Autor: OBValjevo

Борба против глаукома, оправдано истиче јавни значај потребног знања и вештина, који се могу применити у скринингу, превенцији, дијагностици и лечењу ове болести, која се може окарактерисати као „тихи крадљивац вида“. У месецу марту, у Календару здравља, обележава се, Међународна недеља борбе против глаукома, која има за циљ подизање  свести  о водећем узроку неповратног слепила. Циљ је рано откривање повишеног интраокуларног притиска кроз превентивне прегледе, јер болест често не даје симптоме у раној фази, а преваленца код становништва бележи обухват оболелеих од 2 до 3%. Препоручују се редовни прегледи, посебно за старије особе, а то је нагласила и офталмолог Здравственог центра Ваљево, др Тања Мирковић кроз причу о обољењу глуком.

• Глауком је хронично обољење ока које оштећује очни живац. Најчешће је повезано са повишеним очним притиском, а може довести до трајног губитка вида, ако се не лечи. У пракси видимо са је други најчешћи узрок слепила. Када причамо о ризику, ту су особе старије од 40 година, са породичном историјом глаукома, затим повишен очни притисак, висока кратковидост као и коморбидитет дијабетеса и хипертензије. Глауком је опасан јер у почетку најчешће нема симптоме, постепено доводи до сужења видног поља, а оштећење је неповратно – упозорила је др Мирковић.

Др Тања Мирковић је нагласила да чак 50 % оболелих не зна да има болест, а да у Ваљеву има око 1800 људи са глаукомом. 

• Најчешћи симптоми који могу указати на глауком су постепено сужење видног поља, замагљен вид, а код акутног напада глаукома јавља се црвенило, бол у оку, мучнина. За откривање и потврду дијагнозе глаукома неопходан је офталмолошки преглед који обухвата мерење очног притиска, преглед очног живца, преглед видног поља и ОЦТ снимање очног живца – навела је др Мирковић подсећајући да је превентивни преглед спасоносан, те да свако након 40. године живота једном годишње треба да обави офталмолошки  преглед, а уколико има неки фактор ризика и чешће до три пута годишње уз снимање.

Офталмолошки прегледи су брзи, неинвазивни и безболни, а свакако спречавају губитак вида. Осим  превентивних прегледа, препорука за спречавање губитка вида јесте и редовно коришћење терапије за лечење било које хроничне болести, контрола крвног притиска и престанак пушења. Др Тања Мирковић је закључила да је глауком познат као тихи крадљивац вида, те да рано откривање спашава вид, а да су редовни офталмолошки прегледи  најбоља превенција.

Zdravstveni centar Valjevo, odnosno njegova organizaciona jedinica Dom zdravlja Valjevo, je početkom februara imala reakreditaciju ustanove. Ovo je treća reakreditacija Doma zdravlja Valjevo, a podsećamo da je prethodnu Dom zdravlja dobio u junu 2017. godine na maksimalan period od sedam godina. Poseta četvoročlanog eksternog tima Agencije za akreditaciju zdravstevnih ustanova utvrđivala je samu svrhu akreditacije kroz proveru pre svega načina rada, poštovanje procedura, kao i kvalitet rada u svim službama, kvalitet u upravljanju i rukovođenju, poštovanju životnih standarda, kontrola ljudskih resursa i mnogih drugih standarda koji su potrebni za ocenjivanje. Pomoćnik direktora ZC za primarnu zdravstvenu zaštitu, dr Jasmina Jevtić, potvrdila je da je poseta tima za akreditaciju bila veoma plodonosna i uspešna što je rezultiralo pozitivnim ocenjvanjem i dobijanjem reakreditacije na maksimalan period od sedam godina. 

• Akreditacija ustanovi se daje za kvalitet rada i pružanja usluga, može biti na godinu dana, tri, pet i maksimalno sedam godina, što znači da smo mi na kraju ocenjeni najvišim nivoom kvaliteta rada u ovoj ustanovi. Dobili smo konačne ocene procesa reakreditacije, sa velikim postotkom odličnih ocena 95,42%, nešto manje vrlo dobrih. Sa takvim jednim skorom i prolazom na sedam godina mi smo akreditovani do 2033. godine. Ulazimo među mali broj zdravstevnih ustanova u Srbiji sa najvišim nivoom akreditacije od sedam godina ocenjivanja i na neki način potvrđivanja da u Domu zdravlja Valjevo radimo po protokolima koji su kontrolisani od komisije, da radimo po procedurama. Imamo izuzetno stručno zaposlene i što s etiče lekara i sestara kao i svih ostalih. Kriterijumi koji se takođe akredituju tiču se i rukovođenja i upravljanja informacijama, gde je takođe utvrđen visok nivo – rekla je dr Jasmina Jevtić, rukovodilac Doma zdravlja Valjevo, ističući da je tim za akreditaciju izrazio posebne pohvale za Preventivni centar koji radi pri Domu zdravlja Valjevo. Dr Jasmina Jevtić se zahvalila na više nego dobroj saradnji Upravnom odboru, koji je od momenta ulaska u junu 2023. u Zdravstveni centar Valjevo, podržao težnju ka rekareditaciji i maksimalno ekspeditivno donosio usaglašene  procedure koje su planski trasirale put ka sedmogodišnjoj akreditaciji Doma zdravlja Valjevo.

Dr Jevtić je istakla da je akreditacija značajna jer svaki pacijent, građanin i zaposleni mogu da budu uvereni, u to da je ustanova Dom zdravlja Valjevo kao primarni pružalac medicinskih usluga tokom celog životnog doba od rođenja pa do starosti,  bez obzira na usluge koje se traže, ocenjena sa najvišim nivoom. 

• To je značajno i za sam grad jer je mali broj ustanova uključen u proces akreditacije jer je potrebna kompleksna i opsežna priprema. Vi morate da imate svaki dokument, sve se proverava, ocenjuje se sve od higijene prostora do aparature, ocenjuju se licence i edukacije zaposlenih, bezbednost zaposlenih na radu i sve ono što podleže pravilnicima i procedurama prilikom radnog procesa. Sve to utiče na krajnji cilj, a i akreditacija je nama krajnji cilj da zadovoljimo znači i na neki način zaposlene, ali i na neki način naše potencijalne pacijente, takođe i naše građane, da imaju sigurnost i mogućnost da bilo koju uslugu koja je potrebna ostvare u ustanovi Domu zdravlja Valjevo – pojasnila je dr Jevtić.

Ka Domu zdravlja Valjevo gravitira 79364 osiguranih stanovnika Valjeva i okoline, a svaki izabrani lekar pojedinačno na godišnjem nivou uradi prosečno 6500 pregleda. Po svim iznetim standardima Dom zdravlja valjevo je kroz akreditaciju dobio i ocenu za kvalitet.

• To je za nas na neki način i vetar u leđa da nastavimo da radimo u istom pravcu, ali i da prema njihovim preporukama kojih nema puno unapređujemo svoj rad. Jedna od preporuka je da Dom zdravlja Valjevo ima mamograf, pošto smo inače u Nacionalnom skriningu za karcinom grlića materice, dojke i debelog creva. To bi za nas bilo jako značajno i samim tim bi veći broj žena i na brži i dostupniji način stigao do mamografskog pregleda – rekla je dr Jasmina Jevtić podsećajući da što se tiče narednih sedam godina na koliko je Dom zdravlja Valjevo akreditovan, da će jednom godišnje imati ponovo posetu akreditacionog tima koji procenjuje  stanje u odnosu na vreme dodele akreditacije. 
• Uvek imamo težnju da se ide ka boljem. Ono što bi možda nama u tim narednim godinama bilo značajno osim ove preporuke za nabavku mamografa, u toj viziji Doma zdravlja i Zdravstvenog centra Valjevo, jeste da se na neki način i pored razvijenih preventivnih usluga i rada na kurativnom lečenju, takođe se negde možda fokusiramo i na neke projekte gde bismo u budućnosti imali  pokretnu ambulantu i pokretnu apoteku za kojima ima izuzetne potrebe zbog same konfiguracije kraja i udaljenosti osiguranika. Na taj način bismo mogli da izađemo u susret i onom stanovništvu koje nije u gradskoj zoni. Upravo sa pokretnom amnulantom ipokretnom apotekom bismo stigli do stanovnika koji ne mogu lako da dođu do Doma zdravlja i Bolnice Valjevo – zaključila je dr Jamsina Jevtić, podsećajući da je komisija za ocenjivanje AZUS pohvalila podmlađen kadar i istakla očekivanje da će u narednih sedam godina svako od tih mladih ljudi koji je počeo da radi u ZC Valjevo imati svoje neke inovacije i ideje za unapređenje procesa rad i pružanja medicinske nege, kojima bi unapredio put kojim je Dom zdravlja Valjevo išao.

Svеtsкi dаn bоrbе prоtiv gојаznоsti, 4. mаrt 2026. godine ,obeležava se pod sloganom „Оsаm miliјаrdi rаzlоgа zа bоrbu prоtiv gојаznоsti”. Prim dr Jasmina Lukić, subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, gojaznost je poistovetila sa epidemijom 21. veka. 

• Gojaznost više nije nešto što je samo odlika izgleda, odlika karaktera, već je u pitanju zdravstveni problem koji treba zaista ozbiljno shvatiti. Jedan kompleksan način lečenja podrazumeva i multidisciplinaran pristup. Prekomerna telesna masa i gojaznast su dve strane istog novčića. Prekomerna telesna težina je uvod u gojaznost. parametri kojima se to određuje su bodimas indeks(BMI), koji se klasifikuje kao brojka odnosa između telesne mase podeljene sa kvadratom telesne visine i ta brojka preko 30 govori o gojaznosti. Između 25 i 30 je prekomerna telesna masa tako da ima prostora z alečenje, a od 18 do 25 je normalna težina. Osim BMI parametar koji nam pomaže je i obim struka koji je jako važan i upozorenje na gojaznost je obim struka  preko 80 cm za žene i 94 za muškarce. Sve to predstavlja znake gojaznosti koja postaje društveni problem. Na gojaznost ne utiče samo povećan unost hrane, utiču udruženo i genetika i životne okolnosti, fiziologija, utiču značajno i psihološka stanja. Značajno na povišenu telesnu masu utiče i starenje organizma koje dovodi do toga da se menja metabolizam koji usporava i tako lakše nastupa gojaznost. Gojaznost najčešće prate i različita psihološka stanja uz depresiju, anksioznost i manjak samopouzdanja. Ono što je najvažnije jeste da su tu komorbiditet,i gde je gojaznost,  veliki faktor razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, hiperholesterolemija, hipertenzije, moždanog udara, apnee, koji su sami za sebe komplesksni za lečenje. Samo zajednički udruženo u lečenju moramo imati pristup jer nije problem dijagnostikovati gojaznost, problem je motivisati pacijenta na lečenje jer je to zaista ozbiljan zdravstveni problem – navela je prim. dr Jasmina Lukić, podsećajući na podatke da milijardu ljudi u svetu ima prekomernu težinu koja je uvod u gojaznost, a 650 miliona u svetu je već gojazno i ono što je vrlo poražavajući podatak jeste da tri miliona godišnje ljudi premine od posledica gojaznosti. 

Lečenje gojaznosti je dugotrajno i uporno jer predstavlja jedan multidisciplinaran pristup zdravlju gde pored lekara koji vodi proces dosta mora sam pacijent da doprinese rezultatu. 

• Kada kažemo da je lečenje dugotrajno mogu slobodno da kažem doživotno jer sa više aspekata se trudimo da promenimo navike i ponboljšamo zdravstveno stanje pacijenta. Nije u pitanju samo redukcija telesne mase, ne samo smanjivanje unosa hrane, potrebno je povećanje kontorlisane  fizičke aktivnosti,  delovanje psihoterapijom odnosno uključivanje psihologa, psihoterapeuta gde je vrlo bitna ta podrška zbog toga što nije osuda rešenje u lečenju gojaznosti nego jedan empatski pristup zbog različitih faktora koji su doveli do takvog problema prekomerne telesne mase i gojaznosti. Treba pre svega razumeti, zatim pomoći i što je najvažnije lečiti – izričita je prim. dr Jasmina Lukić, naglašavajući da pоsеbnо zаbrinjаvа pоrаst učеstаlоsti gојаznоsti u dеtinjstvu.
• Ono što je najvažnije za prevenciju jeste da se na problem gojaznosti apeluje od najranijeg uzrasta. Zaista imamo sada i jako veliki broj gojazne dece i tu roditelji treba da shvate svoju ulogu. Tu je bitna i reč pedijatra. Deca gledaju u svoje roditelje i usvajaju njihove navike u ishrani. Aktivno učešće i nastavnog osoblja i podrška porodice kod kuće mnogo su važni u sprečavanju gojaznosti kod dece – istakla je prim. dr Jasmina Lukić pojašnjavajući da je gubitak od nekih pola kilograma nedeljno ili do dva kilograma mesečno pravilan put za trajno rešavanje gojaznosti. Ona je upozorila da to iako deluje sporo ima trajnost jer gojaznost i najstaje sporo pa se i ne preporučuje brzo rešavanje koje dugoročno ne daje rezultat. Pacijente u ordinaciju po pomoć dovode svakodnevni problemi koji nastaju usled gojaznosti kao što je brzo zamaranje, problemi sa zglobovima, a tek kasnije nagomilani zdravstveni problemi. 

Ono gde treba posebno delovati jesu te granične populacije sa graničnim BMI i prekomernom telesnom masom koja preti da preraste u gojaznost. Samo lečenje kroz savetovanje podrazumeva osim redukcija u ishrani, kontrolisanu fizičku aktivnost, dovođenje kardiovaskularnog sistema do parametara koji podržavaju gubljenje težine kroz faze kojima se prati celokupan proces da se gojaznost savlada. Upornost i dugotrajnost u lečenju je nešto što je jako važno zbog toga što je podrška od presudnog značaja. 

• Lečiti gojaznost je skupo, predstavlja sve veći društveni zdravstveni problem i važno je raditi na prevenciji i edukaciji od najranijeg životnog doba. Samostalno uvođenje u dijetu kao način redukcije je velika greška i treba se obratiti sturčnjaku uvek. Ono što je osnovno u borbi protiv gojaznosti  jeste promena načina života, promena stila, modifikacija tih  navika i pogrešnih uverenja – zaključila je prim.dr Jasmina Lukić, subspecijalsita za ishranu zdravog i bolesnog stanovništva. 

Savetovalište za ishranu pri preventivnom centru u Domu zdravlja Valjevo radi već 18 godina, jednom nedeljno, petkom pre podne, gde svako na preporuku izabranog lekara ili smaoinicijativno može doći po savet i pomoć u rešavanju problema prekomerne telesne mase i gojaznosti.

U celom svetu 4. februara obeležava se Svetski dan borbe protiv raka kada se prigodnim aktivnostima i savetima skreće pražnja na ovu javno zdravstvenu problematiku, jer su po incidenci oboljevanja i smrtnosti, maligne bolesti jedne od najčešćih. Srbija prati svet i po obolelima od raka,  jer smo stara populacija, pa je očekivan i broj obolelih, koji u narednom periodu takođe za očekivanje, može biti intenzivniji. Globalna kampanja koja se sprovodi od 2025. do 2027. godine pod nazivom”Jedinstveno povezani”, bazira se na individualnom i personalizovanom pristupu lečenju obolelog. U poređenju sa podatcima iz 2024. i 2025. godine broj novoobolelih od najrazličitijih lokalizacija karcinoma u Zdravstvenom centru Valjevo  je približno isti. U 2025. godini ukupan broj novootkrivenih oboljenja  raka iznosi 769 paciejnata. Od ukupnog broja najzastupljeniji su karcinomi digestivnog trakta jednjak, želudac, debelo crevo i to 183 novoobolelih. Svih vrsta karcinoma kože ima 216, od kojih je 18 maligni melanom. Novoobolelih od karcinoma pluća bilo je 44, dok je karcinom dojke otkriven kod 76 žena, a prati ga ženski genitalni karcinom sa 71 novootkrivenom u 2025. godini. Urinarne lokalizacije karcinoma otkrivene su kod 56 osoba, a muških genitalnih organa bilo je 63 novootkrivena. Karcinom paraštitne žlezde je pogodio 33 novoobolela. Lokalizacije usta, ždrela, larinksa ima 20 ljudi. U ranijem periodu je bilo i obolelih od karcionoma hematopoeznog sistema, zatim moga i jezika, ali u 2025. godini na sreću, nema nijednog novoobolelog od ovih lokalizacija.

• Od ukupnog broja obolelih, na žalost jedna trećina premine, a u Srbiji prema ranijim podatcima ima oko 40 hiljada ljudi obolelih od neke vrste raka. Lečenje se odnosi na multidisciplinarni pristup i da ne možemo gledati sve ljude na isti način jer je akcenat na tome da je svaki pacijent priča za sebe. Više smo bazirani na odnos pacijent – doktor u smislu boljeg razumevanja potreba pacijenta, ali ključnu ulogu u procesu lečenja igra i porodica. Porodica bi trebalo da bud euključena kod svakoga ko dobije dijagnozu raka kako bi se proces lečenja što lakše prevazišao. Zastupljenost prema polu ukazuje da i dalje kod muškaraca ima najviše karcinoma pluća i debelog creva, a kod žena je karcinom dojke na prvom mestu, ali ga prate i debelo crevo i ginekološki maligniteti – rekla je dr Tijana Tomić Lukić, specijalsita onkologije, načelnik Službe za produženo lečenje i negu. 

Dr Tomić Lukić je podvukla stav struke da se smatra da čak 40% maligniteta može da se izbegne ukolko se spreče ti faktori rizika o kojima se govori u sklopu prevencije zdravlja, a to su pre svega pušenje, loša ishrana, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost. U Zdravtsvenom centru Valjevo uz omogućavanje savremene terapije koja je dostupna svim pacijentima, teži se da se dijagnoza i tok lečenja raka prevede u hroničnu bolest pod kontrolom, pa je i stopa  preživljavanja uvećana, ali samo ukoliko se pacijenti jave na vreme u ranim stadijumima bolesti. 

• Što se tiče Službe za produženo lečenje i negu u okviru koje se nalazi i Odsek onkologije i Dnevna bolnica za hemoterapiju, mi sarađujemo sa kolegama iz tercijarnih centara, tako da generalno, od protokola terapija, što je u zemlji dostupno svuda, dostupno je i nama u Valjevu. Dosta novih terapija je prevedeno iz tercijarnih ustanova ovde kod nas u Bolnicu tako da je omogućeno tim pacijentima da komfornije primaju terapiju bez putovanja u Beograd ili druge centre. Naša ustanova se zaista trudi da sve ono što je potrebno pacijentima da obezbedi, tako da svi lekovi koji su spušteni na sekundar su dostupni u Zdravstevnom centru Valjevo – navela je dr Tomić Lukić, dodajući da su i dalje najzastupljenije lokalizacije obolelih od karcinoma pluća i dojke.

Preventivni pregledi na kojima se potencira sa razlogom se rade u zdravstvenim ustanovama jer omogućavaju rano otkrivanje oboljenja pre svega kod mlađe populacije, ali je trend povećanja obolelih i dalje prisutan kod starije popluacije iznad 65 godine života. U Srbiji se sprovode organizovani nacionalni skrining programi raka dojke, raka grlića materice i kolorektalnog karcionoma.

U februaru se obeležava i 15. februar koji je posvećen deci oboleloj od raka i taj dan posebno organizacija NURDOR skreće pažnju na ovu zdravstvenu problematiku i male heroje. 

Na gradskom trgu jednosatnom akcijom obeležen je Nacionalni dan bez duvanskog dima, kome je  u kalndaru zdravlja posvećen 31. januar. Polivalentna patronažna služba Doma zdravlja Valjevo, učenici SMŠ “Dr Miša Pantić”, Zavod za javno zdravlje Valjevo i volonteri Crvenog krsta Valjevo, delili su voće prolaznicima, letke i savetodavni materijal, a zainteresovanima je osim stručnos saveta o očuvanju zdravlja meren i pritisak i vrednost glikemije.

Poruku javnosti ispred Crvenog krsta Valjevo uputio je Aleksandar Tomić koji je podsetio na značaj ove javno-zdravstvene tematike.

• To je jedna od prvih zdravstveno vaspitnih i preventivnih aktivnosti u godini, a kao što je poznato imali smo i niz aktivnosti za pomoć ljudima u ugroženim područjima. Pušenje je jedna od retkih loših navika koja izvesno izaziva bolest i što je još gore u masi loših individualnih navika ona je jedna od onih koja bukvalno utiče na svakog ko se nalazi u okruženju pušača. Bez neke preke potrebe da se ustremljujemo na te ljude mi samo želimo da ih podržimo da izađu iz jedne loše navike koja dramatično loše utiče na njihovo zdravlje. Naš cilj ej da ih ohrabrimo da iz tog ciklusa zavisnosti izađu – rekao je  Tomić, podsećajući da apsolutno ne postoji ni jedan naučni podatak da je pušenje zdravstveno povoljnog uticaja na zdravlje.

Volonter, učenik Medicinske škole, kao vršnjački edukator istakao je značaj rane edukacije mladih kao primarne prevencije.

• O ovoj temi je jako važno govoriti jer je u našem okruženju primetan broj mladih koji su izloženi duvanskom dimu bilo kao aktivni bilo kao pasivni pušači. Smatramo da ima mnogo mnogo boljih izbora od pušenja duvana, ima supstituata za cigarete i ovih novih vajpova i elektronskih cigareta, tu su komunikacijske i nove terapije koje dosta pomažu mladima – rekao je Matea Đukanović.

Specijalista javnog zdravlja Slavica Filipović iz Polivalentne patronažne službe Doma zdravlja Valjevo, podsetila je na sve aktivnosti koje njena služba sprovodi promovišućii zdrave stilove života na nivou promocije zdravlja. 

• Bez obzira što postoji i zakonska regulativa zabrane pušenja u svim javnim ustanovama, ono što je na žalost sveprisutan nepopularni trend i model ponašanja vidljiv je među mladima koji su nam i najvažnija ciljna grupa. Poseban problem jeste prva cigareta, a to viđamo kod dece nižih razreda osnovne škole. To je ono gde mi svi zajedno moramo da stavimo akcenat na te promotivne aktivnosti u kojima pokazujemo da je svaka cigareta štetna – zaključila je Slavica Filipović ispred Službe polivalentne patronaže Doma zdravlja Zdravstvenog centra Valjevo. 

Načelnik službe ginekologije primarne zdravstvene zaštite Doma zdravlja Valjevo, dr Milan Mirković, specijalista ginekologije i akušerstva,  podsetio je da u ovom periodu, svake godine akcentujemo i pričamo o malignoj bolesti grlića materice. Cilj оvе nеdеljе је dа sе unаprеdi infоrmisаnоst i svеst grаđаnа о znаčајu prеvеnciје. Оsnоvnа pоruка је dа је rак grlićа mаtеricе mаlignа bоlеst која sе mоžе sprеčiti i uspešno lečiti.Maligno oboljenje karcinom grlića materice je na žalost na nekom trećem mestu po incidentnosti iza karcinoma dojke i pluća. Radi se o jednom oboljenju koje ukoliko mu se pristupi preventivno i  pravovremeno, ono je sto procentno izlečivo. Kada  pričamo na nekom globalnom nivou, preko 100 hiljada žena izgbi život od ove bolesti. Kod nas godišnje u proseku oboli 1500 žena, a život izgubi između 500 i 700. 

• Radi se o jednom ozbiljnom oboljenju i važno je da mi danas o toj bolesti znamo mnogo. Znamo etiologiju nastajanja i sve ono što može da utiče na razvoj. Određene kategorije žena su pod uvećanim rizikom kao što je rano stupanje u polne odnose, zatim odnosi bez zaštite, lošiji socio ekonomski uslovi života kao i navika pušenja duvana su neki prediktori za nastanak i razvoj oboljenja karcinoma materice – podsetio je dr Milan Mirković načelnik službe ginekologije primarne zdravstevne zaštite Doma zdravlja Valjevo. 

Dr Mirković je naveo da je u 99% slučajeva nastanka uzrok humani papiloma virus HPV, dodajući da se kod pacijentkinja radi detekcija HPV virusa kao jedna od dijagnostičkih metoda.

• Preventivni pregled podrazumeva jedan sinergizam između kolposkopskog pregleda kolposkopom i uzimanjem PAPA nalaza. Pri tom pregledu mi možemo da primetimo divergentnu i patološku kolposkopsku sliku pri samom pregledu i kada imamo kod pacijentkinje sumnju mi radimo dalju dijagnostiku. Ukoliko dobijemo patološki PAPA nalaz radimo jednu detekciju i diferencijalnu dijagnozu određenim brisevima između ostalog i na HPV. Kada otkrijemo karcinom grlića materice u 99 posto slučajeva i HPV je tu kao vodeći uzročnik. Treba napomenuti da samo prisustvo HPV virusa ne znači da će doći do karcinoma grlića materice. Znamo oko 200 serotipova HPV virusa i podeljeni su na one slabijeg, srednjeg i visokog onkogenog potencijala. Ponavljam da samo njihovo prisustvo ne znači inicijalno i da će doći do oboljenja – rekao je dr Milan Mirković specijalista ginekologije. 

 

U Еvrоpsкoj nеdеlji prеvеnciје rака grlićа mаtеricе „SАČUVАЈTЕ SVОЈЕ ZDRАVLjЕ”, Dom zdravlja Valjevo u saradnji sa ZZJZ Valjevo radi neki tip otvorenih vrata za sve zainteresovane žene od 30 i više godina života.

• Raspon godina kod pacijentkinja koje su predisponirane za razvoj karcinoma grlića materice se dešava od 30 do 35 pa sve do 49 godine života. U tom razdoblju je najveća frekvenca incidentnosti oboljevanja. Mi maligne promene i premaligne lezije nalazimo i kod znantno mlađih pacijentkinja. Ponoviću da je bolest i 100 % izlečiva ukoliko se na vreme dođe na preventivni pregled. Služba ginekologije Doma zdravlja je unazad od 2013. godine, zajedno sa 25 drugih Domova zdravlja u našoj državi, u jednom Nacionalnom skriningu. Skrining program se sprovodi na sledeći način, tako što naša služba šalje pozivna pisma prema godištima pacijentkinja od 19 do 69 godine života gde se one pozivaju da dođu u Službu ginekologije Doma zdravlja Valjevo i zakažu svoj preventivni pregled. Prednost ovog skriniga leži u tome što on nema svoje vremensko ograničenje već se sprovodi u kontinuitetu neograničeno, tako da će sva godišta biti pozivana i u prilici da urade preventivni pregled. Ukoliko napravimo evaluaciju od 2013. godine, neki naš zakljuičak jeste da na osnovu poslatih pozivnih pisama nekakakv odziv naših sugrađanki nikada nije prelazio svega jednu petinu. Podatak za prethodnu 2025. godinu jeste malo bolji jer je na neka 3000 pisma pozivna odziv oko 1000 kolposkopija žena koje pripadaju toj kategoriji Nacionalnog skriniga – zaključio je dr Milan Mirković još jednom apelujući na žensku populaciju da na vreme brine o svom zdravlju i pozvao sve sugrađanke da dolaze redovno na kolposkopski pregled i bez pozivnog pisma.

U Srbiјi sе оd јunа 2022. gоdinе sprоvоdi bеsplаtnа prеpоručеnа vакcinаciја dеvеtоvаlеntnоm HPV vакcinоm zа dеcu i mlаdе uzrаstа оd 9 dо 19 gоdinа, а оd аprilа 2024. gоdinе i zа studеntе uzrаstа оd 19 dо 26 gоdinа u Bеоgrаdu, Nоvоm Sаdu, Nišu i Кrаguјеvcu. 

U Zdravstvenom centru Valjevo,  Služba ortopedije sa traumatologijom, ovih dana je imala povećan obim posla zbog vremenskih prilika. Specijalisti ortopedije još jednom su uputili apel svim sugrađanima da poštuju određena ograničenja i čuvaju zdravlje lokomotornog aparata. Za Službu ortopedije sa traumatologijom gotovo da nema predaha tokom čitave godine je su operacije kuka, kolena i drugog uobičajena dnevna rutina, generalno  zbog starosti stanovništva. Ipak u ovom zimskom periodu, posebno poslednjih dana, izraženo je zbrinjavanje traume unesrećenih na ledu. 

• Povrede tipične za padove na ledu dovode povećan broj pacijenata sa povredama šaka, ručnog i skočnog zgloba, zatim kuka i ramena. Zbog toga smo i tokom praznika radili i u dežurstvima tri do četiri operacije dnevno, naravno sa kolegama iz Službe anestezije. To je bilo zbog povećanog obima posla usled više javljanja povređenih sa prelomima skočnog zgloba koji najčešće zbrinjavamo upravo operativno. Prelome ručnog zgloba najčešće lečimo neoperativno sa plasiranjem gipsane imobilizacije – naveo je dr Slobodan Marić.

Dr Marić je uočio da i pored mlađih povređenih ipak najčešće pomoću Urgentnom centru potraže pacijente srednje i starije životne dobi ženskog pola. U prvom talasu ledenih dana bilo je dosta povreda skočnog zgloba, zatim preloma potkolenice, 

• Mi imamo neki sličan broj pregleda u Urgentnom centru tokom cele godine, dnevno oko 70 i približno još toliko u ambulanti. Međutim sada smo imali mnogo veći broj procentualno povreda usled padova na ledu. Leti imamo drugi traumatizam u odnosu na ovo sada. U zimskim uslovima imamo dnevno 10 do 15 povreda ručnog zgloba za zbrinjavanje dok je ta brojka leti sporadična jedan ili dva kontorlna pregleda – naveo je dr Slobodan Marić.

Što se tiče preporuka glavna je da najstariji sugrađani ne izlaze po snegu i ledu. Dodatan oprez svima jeste potreban i na posebno klizavim lokacijama, gde ima mermera, zatim na pešačkim prelazima itd.  U slučaju povrede lekar  je istakao da povređeni potraži u najkraćem mogućem roku stručnu medicinsku pomoć, a nikako da se samoleči ili narodskim metodama. Same povrede i pored svih savremenih i operativnih i konzervativnih ortopedskih načina lečenja zahtevaju vreme i strpljenje.

• Što se tiče ručnog zgloba, nošenje imobilizacije je mesec dana, a sam oporavak kasnije dva do tri meseca. Kod donjih ekstremiteta, skočnog zgloba najčešće se imobilizacija nosi oko šest nedelja, a nakon toga oporavak što može da potraje i do godinu dana. Povrede kuka se najčešće operativno leče. Povrede tipa iščašenja ramena pri padu na ledu tu imamo repoziciju kao jednu od metoda i u zavisnosti od opšteg stanja i period oporavka bi trebao da bude oko tri nedelje –  zaključio je dr Marić.

 

Да и они који Божић проводе у болничким постељама и здравствени радници, који дежурају и брину о њима, доживе празничну радост,  и ове године потрудили су се духовник Здравственог центра Ваљево, протонамесник Драган Станојевић, и Светосавска омладинска заједница, на челу са духовником јерејем Мијом Бојиновићем, уз подршку Руског ланца супермаркета “Светофор” и Православне народне хришћанске заједнице “Воздвиженије Часног Крста” предвођене духовником протојерејем-ставрофором Милинком Јовићем.

Након Свете Литургије у Храму Светих лекара Козме и Дамјана, коју је служио отац Драган Станојевић, уз саслуживање ђакона др Небојше Пакевића, појање певнице и молитвено присуство мноштва верника, уприличено је даривање по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија. Свештеници Драган Станојевић и Мија Бојиновић, заједно са члановима СОЗ- а Александром Милутиновићем и Милошем Стефановићем, пакетићима слаткиша и играчака обрадовали су тридесет малишана на одељењима дечје хирургије и педијатрије. Поред њих, дарови су уручени и женама које су ових дана донеле децу на свет. Сребрњаке, књиге, иконице и пакетиће добило је осам породиља. Куповину садржаја пакетића омогућила је Светосавска омладинска заједница у оквиру акције “Да се свако дете радује”, а део је дар “Светофора”. Према речима оца Драгана Станојевића, менаџмент овог трговинског ланца поклонио је преко 100 пакетића, са жељом да подржи милосрдне активности Храма Светих Козме и Дамјана. Благодарећи њиховом племенитом гесту, на празник Светог Саве, 27. јануара, на одељењима болнице биће спроведена још једна оваква акција, најавио је духовник Здравственог центра Ваљево.

Do podneva 31. decembra, 2025. godine, ukupno za godinu dana, u valjevskom porodilištu obavljeno je 1019 porođaja iz kojih je rođeno 1029 beba, iz svih šest opština Kolubarskog okruga. U prethodnoj 2024. godini,  ukupan  broj novorođene dece u porodilištu Zdravstvenog centra Valjevo, iznosio  je 1075 beba. U 2025. skoro su izjednačene bebe po polovima, pa tako imamo 517 dečaka, 511 devojčica i jedno dete nediferentovanog pola.

Izvestaj o broju porođaja za poslednjih 10 godina ukazuje na  tendenciju pada u broju porođaja od 2016.godine do danas. U 2016. godini, zabeležen je rekordan broj, kada je u valjevskom porodilištu rođeno 1355 beba, a poređenjem decenijske statistike, ukazuje se da se iz godine u godinu rađa desetine manje dece godišnje. 

Porođaji u porodilištu Zdravtsvenog centra Valjevo, po opštinama Kolubarskog okruga donose sledeće brojke: 

Porodilja sa prebivalištem u  Valjevu, ove 2025. godine  je bilo 585. Dok je 2024. godine u gradu na Kolubari bilo približno isto 581, malih Valjevaca je ulepšalo svet.

Mionica: u 2024. godini bilo je 95 novorođenih Mioničana, a ove 2025. godine 82, Mioničanke su postale majke. 

Ub standardno prednjači od svih opština Kolubarskog okruga, pa je u 2025. godini, 135 porodica dobilo prinove, a u 2024.god., svet je ugledalo  malih 147 Ubljana.

 Lajkovac je sa prošlogodišnjih  96, ove 2025. zabeležio 85 porodilja. 

Osečina je  u 2024. zabeležila rođenje 71 mališana, a na kraju 2025. god. broj porođaja iz ove opštine je 59. 

Iz Ljiga ima 27  novih beba u ovoj godini, a u prethodnoj je bilo 29. 

U valjevskom porodilištu, kao i prethodnih godina, na svet je došlo još 46 beba, čije majke  su se tu zatekle, a pripadaju drugim filijalama izvan Kolubarskog okruga.

Posebno smo ponosni na naš Centar za vantelesnu oplodnju koji radi 13 godina kao Odsek  ginekološko-akušerske službe ZC Valjevo, i do sada je ukupno rođeno 655 beba začetih u laboratoriji valjevskog tima. Ove godine rođeno je 24 bebe nastale u laboratoriji Odseka za IVF, ZC Valjevo,  i to izjednačeno po 12 dečaka i devojčica. Tim Centra za VTO imaće punu podršku menadžmenta ZC Valjevo da nastavi svoj plemenit rad i unapređuje ga u skladu sa savremenim medicinskim dostignućima.

U godini na izmaku 2025., po prvi put, odluku da  postanu majke ostvarilo je 442 žene prvorotke, drugorotki je bilo 367. Odluku da rode treće dete imalo je 152 porodice,  a u porodilištu je 34 majke donelo na svet bebu po četvrti put. Paritet beleži i petorotke i njih je u 2025. u valjevskom porodilištu bilo 24. 

Na izmaku godine održani su novogodišnji kolegijumi, na kojima je  rukovodstvo Zdravstvenog centra Valjevo, zajedno sa saradnicima, načelnicima i glavnim sestrama svih službi Doma zdravlja i Opšte bolnice, sumiralo postignute rezultate realizovanih  aktivnosti iz godine na izmaku i najavilo predstojeće aktivnosti za 2026. godinu.

Prisutne je najpre pozdravio v.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić.

• Godina za nama je bila zahtevna u svakom smislu, puno se radilo i postiglo. Nabavljeno je puno opreme, a idemo dalje i u nove nabavke. Ići ćemo i na to da uvodimo nove dijagnostičke procedure i u skladu sa kadrovskim planom zapošljavamo još kadra. Želim da se zahvalim svim načelnicima i glavnim sestrama  na saradnji. Bilo je dosta izazovno raditi 2025. godine. Dosta aparata i što se tiče operacionih sala i oftalmološke službe i drugih odeljenja je nabavljeno, ali to nije dovoljno i ne zaustavljamo se, već idemo u nove nabavke – rekao je dr sci. med. Vladimir Pantelić, poželevši još svima puno uspeha i u ličnom i u profesionalnom životu u Novoj 2026. godini.

Dr Jasmina Jevtić, pomoćnik direktora za primarnu zdravstvenu zaštitu, se zahvalila za jako uspešnu saradnju svim načelnicima i glavnim sestrama jer bez njih ne bi uspešno bili realizovani jako zahtevni i teški zadatci u 2025. godini.

 Dr Zoran Milosavljević, pomoćnik direkotra za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, smatra da smo svi zajedno imali uspešnu saradnju i da je urađen veliki posao koji će biti potpuno vidljiv sa rezultatima tek u predstojećoj godini.