Istorijat
Prvi zapisi organizovanog hirurškog rada u valjevskom kraju javljaju se 1804. godine u toku Prvog srpskog ustanka, u okolini manastira Ćelije. Prvi pravi hirurškli rad počinje sa povratkom dr Jordana Stajića iz Beča 1900. godine i njegovim postavljanjem u Valjevsku bolnicu. Tada je Valjevo jedan od pet gradova u Srbiji (Beograd, Niš, Kragujevac i Zaječar), gde se organizuju hirurška odeljenja.
Samo tridesetdve godine nakon prvog uspešno postavljenog šava na srcu dr Jovan Mijušković 1928. godine u Valjevskoj bolnici obavlja operaciju na srcu. Šezdesetih godina prošlog veka dr Vladimir Đurović (francuski đak i predratni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu) formira savremenu Hiruršku službu, dobro oprermljenu i kadrovski ojačanu. 1980 godine u Valjevu počinje da se razvija vaskularna hirurgija i sa dugogodišnjom tradicijom Valjevo je jedan od malobrojnih centara u Srbiji gde se ova vrsta hirurgije uspešno radi.
Pre 20. godina počeo je razvoj laparoskopske hirurgije kao najsavremenijeg hirurškog metoda.
Organizacija
– Odeljenje abdominalne hirurgije
– Odeljenje dečje hirurgije »
– Odsek za poluintenzivno lečenje
– Odsek vaskularne hirurgije
Pregledi i kontrole pacijenata obavljaju se u dve ambulante (hirurška i vaskularna).
Broj i struktura zaposlenih
U Službi opšte hirurgije radi 17 lekara (14 specijalista, 2 specijalizanta i jedan sekundarni doktor), kao i 46 medicinskih sestara i tehničara. Uz hiruršku ekipu tu je i Služba anestezije sa 11 specijalista, 3 specijalizanta i ostalim osobljem, koji zajedno čine uspešan tim.
Delatnost i usluge
Iz oblasti opšte, abdominalne i vaskularne hirurgije godišnje se uradi oko 2000 operacija, zbrine oko 2500 povreda, uradi oko 1500 manjih hirurških intervencija i oko 850 intervencija u lokalnoj anesteziji. Kroz ambulante godišnje prođe preko 20.000 pacijenata.
U Službi opšte hirurgije sprovode se skoro sve procedure iz domena opšte, abdominalne, vaskularne i onkološke hirurgije (godišnje preko 100 malignoma na debelom crevu, 100 malignoma dojke).
Ubrzano se razvija laparoskopska hirurgija. Godišnje se uradi oko 200 laparoskopskih operacija. Pored laparoskopskih operacija žučne kese rade se rutinske laparoskopske operacije na debelom crevu, želudcu, slezini, operacije slepog creva, preponske i trbušne kile, kao i dijafragmalne kile. Bolnica raspolaže sa dva najsavremenija laparoskopska lanca.
Odeljenje vaskularne hirurgije zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji i posebno dobroj saradnji sa Institutom za kardio-vaskularne bolesti KCS u Beogradu (zvanično potpisan ugovor sa tom ustanovom) uspešno obavlja sve procedure iz oblasti periferne vaskularne hirurgije. Godišnje se uradi oko 40 operacija na karotidnim arterijama i 30-tak operacija na aorti. Pored operacija na karotidnim arterijama i hirurgije abdominalne aorte, rade se rekonstruktivne operacije na krvnim sudovima gornjih i donjih ekstremiteta. Godišnje se uradi preko 70 vaskularnih pristupa za hemo-dijalizu.
Posebno se ističe mogućnost jednodnevne hirurgije za lečenje preponskih i bedrenih kila, najsavremenijim beztenzionim tehnikama uz korišćenje prolenskih mrežica (ogromno iskustvo i preko 2000 učinjenih operacija), zatim laparoskopske operacije žučne kese, proširenih vena na nogama, odstranjenja tumora kože i dojke uz ex-tempore biopsiju.
Svi pacijenti koji zahtevaju ovakve operacije mogu se pripremiti i operisati istog dana, bez obzira na vid i mesto njihovog zdravstvenog osiguranja.
U saradnji sa hirurzima sa Instituta za endokrinu hirurgiju KCS godišnje se uradi oko 60 operacija štitne žlezde.
Postoji stalna saradnja sa prof. dr Radojem Čolovićem i prof. dr Zoranom Krivokapićem iz Prve hirurške klinike KCS, prof. dr Radovanom Cvijanovićem iz KC Novi Sad, prof. dr Radisavom Šćepanovićem i doc. dr Radoslavom Peruničićem iz KBC “Dragiša Mišović”, prof. dr Lazarom Davidovićem i asistentom dr Slobodanom Cvetkovićem iz Druge hirurške klinike KCS i prof. dr Ivanom Paunovićem i asistentom dr Vladom Živaljevićem, takođe iz Druge hirurške klinike KCS.
