana menopauza- pre 45.godine, hronična upotreba nekih lekova, kao što su glukokortikoidi, kao i neke druge bolesti-hipertireoza, reumatoidni artritis, šećerna bolest – navela je  dr Olgica Ranković, fizijatar-reumatolog, načelnica Službe za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Zdravstevnog centra Valjevo, i dodala, da se maksimum naše mineralne gustina kosti formira u ranom detinjstvu i adolescenciji, pa se sa prevencijom osteoporoze počinje u ovim mladim godinama.

• Posebno je važno u tom uzrastu preporučiti redovnu fizičku aktivnost i vežbanje, kao i izlaganje šaka, lica i ruku sunčevim zracima 6-8 minuta dnevno tokom leta, odnosno 30 minuta u hladnijim mesecima. Deci i adolescentima treba savetovati u ishrani namirnice bogate kalcijumom, i treba naglasiti da konzumiranje gaziranih zaslađenih pića sa dodatkom kofeina (tipaCoca-Cola) nepovoljno utiču na postizanje većih vrednosti mineralne gustine kosti – rekla je dr Ranković.

Dijagnoza osteoporoze postavlja se na osnovu faktora  rizika i nalaza osteodenzotometrije. Zlatni standard u dijagnostici je DEXA  pregled – osteodenzitometrija, koja nam daje podatke o kvantitetu kosti.. Ovim bezbolnim snimanjem meri se mineralna koštana gustina, najčešće na kuku i lumbalnom delu kičme I to  je zlatni standard za otkrivanje, ali i praćenje toka bolesti. Pregled traje svega nekoliko minuta, a rezultat – tzv. T skor, definiše odstupanje koštane mase u odnosu na masimalnu koja se postiže oko 25-te godine života. U zavisnosti od vrednosti koje se dobiju koštana gustina se izražava kao normalna, osteopenija ili osteoporoza.

Denzitometrija treba da se radi ženama sa ranom menopauzom /pre 45 godina /,ženama starijim od 65 godina, ali i pacijentima koji imaju prelome na malu silu. Iako se osteoporoza više vezuje za ženski pol, treba misliti i na faktore rizika kod muškaraca i shodno tome i njima preporučiti denzitometriju.

• Lečenje osteoporoze je najčešče dugogodišnje. Najčešće se primenjuju bisfosfonati(antiresorptivni lekovi),mogu da se uzimaju kao tablete na nedeljnom ili mesečnom nivou, na tromesečnom nivou u vidu intavenske injekcije, Ili kao i.v. infuzija jednom godišnje. Poslednju deceniju obeležavaju inovativni lekovi-biloški lekovi, pa u skladu sa tim i za lečenje osteoporoze postoji biološki lek denosumab, koji sprečava razgradnju koštane mase i koji se ordinira na 6 meseci. U terapiji se koristi i teriparatid koji povećava izgradnju kosti, daje se dve godine u vidu svakodnevnih subkutanih injekcija Odluka o izboru leka se svakako donosi uzimajuči u obzir nalaz dentizometrije i faktore rizika za svakog pacijenta individualno – rekla je dr Olgica Ranković i dodatno posavetovala da bez obzira da li pacijent uzima hemijski ili biološki lek neophodna je i suplementacija kalcijumom i vitaminom D. Savetuje se da se kalcijum uzima kroz ishranu namirnicama bogatim kalcijumom, tamo gde to nije dovoljno dodaju se suplemtni.

Dr Olgica Ranković, fizijatar-reumatolog, načelnica Službe za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Zdravstevnog centra Valjevo je zaključila da je prevencija osteoporoze veoma važna, treba misliti na faktore rizika za osteoporozu i selektovati pacijente za DEXA pregled, treba menjati životne navike u cilju poboljšanja zdravlja kostiju, jer ne treba čekati da osteoporoza dođe.

Načelnik Službe bolnička banka krvi – klininička transfuzija, prim. dr Svetislav Matić, subspec. klinički transfuziolog, na kongresu SABM ( Society for Advancement Blood Management), izlagao je rad pod naslovom „Patient Blood Management on Regional level“. Ovaj kongres je prvi i najvažniji svetski skup koji se bavi problematikom pravovremene i pravilne primene krvi i krvnih derivata, ove godine okupio je svetske stručnjake tokom speptembra u Minesoti, u Americi. Ove godine domaćin skupa je bio grad Minneapolis, Minnnesota. Pored učesnika iz Amerike, na poster prezentaciji, rad iz Zdravtenog centra Valjevo je bio jedini iz čitave Evrope.

•  U radu je objašnjeno kako smo u prethodnih pet godina smanjili potrošnju krvi i krvnih derivata u oblasti ortopedije, vaskularne hirurgije i urologije, bez ugrožavanja procesa  oporavka pacijenata. Prisutvo kongresu SAMBje bila prilika za razmenu iskusava, sticanje novih znanja i kontakata sa stručnom javnosti – navodi dr Matić, podsećajući da su zapaženo učešće uzeli  dr Margit Kaufmann, anesteziolog iz New Jerseya, koja mu je bila mentor na prošlogodišnjem boravku u Americi, zatim Sherri Ozawa, koja je svetski poznato lice u obasti PBM, a bila nam je gošća ove godine na ART Kongresu u Vrnjačkoj Banji, kao i  prof. dr Emeritus Aryeh Shander, osnivač koncepta PBM.

Drugi deo studijskog boravka u Americi, bio je planiran za posetu čuvenoj klinici Mayo, gde je prim. dr  Matić proveo nedelju dana, a ovo nezaboravno iskustvo je samo skala više u dokazano ozbiljnom kliničkom radu.

• Posle procesa selekcije, popunjavanja rigoroznih upitnika i prihvatanjem svih obaveza, pružila mi se prilika da provedem nedelju dana na čuvenoj Mayo klinici. Klinika ima tradiciju dužu od 150 godina, a osnivači su braća William I Charles Mayo, obojica hirurzi. Većinu vremena sam proveo sa zaposlenima u oblasti kliničke transfuzije. Posetio sam razna odeljenja koja su povezana sa ovom oblasti. Jedan ceo dan sam proveo u obilasku i upoznavanju sa radom u operacionim salama u društvu sa anesteziologom dr Matthew Wernerom, medicinskim direktorom za oblast Patient Blood Management. On mi je pojasnio da u kompleksu ove klinike ima više od 100 operacionih sala, više od 200 anesteziologa i 600 sestara koji im pomažu kao stručni tim. Zastupljene su sve grane medicine koje se mogu zamisliti. Zanimljivo je istaći da u njihovim operacionim salama koriste još uvek, u svakodnevnoj upotrebi, istovetan aparat za intraoperativno spašavanje krvi “ Medtronic Autolog” koji i mi koristimo u Valjevu u našem Zdravstvenom centru – prepričava ovo nezaboravno iskustvo dr Matić, naglašavajući da mu  je utisak i da postoje izričita pravila o oblačenju i ponašanju svih koji rade i dolaze na usavršavanja koja se moraju svakodnevno poštovati. 

Prim. dr Svetislav Matić izražava nadu da će posle ove posete , bar delić novih iskustava i znanja uspeti da prenese na zaposlene, kako na svom odeljenju Službe bolnička banka krvi – klininička transfuzija, a takođe i  da ih podeli sa svim kolegama i saradnicima u valjevskom Zdravstvenom centru.

Kontracepcija je uopšten i širok medicinski pojam o kome se može jako mnogo govoriti, ali je bitno isključivo slušati i primenjivati savete lekara. Sama kontracepcija je skup medicinskih procedura i postupaka koji posledično imaju zaštitu od neželjene trudnoće. U Službi ginekologije ZC Valjevo u toku 2024. godine izvedeno je 70 prekida trudnoća, od tog broja dve su kod maloletnica, a do početka oktobra ove godine urađeno je 47 od čega je jedna maloletnička.

 – Idealno kontraceptivno sredstvo ne postoji, ali je kroz medicinsku istoriju, kroz razvoj farmakoindustrije, sama kontracepcija se razvijala i ona danas predstavlja jedan od vidova planiranja trudnoće. Danas poznajemo veliki broj kontraceptivnih procedura. neki od najpoznatijih je ta hormonalna kontracepcija, zatim imamo intrauterinu kontracepciju koju delimo na mehaničku i hemijsku, imamo kontracepciju koja podrazumeva poznavanje prirode menstrualnog ciklusa, imamo i sterilizaciju i na žalost dosta aktuelnu u poslednje vreme a to je ta urgentna kontracepcija – navodi dr Milan Mirković, načelnik Službe ginekologije primarne zdravstvene zaštite pri Domu zdravlja Valjevo, dodajući da je za kontracepciju najvažnije da ima svoje parametre koji podrazumevaju efikasnost. 

Nijedna kontraceptivna metoda nije 100% sigurana, ali možemo pričati o njihovoj efikasnosti, specifičnosti i senzitivnosti. Dr Mirković je dalje pojasnio svaku ponaosob kontraceptivnu metodu.Najrasporstranjenije  kontraceptivne tablete su po njegovim rečima, danas jedna komforna metoda.

• Cilj je da se tablete uzimaju kontinuirano, ali po savetu lekara, one su obično pakovane u kutijama od 21 ili 28 tableta u zavisnosti od ciklusa. One imaju za cilj da obezbede blokiranje određenih hormona i pripremu same materične sluzokože da ona bude inaktibilna za bilo kakakv vid nastanka trudnoće. Ovaj vid kontracepcije osim u tabletama dolazi i u obliku flastera, implanta, injekcija, ali za poduži period mog rada nismo se susretali sa upotrebom flastera, implanta i njekcija u praksi iako u teoriji postoje i primenjuju s eu nekim drugim zapadnim zdravstvenim sistemima, dok je kod nas davanje oralnih kontraceptiva šire zastupljeno. Da bismo upotrebili oralnu kontraceptivnu tabletu, pacijentkinja mora bit pregledana, urađen jedan kompletan ginekološki pregled, mora bit internistički obrađena sa laboratorijom kompletnom i da žena bude apsolutno zdrava iz prostog razloga što davanje kontraceptiva danas gde su miligramski određene doze hormona je bezbedno – naglašava dr Mirković, pojašnjavajući da kontraceptivna terapija može da podigne određene procente loših masnoća, da poremeti faktore koagulacije, zatim da dovede do zapaljenskih promena, pa kao takva nosi određene posledičnosti i zato je važna priprema pacijentkinje i da ona bude potpuno zdrava. Davanje kontraceptiva može biti primenjeno isključivo i jedino uz nadzor lekara, a nikako po savetu nestručnih lica.

Intrauterini kontraceptivi, žargonski nazvani “spirale”, jako su bili popularni u prošlom veku, a pravi naziv je intrauterini uložak, koji svojom mehaničkom funkcijom u materici sprečava trudnoću. Danas su unapređeni i osim mehaničke funkcije imamo ih i sa dozom hormona. Isto kao kod oralnih kontraceptiva i kod upotrebe intrauterinih kontraceptiva, ponovo žena mora biti adekvatno ginekološki pregledana i pripremljena. 

• Metode kontracepcije imaju za funkciju zaštitu od neželjene trudnoće, ali nemaju objedinjenu funkciju da štite i od neželjene trudnoće i od polno prenosivih bolesti. Tu dolazimo do treće najdostupnije forme, a to je mehanička kontracepcija koja podrazumeva prezervative, upotrebu kondoma muških ili ženski, cervikalnih kapa itd. najpozantije što je u upotrebi su ti muški kondomi. Na žalost mi ne možemo da se pohvalimo sa redovnom frekvencom korišćenja kondoma. Mi koji radimo te kliničke preglede suočeni smo sa učestalim vaginalnim infekcijama, zapaljenskim promenama na donjem genitalnom traktu. Kada bismo imali jedno utopijsko saznanje kada bi čitava planeta koristila prezervative i tu barijernu zaštitu, mi bismo imali zaštitu od nešeljene trudnoće, ali ne bismo imali prenos tih infekcija, a samim tim se ne bismo suočavali sa mnogim bolestima – rekao je dr Milan Mirković, naglašavajući da kondomi imaju dvojaku ulogu, zaštitu od neželjene trudnoće i zaštitu od polno prenosivih bolesti. 

Metoda urgentne kontracepcije kao poslednji vid generacije kontraceptiva, se odomaćila posebno kod mladih žena. 

• To je ta kontracepcija jutro posle. Ta pilula se uzima u apotekama bez kontrole lekara. Ona bazično podrazumeva da je lako i brzo dostupna, ali treba naglasiti da je to u stvari uzimanje jedne izuzetno snažne hormonalne doze nakon rizičnog odnosa. Što se pre popije pilula pruža veću zaštitu koja traje do 120 sati. Samo uzimanje akutno dovodi do onesposobljavanja plodnosti, ali dovodi i do inregulacije menstrualnog krvarenja, tako da mi smo suočeni da zbog nekontrolisanja kupovine i uzimanja takvih preparata na svoju ruku, a protiv saveta lekara, imamo ogroman broj žena kod kojih se posledično javlja poremećaj ciklusa i drugi problemi – zaključio je dr Milan Mirković, preporučujući da svaki ponaosob metod kontracepcije prevashodno mora ispoštovati principe efikasnosti, prilagodljivost, prihvatanje, bezbednost i sigurnost. 

Poznavanje prirodnosti ciklusa je metoda računanja plodnih i neplodnih dana i jako je individualna kod žena i kao takva je jedna od najnesigurnijih iz prostog razloga što i kod pacijentkinja kod kojih je uređen menstrualni ciklus plodni dani mogu biti pomereni ili izmešteni, tako da ta metoda nije sigurna. Hemijska kontracepcija podrazumeva da se pre samog odnosa u nekom periodu vaginalno postavi neka ovula ili film koji iam spermicidnu funkciju. Sterilizacija je vid koji za sve ove godine rada dr Mirković nije sreo kod muške populacije jer ona podrazumeva vazektomiju, dok je kod žena ona najčešće medicinski indikovana zbog drugih bolesti najčešće.

Dr Mirković je poredeći dekade rada uočio da se procenat pacijenata koji se javljaju za pravilnu regulaciju kontracepcije, ne povećava i apelovao da je jako opasno, a često u kliničkoj praksi da drugarica od drugarice čuje za neki lek i uzima ga na svoju ruku jer je lako dostupan u apotekama, a davanje kontracepcije se ne sme svesti na kupovinu. Potrebno je pojačati zdravstveno-prosvetni rad kako bi se pravilno planiralo rađanje, zaštita od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti poboljšala  i tu je Služba ginekologije Zdravstvenog centra Valjevo na raspolaganju svim sugrađankama i sugrađanima.

U Kalendaru javnog zdravlja, datum posvećen ishrani je 16. oktobar kada je Svetski dan hrane. Tim povodom preporuke o ishrnai u jesenjem periodu dala je prim. dr Jasmina Lukić subspecijalista dijetoterapeut. Savetovalište za ishranu Doma zdravlja Valjevo, koje petkom uspešno radi već 18 godina i prim. dr Jasmina Lukić subspecijalista dijetoterapeut, je jako ponosna na kontinuitet i rezultate rada. Za savetodavni rad uvek ima potrebe i to se potvrđuje time što svakog petka i posle 18 godina postojanja ima novih pacijenata, ali i starih koji se kontrolišu u postignutim rezultatima zdrave ishrane. Prepoznaje se potreba za stručnim nadzorom pravilne ishrane i postajemo osvešćeniji jer je nepravilna ishrana u osnovi mnogih oboljenja najpre kardiovaskularnih koja su preventabilna. Opšta populacija ima evidentan problem nepravilne ishrane i gojaznosti u zamahu, čak i u dečjem uzrastu što se mora prevenirati najpre edukacijom roditelja, ali i dece kroz savetodavni rad. 

• Ono što je najvažnije reći o ishrani u jesenjem periodu jeste da je za zdravlje najvažnije živeti u skladu sa prirodom, sinhronizovati se sa njom i onim što ona nudi. To bi u stvari značilo da negde sezonske  dostupne namirnice budu dominantne na repertoaru za ishranu. Sa druge strane treba uzeti u obzir da sada više  nije moguće imati samo sezonske namirnice u našem kraju. Nije više vreme kada nemamo letnje u jesen i zimu jer su marketi prebogati ponudom i namirnicama koje i nisu sa našeg podneblja. Treba uzeti u obzir da uvek najviše prijaju namirnice iz podneblja u kome se živi. Tokom jeseni je važno sačuvati organizam od infekcije, podići imunitet i grejati organizam. Pri tome ne mislimo na fizički zagrejanu hranu u smislu toplote nego su to u suštini namirnice kada se unose metabolički i razgrađuju otpuštaju energiju koja je bitna da bi sačuvala toplotu organizma i delovala na jačanje imuniteta – navela je dr Jasmina Lukić, podsećajući da snižavanjem temperature napolju organizam se brani time što usporava metabolizam da bi očuvao svoje funkcije, a mi sa pravilnom ishranom, sa ujednačenom ishranom na neki način možemo da pomognemo. 

Osim raznovrsne ishrane, neophodno je pravilno rasporediti obroke, zatim pravilnim načinom pripreme namirnica dovedemo do pojačavanja imuniteta čime se poboljšava i varenje hrane i iskoristljivost hranjivih materija što sveukupno deluje na otpornost organizma. Dr Lukić je dala prednost namirnicama koje se mogu naći na pijaci, na prvom mestu bundeva koju naziva kraljicom jesenje trpeze.

• Bundeva je bogata vlaknima, mineralima, vitaminima, vrlo je kvalitetna namirnica. Dobra je i kao zdrav desert, a nezamenjiva u potažima i varivima jer je odlična za dobro varenje. Bukvalno svakodnevno treba jesti supe, čorbe ili potaže od različitog povrća. Od voća izdvajam jabuke i  kruške jer su bogate vitaminima i potpuno su dostupne na našem području. Priprema namirnica tokom jeseni je bitna. Obroci bi trebalo da budu termički obrađeni barenjem jer time zadržavaju korisna svojstva. Salate su obavezne i to u kombinaciji više vrsta povrća i voća. Cvekla, šargarepa i kupus koji je takođe značajan. Kupus fermentacijom se prevodi u kiseli koji je bogat c vitaminom i značajan je za imunitet. Treba dodati i bobičavo voće i to u celom obliku umesto voćnih sokova kojima se gubi deo svojstava. Interesantna namirnica koju bih pomenula jeste nar za jesenje vreme iakonije sa našeg podneblja, može biti značajno obogaćenje ishrane jer je bogat fitoestrogenima – rekla je dr Jasmina Lukić napominjući da u ovom periodu pravilnom ishranom sprečavamo i pojavu depresije koja je karakteristična za jesenji ritam života zbog prirodnog povlačenaj iz aktivnosti i sklonosti da se potraži uteha u hrani. 

– Umesto tople čokolade i kolača, preporučujem da se pronađe adekvatna zamena,. Topao čaj svakako, možda pečeno voće, ovsene ili heljdine kaše obogaćene bademima ili orasima sa cimetom. Dakle napravi se jedan ukusan koristan obrok kojim zadovoljavamo i sve potrebe organizma. to može biti i zdrava užina  pored tri obroka. Prisustvo supa i čorba još jednom napominjem kao jako važno. Nije dominantno da postoji meso, ali povrće je obavezno. Što se tiče fizičke aktivnosti u ovom periodu, može se svesti na šetnju jer nije svako u prilici da se organizovano bavi fitnesom. Ne zaboraviti da uravnotežena ishrana, pravilno raspoređeni obroci i umerena fizička aktivnost obogaćuju i osmišljavaju jesenji period i dozvoljavaju da u njemu uživamo sa više snage i zdravlja sa pojačanim imunitetom u odbrani od predstojeće sezone virusnih infekcija – zaključila je dr Jasmina Lukić subspecijalista 

Što se tiče vrlo aktuelnog trenda suplementacije svim i svačim, posebno u periodu hladnog vremna izdvaja se vitamin D. Dr Lukić ističe da je nauka iskustvo i analize pokazali da je poslednjih godina i u našem podneblju koje je važilo za bogato Suncem itekako prisutan manjak vitamina D u opštoj populaciji čak i udečjem uzrastu. 

• Veliki broj osoba, ranije je to bilo češće u ženskoj populaciji, sada je to uobičajeno sveprisutno. Šta je razlog? Dokazano je da organizam rastom i razvojem popunjava sve te neke receptore koji postoje za akumulaciju i prijemčivost vitamina D prirodnim putem jer s eon sintetiše u našem organizmu. Mi smo zasitili naše receptore i nemamo mogućnost da ga proizvodimo i zato je potrebna suplementacija. Nije ona neophodna i nešto što mora svako da uzima to se lako proverava i lekar preporučuje po potrebi, ali nije više iznenađenje manjak vitamina D u vrednostima. Usled patoloških stanja kakvo je osteoporoza normalno je suplementirati, ali normalnom ishranom to nje svakodnevna pojava i za svakog pacijenta – pojasnila je prim dr Jasmina Lukić, rukovodilac Savetovališta za ishranu Doma zdravlja Valjevo.

Udruženje endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) kao organizator    programa Bazičnog kursa laparoskopije, okupio je  u Valjevu, u Istraživačkoj stanici  Petnica, najeminentnije stručnjake iz oblasti endoskopske i minimalno invazivne hirurgije iz zemlje. U okviru ovog kursa održan je i program kontinuirane medicinske edukacije Udruženja endoskopskih hirurga srbije (UEHS), koji je kategorizovan kao nacionalni seminar prve kategorije “ERAS protokol u hirurškoj praksi”. Predavači programa Bazičnog kursa laparoskopije su: prof. dr Miljan Ćeranić, prof. dr Danijel Galun, doc. dr Ognjan Skrobić,  doc. dr Srđan Mijatović, dr Nebojša Stojaković, dr Bojan Jovanović i doc dr Aleksandar Gluhović.

Prof. dr Miljan Ćeranić, presednik Udruženje endoskopskih hirurga Srbije (UEHS), podsetio je da su napravili tim koji se vidi iz energije na svim kursevima koje kontinuirano unapređuju, a do sada je preko 200 ljudi prošlo bazične kurseve. Deveti po redu bazični kurs je održan u hramu znanja u Petnici, a održali smo po raznim gradovima u Srbiji, Foči, Banjaluci, a do kraja godine je u planu Podgorica.

• Veoma sam ponosan što je naša srpska zajednica Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) najveća u Evropi, a posle nas sledi Italija. Osnova je da se napravi sistem i da se standardizuju laparoskopske procedure. Bazični kurs za endoskopsku hirurgiju je značajan pored ERAS kursa koji je filozofija brzog oporavka pacijenta. U Americi je njihovo udruženje izdejstvovalo da svaki hirurg koji završi specijalizaciju mor ad azavrši i kurs minimalno invazivne hirurgije. To poboljšava i rad i bezbednost i jedino na ovaj način može da se ide napred putem znanja. Endoskopska hirurgija traži puno potrošnog materijala i naizgled je to skuplje, ali ako vi uradite operaciju pa pacijent leži dva dana umesto deset dana daleko je jeftinije jer se brže oporavlja –  naveo je prof. dr Miljan Ćeranić, napominjući značaj tima. 

Iz Zdravstvenog centra  Valjevo dr Nebojša Stojaković, član UO  Udruženja endoskopskih hirurga Srbije(UEHS), napomenuo je da su dve stvari važne jer je hirurgija timski rad i zato je važna saradnja sa UEHS. 

• Devedesetih godina je počela da se radi minimalno invazivna hirurgija u Zdravstvenom centru Valjevo. Imamo priliku da napravimo kontinuitet rada svih 365 dana u godini uz saradnju sa Medicinskim fakultetom u Beogradu. Svi mlađi lekari koji se bave nekim vidom hirurgije ne mora samo abdominalana da bude, tu su i ginekologija, urologija, orl, nalaze se danas sa nama. proširili smo ovu priču na regionalnu, tu su nam gosti iz Prijepolja, Loznice, Čačka. Vizionar cele priče da s enabavi oprema za rad je bio prim. dr Ilija Tripković, a kao hirurg tu je dr Jordan Lazarević koji je kao  pionir i uradio je bezbroj prvih operacija, a mi smo ga nasledili. Danas saponosom mogu da kažem da smo velikim zalaganjem uspeli da podignemo i unapredimo rad na viši nivo i da danas u mnogim stavrima prednjačimo – rekao je dr Nebojša Stojaković koji je podsetio da se Zdravstveni centar Valjevo visoko kotira jer ne postoje operacije jetre, žučnih puteva, pankreasa i abdomena koje se ne rade, a  po broju operacija kolona se posebno izdvaja. Posebno s eu poslednjim godinama izdvaja ortopedija koja je uvela artroskopije. Kao centar ZC Valejvo je i edukativna baza, pa iz drugih ustanova dolaze specijalizanti i subspecijalizanti na obuke i praktičnu edukaciju.  

Prof. dr Miroslav Milićević, tokom uvodne reči, dao je prikaz razvoja endoskopske hirurgije u Srbiji. 

• Putevi standardizacija su pravi put kojim treba ići. Prva laparoskopska operacija urađena je u Nemačkoj 12. septembra 1985. godine. kada smo mi u Srbiji uvodili prve holecistektomije ili laparoskopske operacije žučnih kesa, pacijenti su ležali par dana i išli na banjski oporavak, danas pacijent isti dan ide kući i nema potrebe za rehabilitacijom. Koliko to znači z ajedno društvo? Suština je što je ovo bio jedan novi koncept u hirurgiji, koji je zahtevao da se promeni mnogo toga u mišljenju i shvatanju. Mi smo imali mali pomak tokom deset godina sankcija, pa smo malo kasnili, ali ovo sadašnje udruženje izuzetno dobro radi. I danas ima ustanova u kojoj laparoskopija nije preuzela primat. Jedan od razlčoga jeste i to što ne može svako da radi dvodimenzionalnu hirurgiju i zato oni koji se plaše toga neće nikada biti na toj strani, ali progres ne može da se zaustavi. Sreća da se današnji kurs održava u Petnici u centru učenja, tu gde sistem vrednosti nije pao. Ovde se zna šta je vrednost, vrednost je znaje. Kada razvijate hirurgiju u jednoj zemlji to se ne bazira na pojedincima, to s ebazira na sistemu, na standardima, na principima. Svejedno gde se operišete treba da dobijete isti kvalitet nege. Ovakvi kursevi tome služe da svi koji uzmu endoskop u ruke rade po istim principima i to je najviše što možemo da uradimo za naše bolesnike – rekao je prof. dr Miroslav Milićević. 

Doc. dr Danijel Galun je rekao da je danas veliki dan za minimalno invazivnu hirurgiju u Srbiji jer imaju priliku da okupe mlade i perspektivne kolege lekare kao i medicinske sestre koje rade na odlejenjima hirurgije kroz dva kursa. 

• Kurs je namenjen pre svega mladim lekarima koji imaju težnju da razvijaju minimalno invazivnu hirurgiju u svojim sredinama. Oni će u popodnevnom delu nakon predavanja imati i praktičnu obuku na trenažerima. Oni će imati priliku da urade osnovne hirurške postupke. Oni će imati priliku da danas rade sa najeminentnijim stručnjacima iz zemlje koji su već uradili najsloženij eprocedure iz minimalno invazivne hirurgije. Druga edukacija ERAS program znači ubrzan oporavak pacijenata posle hirurške procedure – naveo je dr Galun.

Programski direktor Istraživačke stanice Petnica Stanislav Milošević doktor astrofizike, podsetio je da je od osnivanja IS Petnica 1982. godine do danas kroz nju prošlo preko 50 hiljada što učenika, studenata što predavača saradnika i studenata.

• Imamo 19 programa za srednju školu, a programski smo se prošiliri sa šest studentskih programa. Ove godine smo održali četiri letnje škole. Svake godine oko 1000 novih polaznika krene u IS. Počeli smo da organizujemo i stručne konferencije i proširujemo saradnju i to je i današnji skup lekara pokazao – rekao je Milošević.

Međunarodni Dan menatalnog zdravlja , 10. oktobar, na globalnom nivou, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji(SZO) posvećen je mantalnom zdravlju u vanrednim situacijama. Prof. dr sci. med. Snežana Marjanović, specijalista neuropsihijatrije i sudske psihijatrije, načelnica Službe psihijatrije ZC valjevo, još jednom se osvrnula na značaj pravilne brige o mentalnom zdravlju u kontinuitetu tokom čitave godine.

• Dan mentalnog zdravlja prilika je da još jednom opštoj populaciji naglasimo važnost prevencije. Mi se uvek zalažemo i akcentujemo prevenciju kao ključnu aktivnost u očuvanju mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje u čitavoj zajednici podrazumeva niz aktivnosti i pomoć celokupne zajednice. Apelujemo na timski rad. Individualni rad struke ostaje za baš teška stanja i duševne bolesti. Za zaštitu mentalnog zdravlja je potreban timski rad u koji je uključen psihijatar, psiholog, pedagog, socijalni radnik, gde prosto svi zajedno rade na poboljšanju. Potrebna nam je i zajednica, porodica, radno okruženje celokupna društvena zajednica, koja bi sa nama  pomagala. U krajnjoj liniji i davanjem prostora ili nekim drugim vidom podrške i pomoći – rekla je prof. dr sci. med. Snežana Marjanović podsećajući da su pacijenti imali razne aktivnosti obilaske kulturno istorijskih znamenitosti. 

U očuvanju mentalnog zdravlja pacijenata načelnica je istakla značaj radne terapije i kućnih poseta, jer se na taj način pacijenti i kontrolišu da li redovno uzimaju terapiju i koliko napreduju u remisiji jer se na taj način direktno smanjuje broj hospitalizacija.

• To je čitava priča pružanja pomoći u zaštiti mentalnog zdravlja. Jer za stresnu situaciju jako je bitna prevencija i da su ljudi informisani što više sa jasnim preporukama i na taj način bismo mogli da zaštiotimo ljude i u kriznim situacijama jer ne znamo kako će ko reagovati, a kriza je oduvek bilo i biće ih. Svaka vrsta radne aktivnosti pomaže pacijentu da se vrati u realan svakodnevni život i poboljšava njegovu samostalnost i funkcionalnost kroz kvalitetniji život. Sa druge strane zašto nam je potrebna zajednica možemo videti i u primeru Italije koja je sjajno rešila i podržala brigu o mentalnom zdravlju. zajendica nam je potrbna na primer kada bi naši korisnici mogli da budu radno angažovani pod nadzorom bar na po par sati kao što je to u Italiji. Na taj način bi korisnici mogli sebi da obezbede minimum egzistencije, a ujedno je i to dobro za procenu koliko su u dobroj remisiji. To je savremen pristup lečenja mentalnog zdravlja – rekla je dr Marjanović dodajući da je u planu u toku čitave godine organizovanje raznih tematskih tribina koje bi pomogle zdravstvenoj prosvećenosti i zaštiti mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju. Načelnica psihijatrijske službe je navela da je trenutno mnogo više ljudi suočeno sa reakcijama na neku stresnu situaciju nego što je samih duševnih poremećaja i oboljenja i to je ključni razlog zašto je potrebna ozbiljna prevencija i edukacija kako bi se ljudi oslobodili stigme, a svaki problem adekvatnim pristupom na vreme sprečio da se ne razvije u ozbiljna neurotska stanja ili depresiju kao ozbiljnu psihijatrijsku bolest.

Viši radni terapeurt Dobrica Žunjić već pet godina razvija radnu terapiju kao bitan segment oporavka i lečenja pacijenata kojima je narušeno mentalno zdravlje u toku rehabilitacionog programa tokom lečenja. 

• Kroz tehnike i aktivnosti dolazimo do ciljeva koji su svrha zajedničkog timskog rada, osim radnog terapeuta tu su pacijenti, psihijatar, psiholog, zdravstveni saradnici. Svaki rad je individualan i za svakog pacijenta se pravi poseban plan. Stavljamo akcenat na radne aktivnosti koje razvijamo kod pacijenta kako bismo poboljšali njegove motoričke funkcije. Radimo na tome da se ti pacijenti podrže i pripremimo ih za nastavak lečenja u njihovom socijalnom okruženju u kome se nalaze nakon hospitalizacije. Krajnji cilj jeste socijalizacija i resocijalizacija i ovde uspostavljamo neku vrstu balansa. Da pacijent može da samostalno brine o sebi. Imamo ekipu kućnih poseta koje kontrolišu kako se pacijenti snalaze i osim nadzora vršimo i usmeravanje pacijenata. To su i evropski standardi vaninstitucionalnog lečenja koje primenjujemo svakodnevno – rekao je Dobrica Žunjić, viši radni terapeut Službe psihijatrije ZC Valjevo, dodajući da izražava veliku zahvalnost svim privrednicima i preduzetnicima koji su pomogli nabavku didaktičkog materijala za radnu terapiju psihijatrijske službe.

Pored radne terapije sa kreativnim i rekreativnim radionicama  koje su korisne, nezaobilazne su socio edukativne radionice gde pacijente učimo kako da se snađu i žive u svom okruženju sa zdravstvenim problemom koji imaju. Žunjić je uputio apel da čitava zajednica i socijalno okruženje tokom čitave godine obrati pažnju na osobe sa mentalnim teškoćama, da imaju više razumevanja, da saslušaju i prihvate te pacijente jer im to najviše znači u samom oporavku. 

Ključne poruke Dana mentalnog zdravlja 2025. godine, preuzete sa https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2025

Mentalno zdravlje u vanrednim situacijama:

Sukobi, katastrofe i hitne zdravstvene situacije uzimaju veliki danak na mentalno zdravlje. Procenjuje se da oko 1 od 5 ljudi u područjima pogođenim sukobom ima mentalno zdravlje. Doživljavanje straha, anksioznosti ili tuge u takvim okolnostima je normalna reakcija na veoma stresne događaje. 

Mentalno zdravlje je od suštinskog značaja za obnovu života:

Pored hrane, vode i lekova, preživelima je potrebno i mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška da bi se nosili, oporavili i obnovili.

Integrisanje mentalnog zdravlja jača reagovanje u vanrednim situacijama:

Mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška ključni deo reagovanja u vanrednim situacijama ne samo da spašava živote, već i jača zajednice i zdravstvene sisteme za budućnost.

Ulaganje u mentalno zdravlje je ulaganje u oporavak:

Ulaganje u mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku pomaže porodicama, zajednicama i ekonomijama da se oporave od kriza, izgrade dugoročnu otpornost i oblikuju jače zdravstvene sisteme.

Zaštita mentalnog zdravlja spašava živote:

Paket minimalnih usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku  nudi dokazana rešenja u hitnim slučajevima, obezbeđujući pravovremenu, koordiniranu negu koja smanjuje patnju, jača blagostanje i gradi inkluzivnije odgovore.

Inkluzivna zaštita mentalnog zdravlja dovodi do jačih zajednica:

Inkluzivna podrška mora doći do djece, starijih osoba, osoba sa invaliditetom, izbjeglica i osoba s već postojećim mentalnim zdravstvenim stanjima, uključujući i one u institucijama. Rješavanje barijera kao što su stigma, diskriminacija, troškovi i jezik je od suštinskog značaja.

Zaštitite svoje mentalno zdravlje:

Dajte prioritet svom mentalnom zdravlju tako što ćete ostati povezani, biti fizički aktivan i pratiti rutine. Minimizirajte upotrebu alkohola, uključite se u smislene i prijatne aktivnosti i potražite podršku od pouzdanih prijatelja, porodice ili zdravstvenih radnika.

Promovisanje mentalnog blagostanja kroz različite pristupe:

Slojeviti pristup – od alata za samopomoć i psihološke prve pomoći do specijalizovanih usluga mentalnog zdravlja – obezbeđuje dostupnu, efikasnu i odgovornu podršku za sve.

Zaštitite dobrobit humanitarnih radnika:

Humanitarni radnici se suočavaju sa ekstremnim stresom i često su direktno pogođeni krizama na koje reaguju. Organizacije treba da obezbede odmor, nadzor, vršnjačku podršku i programe mentalnog zdravlja na radnom mestu kako bi održale efikasan humanitarni odgovor.

 

Služba psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo broji u svom timu 12 lekara i 28 sestara i tehničara, kao i brojne stručne saradnike. Psihijatrijsku službu prema strukturi čine:

• Odeljenje za stacionarne usluge
• Odsek za specijalističko – konsultativnu delatnost sa dnevnom bolnicom (dnevna bolnica psihijatrije i odsek za bolesti zavisnosti)
• Odsek za psihoterapiju i adolescentnu psihijatriju
• Odsek za rehabilitaciju i socioterapiju obolelih od bolesti već socijalno – medicinskog značaja što uključuje i kućnu psihijatrijsku zaštitu, radno-okupacionu terapiju i druge aktivnosti)
• Odsek geronto – psihijatrije
• Specijalistički kabinet sa kabinetom za sudsku psihijatriju.