Mesec: februar 2024.

S obzirom na to da je fokus zdravstvene zaštite stavljen na prevenciju, u nedelju 3. marta, od 8 do 16 časova u oko 170 zdravstvenih ustanova širom Srbije biće organizovani preventivni pregledi.

Za pregled ovoga puta nije potrebno zakazivanje, građani treba samo da dođu do Doma zdravlja Valjevo u periodu od 8 do 16 časova i provere svoje zdravstveno stanje. Ovog vikenda planirani su preventivni pregledi štitaste žlezde. U okviru pregleda štitaste žlezde, koja reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, planirani su ultrazvučni pregled štitaste žlezde, kao i određivanje nivoa hormona štitaste žlezde( TSH, FT4, antitereoglobulinska antitela).

Pregledi se organizuju za odrasle osobe koje ranije nisu imale detektovano oboljenje štitaste žlezde.

Prevencija i rana dijagnostika od ključnog su značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti.

Iz lista „Napred“, dr sci. med. Dušan Ružičić

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umre preko 17 miliona ljudi, a Svetska federacija za srce upozorava da 82 odsto smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova i više od 60 odsto opterećenja ishemijskom bolešću srca potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja. Srbija je jedna od vodećih zemalja po kardiovaskularnom riziku prema evropskim tablicama, a poslednjih godina uočava se i veći broj obolele omladine. Specijalista interne medicine kardiolog, Dušan Ružičić naglašava da je različit dijapazon tegoba na koje se pacijenti žale.

– Najveci procenat pacijenata imaju tegobe vezane za povišen krvni pritisak, sa simptomima i znakovima slabosti srca, sa raznim vidovima aritmija, preskakanja, lupanja i nepravilnog rada srca, sa bolovima u grudima, krizama svesti i zamora pri fizickom naporu. Međutim, dosta često ljudi posle virusnih infekcija imaju te zamore i lupanje srca, ali nemaju svi srčanu slabost, pa bi trebalo da se ljudi evaluiraju u tom smislu. Tačno je i da mnogo mladih sad oboleva od koronarnih bolesti. Pre su bolesti akutnog koronarnog sindroma i infarkta miokarda bili vezivani za stariju populaciju, ali trend se pomerio zbog stila života i ishrane na radno sposobnu populaciju, a sada na žalost imamo i jako mlade osobe u dvadesetim i tridesetim godinama koji obolevaju – kaze Ružičić i dodaje da su glavni razlozi za to, pored nasleđa i nezdravi stilovi života – nedovoljan san, upotreba tehnologije koja je zamenila fizičku aktivnost u smislu rekreativnog sporta i šetnji, nepravilna ishrana koja vodi ka povišenim vrednostima masnoće u krvi i dosta česta konzumacija energetskih pića.

– Postoji jako puno uzročnika za kardiovaskularne bolesti. Ugrubo ih možemo svrstati na promenljive i nepromenljive. Oni na koje ne možemo uticati svakako jesu starost i nasleđe, zatim muški pol koji i dalje češće oboleva. Primećeno je i da su žene zaštićene u toku reproduktivnog perioda, ali nakon toga, učestalost se kod oba pola izjednačava. Čak mogu da kažem da žene preuzimaju vođstvo kod nekih cerebrovaskularnih bolesti. Promenljivi faktori sa druge strane jesu pušenje, fizička aktivnost, odnosno neaktivnost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti lipida u krvi i šećerna bolest. Sve su to bolesti koje ne bole, ali su tihi ubica i treba ih adekvatno lečiti i držati pod kontrolom – naglašava Ružičić.

Doktor dodaje i da se kod pacijenata obolelih od dijabetes melitusa rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti visestruko uvećava, kao i da je bitno napraviti razliku bola u grudima.

– Postojanje dijabeta umnogome već svrstava bolesnika u grupu sa umerenim do visokim faktorom rizika. Dijabetes kao takav, značajan je faktor rizika zato što nemo oštećuje sve krvne sudove, ubrzava proces ateroskleroze i dovodi do toga da ona bude difuzna i to su najčešće bolesnici koji imaju visestruke, visesudne koronarne bolesti, rizik za obolevanje bubrega zbog promene krvnih sudova bubrega i cerebrovaskularne bolesti zbog promena na krvnim sudovima vrata i glave. Takođe, diferencijalna dijagnoza bola u grudima je jako široka. Najpre treba isključiti najozbiljnije stvari, poput kardiovaskularne patologije, problema sa koronarnim krvnim sudovima, odnosno potencijalnim infarktom i sa hemijskom bolešću srca i isključiti akutni aortni sindrom, kao i sve ostale teže bolesti jer bol u grudima može biti porekla i upale srčanog mišića – kaže Ružičić i dodaje da taj bol može biti i posledica koštano-mišićnog tipa, spazme jednjaka i refluksa (vraćanja želudačne kiseline).

Doktor objašnjava da se primarnom prevencijom bore da ne dođe do bolesti, sekundarnom (kada je bolest već prisutna) se trude da drže bolest pod kontrolom da ne bi došlo do komplikacija, a tercijarnom (kada se komplikacija desi) pacijent treba da se rehabilituje i da je cilj svake od njih zdrav stil života.

– Osnovni način lečenja koronarne bolesti jeste invanzivna kardiološka dijagnostika – koronaropatija, a u infarktu to predstavlja stavljanje stenta, odnosno primarna procedura kojom se mehanicki zapušeni krvni sud otvori, implantira stent i na taj način uspostavi ponovo cirkulacija u krvnom sudu. Tehnologije rada su različite. Mi sada možemo zaista uspešno rešavati i najkompleksnije lezije zato što koristimo i intravaskularni ultrazvuk, optički koperent tomografiju, ali i dodatne uređaje poput rotablacije, šok vejv balona i druge. Svi ovi uređaji nam pomažu na interventnoj kardiologiji, tako da nemamo potrebu za tercijarnim nivoom zato što to radimo i mi – ističe Ružičić i napominje da svi u angio sali rade non stop i da pokrivaju veliki region.

– Zimski meseci su praćeni temperaturnim promenama i razlike od plus-minus ne pogoduju kardiološkim bolesnicima. Veliki je obrt i veliki broj pacijenata na Odeljenju opste kardiologije, koronarnoj jedinici i nasoj angio sali gde je kapacitet uopste u toku godine skroz popunjen. Sada i vise jer pokrivamo za akutne koronarne sindrome ceo Kolubarski i Macvanski okrug, a neretko nam pristizu i pacijenti iz Kosovske Mitrovice, Cacka i Gornjeg Milanovca. Svi pacijenti dobijaju neophodnu negu. Moram da napomenem, malo ima i do samih pacijenata i populacije. Bitno je raditi na zdravstvenom prosvecivanju dodatno kako bi ljudi usvojili zdrav nacin zivota i tako pomogli sebi. Samo bi trebalo malo vise da povedu racuna. Savetujem svima koji osecaju neke tegobe da se obrate svojim izabranim lekarima koji ce napraviti dijagnoze i uputiti ih ukoliko je potrebno na dalje lecenje jer nekada je svaki minut zlatan i bitno je da se na vreme odreaguje – zakljucuje doktor Ruzicic.

I. N.

Prof. dr Vladan Vukčević, kardiolog, već deceniju ipo mentorski i prijateljski podržava rad mladih lekara valjevske angiosale, dok je sa starijom generacijom dr Nikolićem i dr Đukanovićem delio studentske dane. Upoznavši se sa celim portfoliom i složenošću, osim brojnosti, procedura koje se rade u angiosali Zdravstvenog centra Valjevo, prof. dr Vukčević ističe glavni utisak koji je stekao davno, ranijim dolascima i prikazima radova angio sale na kardiološkim kongresima, jeste da je sala za kateterizaciju(angio sala), u valjevskoj bolnici, čak u 95% parametara rada ekvivalnetna  sa univerzitetskim klinikama u našim velikim gradovima Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.

• Sala za kateterizaciju valjevske bolnice radi ekvivalentno, podjednako kvalitetno i podejdnako dobro kao i sale u Kliničkim centrima u Srbiji. To nas ne iznenađuje, mi smo svi zajedno bili na edukacijama, sada se srećemo na edukacijama u inostranstvu, a uspeli smo i da se izlečimo od najvećeg zla u medicini, a to je sujeta i tako da kad god imamo neki problem u vidu zahtevnog stanja pacijenta, možemo da se oslonimo jedni na druge i da se posavetujemo, posebno oko problematičnihi u medicini nedefinisanih stanja. Nijedan pacijent nije isti i uz sve zvanične preporuke možemo da se oslonimo i na savremene tehnologije pa i preko video zuma da komuniciramo jer imamo mogućnost da direktno komuniciramo sa salama na Dedinju ili Kliničkom centru. Ono što je suština i ono što je za naciju i državu najvažnije to je da je sala za kateterizaciju u Valjevskoj bolnici postigla one idealne parametre koji se tiču lečenja infarkta miokarda koji su se pokazali kao najznačajniji za smanjenje mortaliteta i invaliditeta bolesnika koji su imali infarkt. Infarkt miokarda, odnosno srčani udar je i dalje bolest koja ubija najveći broj stanovnika i radno sposobnog kao i onog starijeg stanovništva u Srbiji. Zbog svega toga jakoje važno da to lečenje bude takvo da se taj mortalitet smanji i medicina je uspela u poslednjih 30 godina da napravi vrlo velike korake koji su unapredili lečenje infarkta miokarda i smanje mortalitet – naveo je prof. dr Vukčević. On je naveo da uvođenjem koronarnih jedinica sa monitoringom bolesnika odnosno praćenjem i davanjem elektrošoka za lečenje usled srčanog zastoja, doprinelo je da se mortalitet sa 40 % do 50%, čak spusti do 30% i smanji skoro duplo. Prva takva jedinica u Srbiji otvorena je zahvaljujući prof. dr Aleksandru Nedoku, koji je sa svojih 98 godina i dalje aktivan u istorijskoj sekciji SLD.

Nakon koronarnih jedinica, uvođenje trombolitičke terapije je takođe znatno uticalo na smanjenje mortaliteta na 15%, a takođe je prof. dr Aleksandar Nedok dao prvu vensku trombolizu u bivšoj Jugoslaviji.

• Na kraju je ovo uvođenje stentova uspelo da smanji bolnički mortalitet na raspon od 4 do 8 % u zavisnosti od starosti i ostalih komorbiditeta pacijenata. Mnogi autoriteti u medicini kažu da u poslednjih 50 godina ne postoji inovacija u kliničkoj medicini koja je više i značajnije uticala na stanje zdravlja i mortalitet jednog naroda od ugradnje stentova. To je metoda koja ima najviše koristi za pacijenta. Ono što je važno jeste da u Srbiji osim univerzitetskih bolnica, jedino bolnica u Valjevu i Zaječaru imaju organizovan taj sistem lečenja akutnog infarkta miokarda organizovano po svetskim standardima. To znači da postoji ekipa koja je pripravna 24/7 – rekao je prof. dr Vukčević, koji je podsetio da je 90. Ih godina prošlog veka postojao epidemiološki udar akutnog infarkta i šloga iz prostog razloga jer su tadašnje životne okolnosti praktično kosile stanovništvo koje je živelo u ekstremnom siromaštvu, sa lošom ishranom i prekomernom konzumacijom duvana u stresogenim ratnim vremenima.

Statistike pokazuju da je akutni infarkt miokarda i dalje ubica broj jedan u zemlji, i to je u brojkama 2019. godine,  iznosilo da je više od 50% svih smrtnih slučajeva otpalo na kardiovaskularne bolesti. To je alarmantan znak koji zahteva jako puno prevencije ateroskleroze.

Zdravstveni centar Valjevo, ove godine, nastavio je tradiciju obeležavanja pomena žrtvama tokom Velikog rata 1914.-1915. godine, kada je čitav grad Valjevo, bio bolnica. Tim povodom, u utorak, 6. februara 2024. godine, prigodnim događajem  odata je počast velikanima i pretcima uz brojne zvanice iz gradskih i republičkih institucija. Najpre je u Zavodu za javno zdravlje održano polaganje venaca zahvalnosti na spomenik dr Selimira Đorđevića, a zatim je služen Parastos medicinskom osoblju i žrtvama u Velikom ratu, u hramu Sv. vrača Kozme i Damjana, u krugu valjevske bolnice.Njegovo preosveštenstvo Episkop valjevski g. Isihije je služio pparastos kao pomen žrtvama. U Edukativnom centru bolnice priređena je  akademija „Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare u Velikom ratu“. Ovogodišnja Akademija „Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare u Velikom ratu“ posvećena je poljskom lekaru prof. dr Ludvigu Hiršfeldu. Tim povodom veliku čast nam je svojim prisustvom ukazao Nj.E. g Rafal Perl ambasador Poljske u Srbiji. Osim visoke vojne delageacije akademiji su prisustvovali Episkop valjevski, državni sekretari Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad boračka i socijalna pitanja.

Kamerni Hor pod dirigentskom palicom profesorke Milice Stepanović Babamilkić izveo je numere „Oče naš“ i Mokranjčevu „Tebe pojem“ i na taj način uveo u akademiju „Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare u Velikom ratu“. Vreme Prvog svetskog rata obeležilo je veliko požrtvovanje zdravstvenih radnika, naših lekara i dobrovoljnih bolničarki, kao i više stranih lekarskih i sestrinskih misija. Valjevska bolnica 1914-15. godine postala je simbol medicinske požrtvovanosti i humanosti. U okruženju velikih bitaka čitav grad postao je bolnica i tako se zauvek upisao u istoriju srpskog naroda. V. d. direktora ZC Valjevo, dr Vladimir Pantelić, naveo je u pozdravnom govoru da je najsvetliji deo tog perioda bila Valjevska bolnica.

• Kao direktor Zdravstvenog centra u čijem središtu je valjevska bolnica, sa ponosom organizujemo ovu akademiju sa namerom da odamo počast svim lekarima i medicinskom osoblju koje je spašavalo ovaj narod, spašavajući bez predrasuda i one koji su ratovali protiv njega. Svake godine ćemo na ovaj dan, kada je preminula od tifusa dr Draginja Babić lekarka iz VAljeva, odati počast i godinu posvetiti nekom od velikih ljudi u belim mantilima koji su tada bili na granici života i smrti u ovom gradu. Odlučili smo da ova akademija i cela godina bude posvećena velikom čoveku, velikom lekaru, slavnom naučniku prof. dr Ludvigu Hišfieldu, koji je sa svojom ženom Hanom, lekarom, došao u ovaj grad da pomogne. Čoveku koji je probudio nadu u ovom gradu da se epidemija može savladati, koji je lečio vojnike i narod i bio uz srpske vojnike i na Solunskom frontu. Njegova izvanredna vakcina je spasila mnoge srpske vojnike. Mi ćemo pomoći a i dužnost nam je da se ime i delo ovog velikog čoveka i naučnika dostojno obeleži i ne zaboravi u ovom gradu, kao ni ime Valjevske bolnice kojom se ponosimo i njene vrednosti koje čuvamo – naveo je v.d. direktora ZC Valjevo dr Pantelić.

Nj.E. g Rafal Perl ambasador Poljske u Srbiji rekao je u pozdravnom govoru da mu je čast zbog prisustva na ovakvom događaju jer je zadovoljstvo da je akademija posvećena jednom velikanu Poljaku.

– Puno je Poljskih lekara koji su radili u misijama i svi su bili veliki humanisti i značajni stručnjaci. Međutim, dr Hiršfeld, je poseban. On je jedan od onih ljudi o kojima treba misliti. Kada umor počne da nas savladava moramo se setiti Hiršfeldove neiscrpne vere i dnonoćnog rada kako bi pomogao svima kojima je pomoć trebala. Verujte mi to će nam dati snagu da nastavimo. U ratnim, ali i svim drugim izazovnijim vremenima, bol, stradanje i patnja uvek su u prvom planu. Malo je onih koji se svesno izlažu opasnosti da bi spasili druge i zato oni nisu ljudi već Ljudine – rekao je g. Perl, dodajući da „Ljudina“ glasi i naziv poljskog reditelja Pavela Visočanskog, koji je snima i ovde u Valjevu, i nakon svetske predpremijere u decembru u Beogradu imaćemo prilike da ga vidimo, a sve u cilju da se sačuva sećanje na doktora Hiršfelda jer on nije bio samo naučnik britkog uma, imunolog on je bio i Poljski lekar dobrovoljac srpske vojske i prijatelj srpskog naroda.

ZC Valjevo sekundarnom i primarnom zdravstvenom zaštitom pokriva područje Kolubarskog upravnog okruga, odnosno Grad Valjevo i opštine Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina. U nekim segmentima rada doseže i znatno širi značaj. Sve velike investicije u našoj bolnici nezamislive su bez podrške Ministarstva zdravlja, kao što je bila nedavna nabavka savremene magnetne rezonance. U narednom periodu očekuje nas najveća rekonstrukcija Bolnice Valjevo zahvaljujući sredstvima Republike Srbije.Gradonačelnik Lazar Gojković izrazio je zahvalnost svim lekarima i sestrama valjevske bolnice posebno u periodu pegavog tifusa.

• Oni su svetionik humanosti za sve generacije. U kolektivnom sećanju našeg grada, urezano je herojstvo koje su ti ljudi pkazali u najtežim godinama u modernoj istoriji. Herosjtvo sih ljudi nam je podstrek da nastavimo putem koji su nam oni pokazali. Uskoro se i nadam rekonstrukciji valjevske bolnice, možda jednom od najvažnijih projekata svakako za ceo Kolubarski okrug – naveo je Gojković.

Srpsko lekarsko društvo postoji 152 godine. Predsednik Srpskog lekarskog društva, akademik prof. Dr Milan Nedeljković je nakon obraćanja uručio dve vredne monografije dr Panteliću i gradonačelniku Gojkoviću. On je naveo da je SLD krovna zdravstvena institucija u zemlji koja broji 45 hiljada članova i sastoji se od 47 podružnica. Valjevska podružnica je stara 77 godina i veoma je aktivna pohvalio je prof. dr Nedeljković.

• Srpsko lekarsko društvo je jedna institucija koja je čuvar svega onoga što se desilo, što je sada i što će da bude u medicini, kako u mirnodopskim, tako i u ratnim uslovima. Posebo genijalan z aove prostore je dr Selimir Đorđević. A u dvorištu SLD smo podigli spomenik jednom ovako velikom hematologu imunologu doktoru i čoveku koji je kada su ga pitali gd eće da ide, on je kazao tamo gde je najteže i došao je u valjevsku bolnicu, veliki dr Ludvig Hiršfeld. Moram da napomenem da je valjevska bolnica ne samo za vreme velikog rata upisana zlatnim slovima i u novijoj istoriji medicine – rekao je akademik prof. dr Milan Nedeljković, podsećajući na značaj rada valjevskih stručnjaka u radiološkoj i kardiološkoj sekciji gde se posebno ističu.

Prisutni su imali priliku da pogledaju i čuju predavanje dr Zorana Vacića, generalnog sekretara SLD o prof. dr Ludvigu Hiršfeldu.

U ime organizacionog odbora, dr Jasmina Bogdanović je svim zvanicama  obrazložila Predloga da se Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare proglasi za važan datum grada Valjeva.

• Uložiti život z abližnjeg je ideal jevanđelske ljubavi. Mi valjevski lekari imamo dug prama svim ovim mučenicima. Odbor je u ovoj godini koju posvećujemo velikom dr Hiršfeldu, trajno ovekovečimo njegov boravak u Valjevu podizanjem odgovarajućeg spomen obeležja – navela je dr Bogdanović, dodajući da je odbor planirao u narednim godinam ada se ustanovi da se na dan 6.2. dodeljuju priznanja lekarima i medicinskim tehničarima ZC Valjevo za izuzetne rezultate u svom radu.

Sa posebnim zadovoljstvom ističemo da je kamerni hor koji je izvodio prigodan program bio u sastavu lekara i medicinskih sestara ZC Valjevo, nekadašnjih i sadašnjih članovi Gradskih mešovitih horova:  Svetlana Marković, Gordana Jovanović i Jelena Radovanović , Vesna Žunjić, Vladimir Obradović i Vladimir Ranković, Zlatko Ninić, Tamara Čikara, Nataša Ćebić, Nataša Dragojlović, Milena Ilić, Mira Blagojević . Oni su nastavljači lepe tradicije u kojoj lekari i sestre imaju značajnu ulogu u kulturnom i društvenom životu Valjeva.