Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, je globalna inicijativa posvećena podizanju svesti o kardiovaskularnom zdravlju. Glavni protagonista ove akcije je  Svetska federacije za srce i ona  ima za cilj da edukuje pojedince, zajednice, ali i vlade o važnosti zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti (KVB).

Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti širom sveta, čineći preko 20,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje, što predstavlja skoro jednu trećinu svih globalnih smrtnih slučajeva (tvrdi Svetska zdravstvena organizacija). Od toga, 85% je posledica srčanog i moždanog udara. Uprkos napretku medicinske tehnologije, bolesti srca i dalje predstavljaju značajnu pretnju po zdravlje, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde se javlja preko 75% smrtnih slučajeva od KVB.  Upravo zbog toga je novi trogodišnja kampanja koja ima za cilj da motiviše svaku zemlju da razvije ili podrži nacionalni plan za kardiovaskularne bolesti.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana srca 2024. je „Koristi srce za akciju“ , fokusirajući se na podsticanje proaktivnih koraka za poboljšanje zdravlja srca širom sveta. Ovogodišnja kampanja ima za cilj:

• Osnažite pojedince da se bolje brinu o zdravlju svog srca.
• Pozovite lidere lokalne ili globalne da daju prioritet kardiovaskularnom zdravlju i da ga shvate ozbiljno.
• Inspirišite nacije da kreiraju ili podrže nacionalne planove za kardiovaskularno zdravlje.
• Uključite zdravstvene radnike, pacijente i širu javnost da pokrenu značajne promene.

Ključne poruke za Svetski dan srca 2024.:

Prevencija je bolja od lečenja

Prevencija ostaje kamen temeljac kardiovaskularnog zdravlja. Većina srčanih bolesti može se sprečiti jednostavnim  životnim stilom koji podrazumeva:

Uravnotežena ishrana: Dijeta koja je zdrava za srce bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima može značajno smanjiti rizik od KVB. Takođe je neophodno ograničiti prerađenu hranu, slatke napitke i proizvode sa visokim sadržajem masti.

Fizička aktivnost: Redovna vežba jača srce, snižava nivo holesterola, smanjuje krvni pritisak i pomaže u održavanju zdrave težine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno.

Zabranjeno pušenje: Pušenje je vodeći faktor rizika za srčana oboljenja. Prestanak pušenja može dramatično smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara i poboljšati ukupnu funkciju srca.

Ograničite alkohol: Prekomerna konzumacija alkohola povećava krvni pritisak i doprinosi srčanim oboljenjima. Umerenost je ključna za održavanje zdravog srca.

Važnost redovnih pregleda srca

Kada prilagpodimo svoj životni stil zdravom načinu života kontrola faktora rizika kao je  Visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes mora da bude redovna. Nažalost mi smo kao zemlja prema podacima evropskog udruženja kardiologa svrstani u zemnje sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom i svaki moškarac posle 40-te godine života i žena posle 50-te se nalaze u visokom kardiovaskularnom riziku zato redovni zdravstveni pregledi mogu rano otkriti ova stanja, omogućavajući bolje upravljanje i prevenciju daljih komplikacija.

Praćenje krvnog pritiska: Visok krvni pritisak je jedan od najznačajnijih faktora rizika za srčana oboljenja. Redovno praćenje i upravljanje može sprečiti srčane i moždane udare.

Nivo holesterola: Visok nivo lošeg holesterola (LDL) može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama, povećavajući rizik od srčanog udara. Jednostavni testovi krvi mogu pratiti nivoe holesterola i voditi promene u ishrani i načinu života.

Nivo šećera u krvi: Dijabetes je usko povezan sa srčanim oboljenjima, pri čemu je kod dijabetičara dva do četiri puta veća verovatnoća da će razviti srčana oboljenja. Održavanje nivoa šećera u krvi je ključno za zdravlje srca.

Uloga mentalnog zdravlja

Poslednjih godina se sve više priznaje veza između mentalnog zdravlja i zdravlja srca. Hronični stres, anksioznost i depresija mogu negativno uticati na kardiovaskularni sistem. Upravljanje stresom kroz tehnike opuštanja, fizičku aktivnost i traženje stručne pomoći kada je to neophodno je od vitalnog značaja.

Upravljanje stresom: Vežbe kao što su joga, meditacija i vežbe dubokog disanja mogu pomoći u ublažavanju stresa i smanjenju krvnog pritiska.

Ravnoteža između posla i života: Održavanje zdrave ravnoteže između posla, ličnog vremena i opuštanja ključno je za smanjenje stresa i prevenciju srčanih bolesti.

Spavanje: Loš kvalitet sna i poremećaji spavanja poput apneje u snu povezani su sa većim stopama srčanih bolesti. Težnja ka 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći podržava opšte zdravlje srca.

Svetski dan srca 2024. služi kao podsetnik da je zdravlje srca kolektivna odgovornost. Od individualnih izbora načina života do vladinih politika, svako ima ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Udruživanjem i podizanjem svesti, možemo smanjiti globalni teret srčanih bolesti i obezbediti zdraviju budućnost za generacije koje dolaze.