Stručni konsultant ZC Valjevo, dr Svetlana Žilović, spec. socijalne medicine, na održanom kolegijumu za načenike i upravu održala je prezentaciju “Sindrom praznog učinka: zaustavljanje finansijskih gubitaka ZC Valjevo” u cilju demistifikacije dnevnih bolnica, očuvanja normativa i putu od stoprocentnog ostvarenja DSG budžeta. Ona je na poziv menadžemta došla u ZC Valjevo da pokuša da zajedno sa svim lekarima unapredi izveštavanje po DSG-u, te je izrazila nadu da će zajedničkim snagama uspeti da unapredimo izveštavanje po DSG-u i da ćemo uspeti da dobijemo novac koji je ugovorom po fakturama sa Fondom predviđen.
– Pet indikatora kvaliteta zdravstvene usluge se odnose na prvi pregled, prosečna dužina bolničkog lečenja, udeo dnevnih bolnica, upotreba rezervnih antibiotika, i novi pokazatelj je mortalitet koji se nije računao prethodnih godina, a od početka 2026. i on ulazi u koeficijente koji se računaju. Mislim da je dobra motivacija za sve nas da ova ustanova profunkcioniše na adekvatan način jer se ovde pružaju kvalitetne usluge kao u bilo kojoj drugoj bolnici, a neke čak i prevazilaze te okvire i dosežu tercijarni nivo. Zbog svega toga je poboljšanje DSG učinka neophodno jer direktno utiče na prihod i budžet i da se sav taj rad i pružene usluge vide i na taj način – navela je dr Žilović koja već tri meseca zajedno sa kontrolorima iz RFZO-a radi na poboljšanju DSG-a u ZC Valjevo. Ona je navela primer da se u ZC Valjevo radi dosta usluga, ali da se učinak ne vidi jer se ne fakturiše pravilno. Zbog toga što se pacijenti leče kroz dnevnu bolnicu, ali se na kraju otpuštaju sa stacionara gubi se 530 koeficijenata po kvartalu što utiče i na samu fakturu na kraju i na finansijski gubitak.
Dr Žilović je navela da je potrebno da preusmerimo sve intervencije kroz dnevnu bolnicu kao korak ka bljem DSG učinku, bez bilo kakvog straha da se revidiraju pacijenti i da se proba da se spusti procenat greške u izveštaju koji kasnije vodi ka osporavanju fakture. Cilj nam je da spustimo procenat greške na 1,5 procenata dok se trenutno nalazimo na 7%. Ona je navela pozitivan primer gde je sa velikom podrškom svih načelnika i lekara u Opštoj bolnici “Studenica”u Kraljevu uspešno svela procente na 0 i tako pokazala da je moguće postići poboljšanje u radu. Zvaničan stav Instituata ”Batut” jeste i tendencija da se pacijenti minimalno zadržavaju na stacionarnom lečenju, a da s esvaki nastavak lečenja sprovodi kroz dnevnu bonicu. Ustanova ne bi gubila kadar niti broj postelja nego bi preciznija administrirala resurse kroz dnevne bolnice i time bi se pravilno vodio način na koji se radi i pružaju usluge, a samim tim se dobij anovac od DSG. Povećanje udela dnevnih bolnica u odnosu na stacionarno lečenje u DSG izveštavanju smanjuju se i rashodi i na taj način se povećavaju koeficijenti za kvartal čime se trudimo da dostignemo prosek na nivou katgorija koji je trenutno 44,2. Kako to može da se uradi, tako što se neke usluge koje se rade ambulantno stacionarno prebace u dnevnu bolnicu. Komparacijom sa drugim ustanovama šta one od usluga vode kroz dnevnu boknicu može da se dođe do kvalitativnih primera koji su primenjivi u ZC Valjevo.
