Mesec: mart 2024.

U Domu zdravlja Valjevo, proteklog vikenda, ukupno je urađeno 226 laboratorijskih analiza, EKG merenja kod 263 pacijenta, a internisti su obavili 197 kardioloških pregleda. Za novi termin je upisano još 44 sugrađanina jer nije bilo moguće za toliko interesovanje građana za preventivne preglede sprovesti od 8 do 16 časova sve preglede. U Domu zdravlja Valjevo od 8 do 16 časova timovi lekara i medicinskih tehničara su radili merenje krvnog pritiska, zatim EKG, a od laboratorijskih analiza omogućeno je određivanje nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi. Osim laboratorijskih analiza i merenja, građane su pregledala i četiri kardiologa valjevske bolnice. Prim. dr Rada Vilotić Subotić, subspecijalista alergolog-imunolog, koja je dala svoj doprinos preventivnim pregledima u nedelju ističe neophodnost svakog vida prevencije.

• Ima pacijenata koji su kardiološki bolesnici koji se nisu dugo vremena kontrolisali zbog epidemiološke situacije, a uočavamo tokom ovih preventivnih pregleda da ima dosta hipertenzija koje nisu regulisane. Kardiovaskularne bolesti imaju hroničan tok, tako da danas ima ljudi koji su upućivani na dodatnu dijagnostiku radi daljeg lečenja. Mislim da bi redovni sistematski pregledi trebali da postanu norma zdravstvene kulture. Osim internističkog sistematskog pregleda, mislim da bi godišnje kontrole trebalo da podrazumevaju obavezan pregled dojki i debelog creva, kao i svuda tamo gde imamo porast obolelih od maligniteta i da ih otkrivamo možda u nekim ranim stadijumima. Trebalo bi da sistematski pregledi otklanjaju i faktore rizika – zaključila je prim. dr Rada Vilotić Subotić.

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok oboljevanja i smrtnosti u Srbiji i svetu. U većini slučajeva kardiovaskularne bolesti sa komorbiditetima izazvane su faktorima rizika koji se mogu kontrolisati i lečiti. Osim genetskih faktora koji su primarni faktor rizika i na njih ne možemo uticati jer ih nasleđujemo, tu su i sekundarni faktori rizika na koje stručna javnost permanentno ukazuje. Od sekundarnih faktora rizika posebno se izdvajaju visok krvi pritisak, gojaznost, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, kao faktori na koje svaki pojedinac uz nadzor lekara itekako može uticati i sprečiti razvoj kardiovaskularnih bolesti. Država ovim preventivnim pregledima želi da ukaže na značaj prevencije i medicinske prosvećenosti i edukacije kako bi preventivne preglede učinila pristupačnim i dostupnim građanima.

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2022. godini. Procenjuje se da u svetu sa dijagnozom  malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama, u 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji i Africi (7,8%; 5,9%) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, manje preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu, zatim rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola.

Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u  obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva.

Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak grlića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta.

Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva raka u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti: u razvijenim zemljama za 4,8 miliona novih slučajeva do 2050. godine, ali ovaj porast u nerazvijenim zemljama će iznositi 142%, a u srednje razvijenim 99%. U ovim zemljama udvostručiće se broj umrlih osoba od raka.

Prevencija i rano otkrivanje

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80% svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.

Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovoran za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80 do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Pored karcinoma pluća pušenje je odgovorno za razvoj karcinoma usne duplje, orofaringsa i hipofaringsa, laringsa i jednjaka, a dodatni je faktor rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice.

Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).

Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost.

Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 litar vina ili 2 litra piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanima (3,4%) i vangradskim stanovništvom (3,8%).

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije i skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.

Rano otkrivanje

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.

Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:

• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma.
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu.
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.

Rano otkrivanje raka u velikoj meri smanjuje troškove lečenja ove bolesti, a samo lečenje čini delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti.

Prema navodima SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije na vreme. Ukupni ekonomski troškovi lečenja godišnje u proseku iznose 1,16 milijardi američkih dolara.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je važno osnažiti čitavu zajednicu kako bi se smanjile nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.

Više informacija na:

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf
https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing–amidst-mounting-need-for-services
https://gco.iarc.fr/en

Preuzeto sa sajta Batut-a

Služba pedijatrije, Zdravstvenog centra, zaokružila je svoje opremanje, značajnom donacijom koju je dobila  zahvaljujući donatorki Mirjani Gubler. Donacija vrednosti jedan milion sedamsto četrdeset osam hiljada dinara, obuhvatila je nabavku: dva pacijent monitora, četiri klime različitih performansi, tri inhalatora i specijalizovan pedijatrijski spirometar visoke klase, sve za Službu pedijatrije i najmlađe pacijente iz Kolubarskog okruga koji gravitiraju ka Zdravstvenom centru Valjevo. Čitav objekat  Službe pedijatrije građen sedamdesetih potpuno je infrastrukturno rekonstruisan zahvaljujući donaciji fudbalera Valjevca Matije Nastasića pre nekoliko godina.

Spirometrija kao dijagnostička metoda od izuzetnog je značaja za pulmološku pedijatriju jer daje jasan pokazatelj stanja dečijih pluća. Subspecijalisti dečije pulmologije navode da je visok postotoak dece sa asmatičnim poremećajima pulmološke funkcije, pa je nabavkom adekvatnog spirometra  znatno olakšana dijagnostika i lečenje osetljive pedijatrijske populacije. Dr Selimir Spasić, načelnik Službe pedijatrije naveo je da u službi rade dvoje subspecijalista dečije pulmologije, što je jasan pokazatelj ozbiljnosti i brojnosti asmatičnih i drugih pulmoloških bolesti kod dece jer je ta patologija najbrojnija na ovom području. Aparat spirometar će biti od velike koristi kolegama koji rade sa decom sa disajnim tegobama.

• Posle donacije našeg fudbalera Matije Nastaića, ovo je najveća donacija opreme koju je naše odeljenje dobilo i ona je zaista dragocena pomoć pre svega nama koji radimo na dečijem odeljenju, a uticaće i da boravak mališana na našem odeljenju bude daleko komforniji. Medicinska oprema je od značaja da lakše dijagnostikujemo, pratimo i lečimo patološka stanja zbog kojih su hospitalizovani na dečijem odeljenju. Spirometar nam je bio neophodan jer smo godinama pokušavali da ga nabavimo. Kao i ultrazvuk, koji smo dobili od Ministarstva zdravlja – rekao je dr Spasić.

Podsećamo da gospođa Gubler već decenijama živi u Švajcarskoj, ali svoje korene nije zaboravila pa se dosetila da povodom jubileja svog braka, prošle 2023. godine, učini human gest i donacijom pomogne Službi pedijatrije, valjevske bolnice, pa je tim povodom organizovala donatorsko veče prošle godine, o čemu je javnost već informisana.

• Meni je ovo najvažnije što je to za decu. Znam kada sam ja bila dete, nisam imala ništa i zato sam ovu donaciju i uradila. Moja deca su odrasla, imam i unučiće. Ovo je za nas i našu decu, za Valjevski okrug – rekla je uzbuđena donatorka koja nije očekivala ovoliku zahvalnost, dodajući da je sve od srca uradila i da će se uvek truditi da još pomogne.

Baš na Međunarodni dan žena, 8. mart, Uprava Zdravstvenog centra Valjevo, je upriličila prigodan kolegijum na kome je uputila čestitke i ukazala pažnju svim ženama, a i  zahvalnost gospođi Gubler, na kome  joj je uručena skromna zahvalnica za njen human gest.

• Znamo da u našoj ustanovi, Zdravstvenom centru Valjevo, najveći broj medicinskog osoblja, medicinskih sestara i lekara su upravo žene. Ovom prilikom im se zahvaljujemo i podsećamo da su one stubovi zdravstva i naše bolnice – rekao je dr Vladimir Pantelić, v.d. direktora ZC Valjevo, nakon čega se zahvalio ženi velikog srca, donatorki Mirjani Gubler i uručio joj zahvalnicu u korpu cveća.

Dr Vladimir Pantelić, v.d. direktora ZC Valjevo, iskoristio je priliku i podsetio na preventivne preglede u nedelju 10. marata pozivajući građanstvo. On je istakao da nije potrebno da imamo overenu zdravstvenu knjižicu već da je dovoljno da imamo svest o svom zdravlja i da radimo na prevenciji svi zajedno. Nakon obraćanja, v.d. direktora ZC Valjevo, dr Vladimir Pantelić obišao je Prijemno-urgentni centar i podelio po cvet i zaposlenima i pacijentkinjama koje su se zatekle na pregledima.

Građani će ovog vikenda u nedelju, 10. marta, u Domu zdravlja Valjevo, moći da urade kardiološke preglede. U Domu zdravlja Valjevo od 8 do 16 časova timovi lekara i medicinskih tehničara će raditi merenje krvnog pritiska, zatim EKG, a biće omogućeno određivanje nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi. Osim laboratorijskih analiza i merenja, građane će pregledati i četiri kardiologa valjevske bolnice.

Zakazivanje nije potrebno, već je dovoljno samo da građani izdvoje svoje vreme i posvete ga sopstvenom zdravlju i blagostanju, u  Domu zdravlja Valjevo, u intervalu od 8 do 16 časova.

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok oboljevanja i smrtnosti u Srbiji i svetu. U većini slučajeva kardiovaskularne bolesti sa komorbiditetima izazvane su faktorima rizika koji se mogu kontrolisati i lečiti. Osim genetskih faktora koji su primarni faktor rizika i na njih ne možemo uticati jer ih nasleđujemo, tu su i sekundarni faktori rizika na koje stručna javnost permanentno ukazuje. Od sekundarnih faktora rizika posebno se izdvajaju visok krvi pritisak, gojaznost, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, kao faktori na koje svaki pojedinac uz nadzor lekara itekako može uticati i sprečiti razvoj kardiovaskularnih bolesti. Država ovim preventivnim pregledima želi da ukaže na značaj prevencije i medicinske prosvećenosti i edukacije kako bi preventivne preglede učinila pristupačnim i dostupnim građanima. Preventivni pregledi biće organizovani u nedelju, u oko 170 zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Služba fizikalne medicine i Služba ortopedije sa traumatologijom, zajedno su osmislile i organizovale stručni kongres „Kolubarski reumatološko-fizijatrijski i ortopedski dani“, na Divčibarama 15. i 16. marta. Posebno značajno je što se ovi dani po prvi put održavaju za stručnu zajednicu ovih oblasti interesovanja. U fokusu ovog stručnog skupa će kao tema biti osteoartroza kuka, a o ovoj temi će govoriti brojni ugledni profesori kao i lekari iz Zdravstvenog centra Valjevo koji svakodnevno rade na toj patologiji. Najčešće dileme iz oblasti poremećaja lokomotornog sistema kao i dijagnostici, predstavio je dr Milan Mršić, šef Odeljenja produžene nege i rane rehabilizacije Zdravstvenog centra Valjevo, koji je ovom prilikom i najavio prvi kongres „Kolubarski reumatološko-fizijatrijski i ortopedski dani“. Lekari sa fizikalne medicine i ortopedije su zajednički došli na ideju pokretanja kongresa pošto imaju zajedničke pacijente i sinergiju lečenja.

• Kongres je akreditovan što je značajno za stručnu javnost, a ceo skup je podržan od naših profesora iz Beograda. Dolaze nam profesori sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ prof. dr Aleksandar Đorđević koji je onkološki hirurg ortoped, iz KCS prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović fizijatar, iz Univerzitetske dečije klinike dolazi nam docent dr Dejan Nikolić. Posebno smo pozvali predavače kao što je dr Tomislav Palibrk koji se bavi mikrohirurgijom šake i razni drugi predavači sa značajnim temama – naveo je dr Mršić, pozivajući stručnu javnost na lepo druženje tokom koga su umrežene primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita.

Što se tiče osteoartroze kuka, na kongresu će biti zaokružena priča od dijagnostike, lečenja, operativnih poduhvata ugradnje endoproteze kuka, kao i izazovi komplikacija koji mogu da uslede pa sve do rehabilitacije. U sklopu predavanja neizostavno će se baviti i drugom tematikom vezanom za osteoporozu, a predstavićemo i elektrodijagnostiku koju radimo u Valjevu jer je značajno da se šira javnost upozna šta se sve dijagnostikuje, leči i rehabilituje u Zdravstvenom centru Valjevo.

• Pacijenti koji boluju od osteoartroze kuka, umnogome su hendikepirani jer im je osim veoma bolnog stanja znatno onemogućeno i kretanje. Lečenje pacijenta sa bolom u preponama i kuku započinje prepoznavanjem kod lekara u primarnoj zaštiti, a on posle stiže kod specijaliste ortopeda i fizijatra i mi onda njemu saniramo bolove i na taj način poboljšavamo kvalitet života – navedo je dr Milan Mršić.

Osteoartritis kao oboljenje predstavlja degenerativno propadanje zglobova i može da zahvati bilo koji zglob. Najčešće je kod populacije stanovništva nakon 65 godina života. Početak lečenja kreće dijagnostikom najpre rentgenskim snimkom, a po potrebi kasnije dopunska laboratorija i magnet i skener ako se sumnja na još neki problem. Sama bolest osteoartritis prolazi kroz četiri faze i ono što je otežavajuća okolnost jeste što specijalisti najčešće ne vide pacijenta u prvoj fazi koja je najbolja za lečenje jer daje najbolju prognozu. Na dnevnom nivou kroz terapijski i ambulantni deo Službe za fizikalnu medicinu prođe u proseku oko 200 pacijenata. Neke od opštih preporuka kako bi pacijenti pomogli sami sebi u lečenju odnose se na zdrave stilove života i navike i podrazumevaju redovno vežbanje radi jačanja muskulature, zatim kontrole kilaže jer se tako smanjuje opterećenje zglobova. Iako je najbrojnija grupacija pacijenata u ortopedskim i fizijatrijskim ambulantama preko 65 godine života, beleži se i dosta radno sposobnog stanovništva koje zbog prirode posla i fizičkog opterećenja ošteti zglobove i zatraži stručnu pomoć. Od faktora rizika za oboljevanje od osteoartrita tu su i pridruženi komorbiditeti, rane povrede, zatim ženska populacija zbog osteoporoze.

Načelnik  Službe hitne pomoći, Doma zdravlja Valjevo, dr Dejan Branković, specijalista urgentne medicine, imao je veliko zadovoljstvo i bio je domaćin najmlađim sugrađanima iz vrtića „Zvončić“ koje je upoznao sa radom svoje službe. Mali posetioci su obišli prostorije  Službe hitne pomoći u Domu zdravlja Valjevo, zatim ordinacije, ekipe lekara i tehničara su im pokazale kako izgledaju intervencije i kako se obavljaju pregledi. Ono što je izazvalo posebno oduševljenje najmlađih posetilaca jeste vozilo saniteta sa upaljenom rotacijom, jer su imali priliku da se provozaju po krugu dvorišta Doma zdravlja.

• Pokazali smo im opremu i pokazali kako se ona koristi, naravno prilagođeno njihovom uzrastu. Zdravstveno-vaspitni rad počinje u najranijem uzrastu i trebalo bi da se obavlja kontinuirano tokom celog života. Mislim da je ovakav projekat i aktivnosti pun pogodak da se deca upoznaju sa ulogom zdravstvenog sistema u društvu. Ono što je za njihov uzrast i najvažnije to je da se oslobode straha prilikom dolaska kod lekara. Upravo na ovaj način dolaskom u jednu prijateljsku posetu oni vide kako to sve može da bude interesantno i lepo i da sledeći put kada zaista budu imali potrebe da zbog neke bolesti dođu, dođu bez straha, bez suza i bez plakanja – rekao je dr Branković izrazivši nadu da su u svojoj plemenitoj i edukativnoj misiji uspeli.

U okviru plana redovnih aktivnosti projekat „Šta kad smo bolesni“ podrazumeva zdravstveno-prosvetnu edukaciju za najmlađu populaciju koja pohađa obdaništa PU „Milica Nožica“. Vaspitačica Snežana Lazarević je navela da su organizovane aktivnosti kao i opremljene prostorne celine u vrtićima.

• Prvo smo radili ordinaciju, pa apoteku, pa smo onda improvizovali bolnicu, a sve u saradnji sa roditeljima koji su medicinski radnici zaposleni u Bolnici i Domu zdravlja uz podršku medicinske sestre koja je zaposlena u vrtiću na preventivnoj zaštiti dece. Cilj nam je da se deca oslobode straha i da imaju osnovna znanja kako sačuvati zdravlje – navela je Snežana Lazarević, vaspitačica sa višedecenijskim iskustvom u vaspitnom i obrazovnom radu najmlađih.

U sklopu Službe za ginekologija i akušerstvo zdravstvenog centra Valjevo, od 2012. godine radi Odsek asistirane reproduktivne tehnologije, lečenje infertiliteta sa endokrinologijom i reproduktivnom hirurgijom (BMPO). U 2023.godini, rođeno je još 46 beba začetih u našem centru za vantelesnu oplodnju, od kojih je u Valjevu 14, a ostale u Šapcu-3, Loznici-6, Kraljevu-1, Kruševcu-1, Kragujevcu-3, Malom Zvorniku-1, Ljuboviji-1, Lazarevcu-2, Beogradu-3, Čačak-3. Takođe, urađeno je 182 procedura ukupno.

Od početaka 2012. godine, kada se uz mentorsku pomoć i patronažu Centra za IVF iz Maribora,  usvajao rad i nova saznanja, tada najmlađi Centar za vantelesnu oplodnju u sistemu državne zdravstvene zaštite i to pri jednoj Opštoj bolnici, stigli su do preko 600 rođene dece nastale u laboratoriji u Valjevu. U januaru prošle godine došlo je do kadrovskih promena u radu odseka. Novi tim Centra za vantelesnu oplodnju uspešno implementira sve novine vezane za sam proces vantelesne oplodnje koje država Srbija omogućuje usvajanjem novih zakonskih mogućnosti koje olakšavaju  postizanje cilja za rađanje potomstva. Šef Odseka za BMPO ZC Valjevo, dr Predrag Miholjčić subspecijalista fertiliteta i steriliteta, govori o aktuelnom trenutku i planovima koji se odnose na rad centra.

• Centru uglavnom gravitiraju ljudi iz populacije Zapadne Srbije, Kolubarski i Mačvanski okrug, pre svega gradovi Šabac i Loznica, ali ima interesovanja i iz ostalih gradova dok neretko imamo i pacijente iz regiona i inostranstva pogotovu kada je sezona odmora. Ono što je značajno za unapređenje rada našeg odseka jeste podrška kolega i nove procedure kojima smo zaokružili kompletnu dijagnostiku neophodnu pre samog BMPO procesa. Parovi treba da znaju da ovde mogu da se urade analize spermograma čije uzorke mogu da ostave ovde, zatim, HSG, operativna laparoskopija u ginekologiji. Od skora je proširena laboratorija, OGGT testovi, pretraga za isključivanje ovarijalnog faktora, tumor markera i svega onoga što je neophodno pre samog procesa vantelesne oplodnje. Nadamo se da ćemo uskoro imati i analize Antimilerovog hormona kojim s eutvrđuju ovarijalne rezerve. Mi smo na ovaj način zaokružili od dijagnostike preko lečenja do rezultata, a to je rađanje beba – navodi dr Predrag Miholjčić.

Prvi parovi koji su se lečili od onkofertiliteta, svoj reproduktivni potencijal su ostvarili u Valjevskom Zdravstvenom centru. RFZO je omogućio parovima koji se usočavaju sa onkofertilitetom čuvanje reproduktivnog materijala do postizanja optimalnih uslova za rađanje. Od zakonskih novina koje su implementirane u klinički rad posebno interesovanje je za uvoz reproduktivnog materijala za parove ili singl ženske osobe.

• Od prošle godine država je omogućila svim parovima koji su iscrpli sve mogućnosti IVF-a, kao i singl ženama koje nisu uspele da ostvare potomstvo na neki do sada zakonski prihvatljiv način, da se uveze neophodan muški reproduktivni materijal. I to iz Španije se uvoze jajne ćelije, dok muški reproduktivni materijal stiže iz drugih banaka. Imamo jednu trudnoću iz uvezenih spermatozoida iz Danske, ta žena je iz Šapca i sve protiče kako treba. O trošku države, singl žena može da uveze reproduktivni materijal i to su za sada Danska ili Češka Republika. Država finansira jedan uvoz reproduktivnog materijala i postupke koji slede – rekao je dr Miholjčić, dodajući da nakon elektronske prijave za uvoz reproduktivnog materijala, zaseda komisija koja se sastoji od stručnjaka ginekologa, pravnika, psihologa i embriologa. Dr Miholjčić je osim želje za uspešnim radom i rađanjem što više beba, za svoj tim poželeo i noviju opremu kojom bi povećali i broj parova i kvalitet usluga svog tima.

Vikend  za nama protekao je u nedelju u znaku preventivnih pregleda koje zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu  zdravstvenog osiguranja, ponovo organizuju zdravstvene ustanove u Kolubarskom okrugu. Ovog vikenda za građanstvo su bili omogućeni   preventivni pregledi štitaste žlezde, koji sup o pravilu izazvali ogromno interesovanje građanstva koje je iskoristilo priliku, lepo vreme i slobodan dan da prekontroliše stanje štitaste žlezde.

U okviru pregleda štitaste žlezde, koja reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, rađeni  su ultrazvučni pregled štitaste žlezde, kao i određivanje nivoa hormona štitaste žlezde( TSH, FT4, antitereoglobulinska antitela). Ukupan broj urađenih laboratorijskih analiza na hormone štitaste žlezde i antitireoglobulinska antitela je 272. Ukupan broj urađenih ultrazvučnih nalaza štitaste žlezde je 209.

I pored poziva da se preventivni pregledi organizuju za odrasle osobe koje ranije nisu imale detektovano oboljenje štitaste žlezde, tj. da nisu ranije lečeni od oboljenja ovog organa, najveći broj pregledanih je iskoristio preventivne preglede kao kontrolne za već ustanovljeno oboljenje štitaste žlezde, tako da se ne može sa sigurnošću reći koliki je broj novootkrivenih pacijenata sa patologijom štitaste žlezde jer je svaki drugi pregledani imao patološke promene na štitastoj žlezdi.

U Domu zdravlja Valjevo su radila dva tima lekara ultrazvučne preglede i laboratorijske analize, dok je u bolnici u prostorijama mamografa, ultrazvučne preglede radio jedan tim. Zbog kratkog vremenskog intervala od 8 do 16 časova nije bilo moguće postići sve preglede, pa će za zainteresovane biti omogućen novi termin.

Preventivni pregledi bili su omogućeni i građanima bez zdravstvene knjižice, a trajali su od 8 do 16 časova. Značaj pregleda je veliki, jer su prevencija i rana dijagnostika od ključnog značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti.

Povod za obraćanje direktora Zdravstvenog centra  Valjevo, dr Vladimira Pantelića je najava preventivnih pregleda u nedelju 3. marta, koje zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu  zdravstvenog osiguranja, ponovo organizujemo.  Preventivni pregledi populacionog stanovništva na području Kolubarskog okruga, organizovani su   u nedelju u Domu zdravlja Valjevo od 8 do 16 časova, kao i u prostorijama gde je mamograf u bolnici, gde će timovi lekara  vršiti preventivne preglede koji podrazumevaju ultrazvučno snimanje štitaste žlezde. Osim ultrazvučnog, radiće se i laboratorijski pregledi TSH, FT4 i tireoglobulinska antitela u Domu zdravlja Valjevo.

Dr Pantelić je subspecijalista endokrine hirurgije kome je uža oblast interesovanja upravo štitasta žlezda koja je u fokusu preventivnih pregleda ovog vikenda. On je u pozivu građanstvu naglasio da nije bitno da li neko ima ili nema zdravstveno osiguranje jer je cilj preventivnih pregleda upravo da se dođe do ljudi koji nisu pregledani do sada.

• Štitasta žlezda znamo da je najveća endokrina žlezda lokalizovana na prednjoj strani vrata ispod grkljana a ispred i sa strane traheja. Najveća endokrina žlezda je težine negde oko 10 do 30 grama. Ovoga puta fokus stavljamo na stanovništvo koje do sada nije nikada bilo u prilici da obavi ove preventivne preglede. Ultrazvukom mi možemo da vidimo morfologiju štitaste žlezde, vidimo lokalizaciju, oblik, veličinu i promene u samom tkivu štitaste žlezde. Negde do 60% ljudi u populaciji imaju promene u štitastoj žlezdi. Ovoga puta je fokus na primarnoj prevenciji i da vidimo ima li promena u nekoj štitastoj žlezdi. Ako u štitastoj žlezdi ima morfoloških promena, nodusa, a na osnovu rezultata možemo da vidimo da li je potrebna neka dopunska dijagnostika. U smislu dopunske dijagnostike dalje se podrazumeva da li ćemo raditi biopsiju štitaste žlezde ili neki drugi dijagnostički postupak, zatim da li je potrebno operativno lečenje ili neki drugi vid medikamentoznog lečenja – rekao je dr Pantelić, pozivajući ljude da u nedelju na dva punkta u Domu zdravlja Valjevo i jednom punktu  u bolnici provere zdravlje svoje štitaste žlezde.

Najčešća oboljenja štitne žlezde su hipo i hiper funkcija kao i autoimuna oboljenja. Pored toga imamo benigne i maligne tumore štitaste žlezde, a uočeno je da tri puta više obolevaju žene s tim da se uočava da se starosna dob kod autoimunih bolesti štitaste žlezde sve više spušta i detektuje kod sasvim mlade populacije od dvadesetih godina. Što se tiče incidence oboljevanja od karcinoma štitaste žlezde u Kolubarskom okugu ne postoji tačan podatak, ali prema nekim istraživanjima ona ukazuju da u poslednje tri do četiri godine incidenca polako raste. Dr Pantelić je zaključio da je jedan od vodećih uzroka koji utiču na obolevanje upravo izloženost zračenju, pored genetskog faktora.