Mesec: septembar 2026.

Nakon ambulante u Novom naselju prošlog vikenda, planom zdravstvenih aktivnosti, tokom
celog meseca septembra Zdravstveni centar Valjevo organizuje preventivne preglede sa
akcentom na kontrolu kardiovaskularnog sistema. Prva sledeća nedelja, 13. septembar,
preventivni pregledi biće organizovani u školi na Taoru. U vremenu od 9 do 13 časova, osim
timova opštih specijalista lekara i medicinskih sestara iz Doma zdravlja, na raspolaganju će
ponovo biti i jedan internista za sve zainteresovane građanje Taora i okoline.

Izlazeći u susret zainteresovanim građanima, Zdravtsveni centar Valjevo planira iz vikenda
u vikend, da i dalje organizuje besplatne preventivne preglede u gradskim, prigradskim i
seoskim ambulantama. Nakon Taora 13.9. 2026.godine, u nedelju, 20. septembra, preventivni
pregledi su planirani u Pričeviću, a poslednja nedelja u septembru, 27.9.2026. godine,
rezervisana je za Oglađenovac. Ukoliko dođe do izmena, zainteresovani građani će biti
blagovremeno obaveštavani.

Kardiovaskularne bolesti imaju najveću incidencu u opštoj populaciji pa je akcenat svih zdravstvenih aktivnosti prevashodno na prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Zdravstveni centar Valjevo je tokom celog leta nedeljom sprovodio besplatne preventivne preglede sa akcentom na prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i to među poulacijom u široj okolini grada u seoskim ambulantama i mesnim zajednicama. Tokom septembra planiran je novi ciklus preventivnih zdravstvenih aktivnosti usmerenih na borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Za prvu nedelju septembra 6.9.2026., besplatni preventivni pregledi planirani su u ambulanti u Novom Naselju. Šef Odseka opšte kardiologije, Službe za unutrašnje bolesti, ZC Valjevo, dr Slavica Vitorović Vulović, podseća da se granica pomera i sve mlađi ljudi obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Dr Slavica Vitorović-Vulović, navodi da se dosta pacijenata žali na preskakanje srca koje može ukazivati na ozbiljan kardiovaskularni problem u vidu aritmija koje zahtevaju i lečenje.

– Osećaj “prekskanja srca” prate nelagode u grudima, treperenje, lepršanje. Nisu sve te tegobe aritmija. Vrlo često to budu tahikardije koje mogu biti uslovljene opštim stanjem organizma. Nisu sva ta lupanja i “treperenja” srca aritmije. Često mogu biti povezana sa konzumiranjem jake hrane, takođe voće i povrće koje mi smatramo zdravom hranom ume da bud eprosto teško za želudac i samim tim utiče na srce, iritacijom želudca, dovodi do osećaja preskakanja srca. lupanje srca često može biti povezano i sa anemijom. To je vrlo česta pojava kod mlađih ženskih osoba posle porođaja ili obilnih ciklusa u sklopu anemije a ne aritmije kao posebne bolesti. Takođe često je jedan od prvih simptoma ozbiljnih bolesti to lupanje srca kod starijih osoba sa naglim padom hemoglobina. Što se tiče pravih srčanih aritmija koje treba lečiti jeste prvi korak koji treba uraditi jeste da urade holter EKG-a. Da bismo utvrdili da li su tu ventrikularne, supraventrikularne aritmije ili koji je tip u pitanju. O d toga dalje zavisi i lečenje – rekla je dr Slavica Vitorović Vulović, dodajući da sada imamo širok dijapazon novih terapija kojima se uspešno stabilizuje poremećaj srčanog ritma.

– Uz lekove uključujemo i lekove za razređivanje krvi koji pacijente štite od neželjenih tromboembolijskih događaja. Kod pravih aritmija kada imamo faktički fibrilaciju, ranije nazivanu apsolutnu aritmiju, sada su dostupni lekovi na recept, a participacija je minimalna. Kod ove terapije je jako bitno da se piju u isto vreme uz obrok i da se void računa o pojavi nus efekata. Jedan od njih je pojava modrica, zatim hematurija, a I gastrointestinalni simptomi kada se treba javiti lekaru i mi ih tada obavezno šaljemo transfuziologu koji određuje aktivnost leka u krvi na osnovu čega dalje procenjujemo količinu odze leka. Aritmije su na žalost dosta česte i često su vezane sa uvećanjem leve pretkomore srca i drugim bolestima srca. Tu govorimo o ozbiljnim pacijentima  koje treba razlikovati, zatim ozbiljno pratitit i lečiti. Mi ih dodatno šaljemo radi utvrđivanja na elektrofiziološka ispitivanja, ablaciju po potrebi. Aritmija ume da bude paroksizmalna što znači da se javlja povremeno u intervalima koje pacijent uočava. Oni kažu da osećaju jako lupanje i kratak dah koji traje par minuta i to spontano prođe ali se nakon nekog vremena ponovo javlja. Takvi pacijenti kada dođu najčešće su u sinusnom ritmu, ali kada uradite holter vidite da oni ispadaju iz ritma i to je najopasnije. Moj savet je da čim osete tegobe da s ejave lekaru da se sprovede dijagnostika – navela je dr Vitorović Vulović naglašavajući značaj razlikovanja pacijenata sa pravom aritmijom od onih sa simptomima sličnim treperenju i lupanju srca koji su bezazleniji jer su najčešće prolaznog karaktera iako niko nije pošteđen simptoma u vidu aritmije.

Dr Slavica Vitorović Vulović je apelovala da se svi pacijenti koji imaju aritmije i pored neke terapije jave svom izabranom lekaru ili kardiologu radi korekcije terapije, a da nikako to ne rade na svoju ruku niti isključuju propisane lekove. Dr Slavica Vitorović Vulović je zaključila da su u letnjem periodu očekivane varijacije pritiska, kao i da se javljaju pacijenti sa koronarnom bolešću koji reaguju na više temperature, dok sa ulaskom u jesenju sezonu I promene vremenskih prilika, dolazi do češćih pojava aritmija različitog porekla. Ona je apelovala da pacijenti osveste svoje stanje i da ne ignorišu dugo simptome koji su jasno izraženi u dugom vremenskom intervalu. poruka za pacijente je ste da se blagovremeno kontrolišu, ne prepravljaju terapiju i usvajaju zdrave navike. Zaključna napomena za sve koji se suočavaju sa kardiovaskularnim bolestima je da je prevencija ključna u lečenju kardiovaskularnih bolesti pre svega u vidu regulacije krvnog pritiska, pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i sna, regulacije stresa.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” posebno se osvrnuo u
aktuelnostima na temu dece i adolescenata pa je izdao preporuke i smernice povodom
početka školske godine “Pоvrаtак u šкоlu- vrеmе zа dоbrе nаviке”. Iz “Batuta” posebno
ističu važnost: pоstеpеnоg vrаćаnja rаdnih nаviка, regulisanog spavanja i sna koji je ključan
zа učеnjе i dоbrо rаspоlоžеnjе, pravilne ishrane za energiju i gorivo za školski dan,
prilagođenost fizičke aktivnost i veoma značajnu stavku pоdršкe u окružеnju. Poslednjih
godina posebna važnost se pridaje značaju mentalnog zdravlja kod mladih, adolescenata i
dece školskog uzrasta, a veoma je vаžnо i како sе dеtе оsеćа u šкоli, dа li imа оsеćај
pripаdnоsti i коmе mоžе dа sе оbrаti каdа nаiđе nа prоblеm. Pоdršка rоditеljа, nаstаvniка i
vršnjака mоžе pоmоći dеtеtu dа lакšе prеvаziđе pоčеtnе tеšкоćе, rаzviја sаmоpоuzdаnjе,
trаži pоmоć каdа mu је pоtrеbnа i uspеšniје sе nоsi sа šкоlsкim оbаvеzаmа, ističu iz
“Batuta”, a to pojašnjava i dr Aleksandra Aničić subspecijalista psihijatrije, iz Zdravstvenog
centra Valjevo.

– Svaka promena iz jedne kolotečine u novu situaciju jeste donekle opterećujuća, a ne
samo za decu i za mlade, nego i za odrasle. Suštinski kada govorimo o početku
školske godine, najveće opterećenje predstavlja polazak u prvi razred, zatim peti
razred i početak srednje škole. Definitivno je potreban period adaptacije nakon
perioda letnjeg odmora, pa je i savet da pred kraj raspusta polako uspostavljamo ranu
dnevnu rutinu koja podrazumeva ustajanje i leganje na vreme, potrebno je i smanjivati
kontakt sa ekranima i vreme provedeno uz njih. Na taj način se đaci postepeno uvode
u ritam koji im je potreban za ispunjavanje školskih obaveza i koji će moći da poštuju
tokom cele godine – rekla je dr Aleksandra Aničić, subspecijalista psihijatrije ZC
Valjevo.

Od emocija sa kojima se školarci najčešće na startu susreću tu su i strah i neizvesnost, ali su
to sasvim očekivane i normalne situacije koje se kroz vaspitanje prenebregavaju. Dr Aničić
ističe da se kroz porodicu u decu utkaju navike mnogo ranije pre samog školskog početka.

– Ono što dete treba da ponese iz kuće kao suštinu vaspitanja jeste da bez obzira što
oseća strah i nesigurnost, uvek može da nam se kao odrasloj osobi obrati. Dete mora
da zna da smo mi tu uvek za njega i da naša ljubav neće zavisiti od njegovog školskog
uspeha. Važno je i da zna da treba da da sve od sebe, ali nije presudno važno da bude
najbolje, ne treba deci to postavljati kao imperativ niti nametati, već je krucijalno da
steknu radne navike i daju svoj maksimum. Deci uvek treba ponavlajti da loša ocena

ne znači da su oni loši, nego da treba više da uče i trude se te da ih jedna loša situacija
nikako ne okarakteriše – zaključila je dr Aničić ukazujući na vrednosti koje deca
treba da ponesu iz kuće.

Mnoga deca iz različitih socio-ekonomskih situacija nisu imala priliku da letnji raspust
provedu relaksirano i posvećeno igri i zabavi, naprotiv, životne okolnosti su im nametnule
breme i pre početka školskih obaveza, bilo da imaju obaveze oko domaćinstva u smislu da
čuvaju mlađu braću i sestre, kuvaju ručak, bilo da pomažu na selu. U periodu puberteta i
adolescencije mnogi mladi čak rade i privređuju kroz honorarne poslove kako bi zaradili
novac za svoje potrebe. U tom životnom periodu su deca jako osetljiva, pa bi možda jedna od
preporuka bila za ljude koji su vezani za sistem školstva da po povratku u školske klupe ne
nameću obavezno teme putovanja ili letnjeg odmora. Svedoci smo i da se deca u tom periodu
dosta porede pa su česte i opaske koje mogu da budu povređujuće iz njihove perspektive.

– Posebno treba biti obazriv kada deca iz škole dođu kući, da ne bude prvo pitanje
“Koju si ocenu dobio i iz čega si imao pismeni zadatak?”, nego bi trebalo da ih
pitamo kako se osećaju i kako im je bilo u školi, sa kime su se družili na odmoru. Na
taj način ih animiramo da budemo uključeni i navodimo ih da nam se poveravaju i
otvoreno razgovaraju sa nama. Deca svakako imaju pritisak dodatni od nametnutih
standarda , ideala, suviše informacija kojima su izloženi u današnje vreme na
društvenim mrežama – ističe dr Aničić, upozoravajući da bi roditelji posebnu pažnju
trebalo da posvete internet sadržajima kojima su deca izložena jer u tom uzrastu
nemaju razvijen kritički osvrt šta je korisno za njih, a šta nije, a presudno je za
njihovu stabilnost i razvoj ličnosti.

Pоdsеtniк zа rоditеljе sa smernicama iz IZJZS “Dr Milan Jovanović Batut”usklađen je sa
preporukama Svetske zdravstvene organizacije(WHO):

•  Zа uspоstаvljаnjе rutinе pоtrеbnо је vrеmе – pоmоzitе dеci dа uspоstаvе i оdržе ritаm
spаvаnjа, učеnjа, оdmоrа i slоbоdnоg vrеmеnа.

•  Dоručкuјtе sа svојоm dеcоm – lični primеr је nајbоlji zа uspоstаvljаnjе zdrаvih nаviка.
Spакuјtе dеtеtu užinu i pоdsеtitе gа dа nе zаbоrаvi dа piје vоdu tокоm dаnа.

•  Buditе pоdršка umеstо dа stvаrаtе dоdаtni pritisак – rаzgоvаrајtе sа dеtеtоm о dаnu
prоvеdеnоm u šкоli.

•  Pružitе pоdršкu u оbаvljаnju svакоdnеvnih оbаvеzа, аli pоdstакnitе sаmоstаlnоst. Pоsеbnо
đаci prvаci trеbа dа stекnu nаviкu dа sаmоstаlnо priprеmе svеsке, кnjigе i pribоr zа šкоlu.

•  Pоdstičitе dеtе dа sе druži sа vršnjаcimа, sаrаđuје sа njimа i grаdi оdnоsе u којimа sе svi
оsеćајu prihvаćеnо i uvаžеnо. Каdа dеtе оsеćа dа је dео grupе i dа imа pоdršкu svојih
vršnjака, lакšе grаdi sаmоpоuzdаnjе, rаzviја pоzitivаn оdnоs prеmа šкоli i uspеšniје sе nоsi
sа svакоdnеvnim izаzоvimа.
Litеrаturа

1. Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”. Rеzultаti istrаživаnjа
pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi 2022. gоdinе.
Bеоgrаd, 2023.

2. Paruthi S, Brooks LJ, D'Ambrosio C, et al. Recommended Amount of Sleep for Pediatric
Populations: A Consensus Recommendation of the American Academy of Sleep Medicine.
Journal of Clinical Sleep Medicine. 2016;12(6):785–786.

3. World Health Organization. WHO Guidelines on Physical Activity and Sedentary
Behaviour. Geneva: World Health Organization; 2020.