Српска сликарка и ратна хероина, Надежда Петровић, оснивач удружења жена „Кола српских сестара“, умрла је 3. априла 1915. године, пре 111 година, као болничарака у чувеној Ваљевској болници. Ова хероина је подлегла последицама заражавања тифусом. Било је то време када су, у јеку Првог светског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса. Није било довољно ни медицинског особља ни лекара ни лекова нити услова, а сликарка Надежда Петровић била је добровољна болничарка Ваљевске болнице. Међутим , епидемију против које се несебично борила није преживела. Једна од њених најпознатијих и вероватно последњих слика носи назив “Ваљевска болница”, димензијама не велико, али изузетно дело.
Надежда Петровић рођена је у Чачку у октобру 1873.године. Највећа српска сликарка свог времена, аутор је приближно три стотине уља, нешто акварела, низа цртежа. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху српског ликовног стваралаштва, попут слика“Ресник“, „Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“. Августа 1903. године, заједно са Делфом Иванић и Савком Суботић оснива „Коло српских сестара“, које је превасходно имало за циљ да организује помоћ Србима неослобођене Старе Србије. Надежда Петровић је била први секретар друштва.
Учествовала је 1914. у борбама на Мачковом камену, била болничарка Дунавске дивизије.
Почетком те 1915. после краткотрајног боравка у Скопљу где се тада у избеглиштву налазила њена породица, фебруару се вратила у војну болницу у Ваљево, као добровољна болничарка. Ваљево је тада средиште епидемије, а ова хумана жена је неговала рањене односно оболеле српске војнике, упркос чињеници да је Врховна команда инсистирала да се запути у Рим. Надежда иначе ни тада није престајала да слика. Разболела се крајем марта од тифуса. Умрла је трећег дана априла 1915.године. Имала је тада 41 годину.
Животни пут необичне хероине, хуманитарке и сликарке, Надежде Петровић инспирација је многим уметницима, а њен лик налази се на новчаници од 200 динара.
