За здраво срце и крвне судове
Кардиоваскуларне болести (болести срца и крвних судова) у Србији су водећи здравствени проблем и узрочници превремене смртности. Упркос напретку медицине, стручњаци непрестано и даље наглашавају превенирање као најефикасније средство у борби против ових болести, а према доступним подацима из 2026. године, готово сваки други смртни случај у земљи повезан је са њима. Нажалост, последњих година кардио болести прати и тренд померања граница обољевања на млађу, радно активну популацију. Шеф Одсека интервентне кардиологије са пејсмејкер центром, др Ивица Обрадовић објашњава четири присутне форме коронарне болести и истиче да наша земља према категоризацији спада у земље са веома високим кардиоваскуларним ризиком.
– Тачно је да једна трећина пацијената који оболе од кардиоваскуларних болести има мање од 65 година, негде у Србији умре годишње око 50 хиљада људи од њихових последица и то је на пример два пута више него што умре људи од карцинома. То су болести крвних судова у целом организму, а у основи тога је процес атеросклерозе (запаљење унутрашњости крвног суда) чије манифестације могу да се јаве на срцу, мозгу и бубрезима. Наш рад обухвата бављење коронарном болешћу која има неке своје форме. Изненадна срчана смрт и даље је најчешћа манифестација, али нажалост такви пацијенти не долазе до лекара и њих је највише. Они који дођу су људи са акутним инфарктом миокарда, било да се ради о СТЕМИ-ју који је акутни инфаркт са СТ- елевацијом и који захтева да пацијенти дођу унутар два сата у Ангио салу, или инфаркт без СТ- елевације, код кога не морају унутар та два сата да дођу. Обично је у питању 24, 48 сати, у зависности од других параметара и то су углавном захтевнији болесници. Код оних са СТЕМИ-јем запушен је обично један крвни суд и то се релативно лако реши, а има и оних који болест имају на више крвних судова и то захтева мало сложенију реваскуларизацију, да ли стентовима или хирургијом. На крају нам долази и стабилна форма коронарне болести коју зовемо ангина пекторис, а то је уствари бол у грудима на напор. Ми се у кардиологији држимо Европских препорука за лечење (препорука Европског удружења кардиолога) где су за превенцију дате смернице, а ми спадамо ту у земље са веома високим, црвеним кардиоваскуларним ризиком и то заједно са, нажалост најсиромашнијим земљама у Европи и земљама Источног блока. То значи да се и даље пуно разбољевамо и умиремо – прича др Обрадовић и додаје да по тим закључцима у Србији када мушкарац напуни 40 година без обзира каквог је здравља одмах прелази у категорију високог ризика, док је за жене тај период од 50 године јер су заштићеније због учешћа хормона.
Доктор наглашава битне факторе ризика за настајање кардио болести, односно три кључна параметра – вредности холестерола, крвног притиска и шећера који се разматрају и додаје да су здрав начин живота, редовна физичка активност, и непушење јако битни за спречавање болести.
– Холестерол је дошао у фокус, посебно лош холестерол и у студијама последњих 20 година показала се директна корелација, где са смањеним нивоом ЛДЛ холестерола долазимо до снижења смртности од кардиоваскуларних болести. Значи, ако вам је ЛДЛ холестерол нижи, дуже живите и ту нема никаквих расправки. Да би се то постигло, морамо да кренемо од едукације становништва, да већ након 40 године мушкарац треба да обави један систематски преглед са контролом лабораторијских резултата и поменутим параметрима и ако ту нешто искаче, препорука је и за докторе и за пацијенте да нема опраштања нити покушаја дијета, већ се одмах уведу лекови за холестерол. То је трајна терапија фактички. Апел за све грађане јесте да се хране здраво, према нашим препорукама битно је и пола сата брзог хода пет дана у недељи и да се пређе три километра за тих 30 минута, затим рестрикција пушења и да се строго контролишу фактори ризика – каже др Обрадовић уз додатак да ће у децембру бити 16 година од оснивања и рада ваљевске Ангио сале која је постала регионални центар за интервентну кардиологију и која данас, на мапи српских Ангио сала заузима високо четврто место, одмах иза Клиничког центра Србије и Института Дедиње и Каменица.
– Мислим да је тај наш пут леп и правилан и поносан сам на то. Замишљени смо и отворени 2010. године као сала која је требала да збрињава пацијенте са акутним инфарктом миокарда, односно да радимо са хитним пацијентима и то за цео Колубарски округ, а покривамо и Мачвански регион и то су Шабац и Лозница која је ове године отворила своју Ангио салу. Тај процес је кренуо од базичног и кроз године имали смо добре едукаторе и по мало повећавали број пацијената, уствари радили смо и такозване елективне (изборне) пацијенте мимо акутних ствари. Од 2020. године и Короне, наши бројеви су експлодирали и позиционирамо се на четветом месту што је велики понос, али све то се није десило случајно, већ једном посвећеношћу пре свега нас пет колега и лекара који смо субспецијалисти, јер смо видели да можемо доста тога да радимо. Не само да се повећао број процедура, него и њихова сложеност. Последњих пет година уведене су савремене методе попут коришћења ротаблације или имиџининг техника (данас је то интраваскуларан ултразвук и оптичка кохерентна томографија) и друге, а мало више радимо и на циркуларној потпори – то су ствари које се раде код најтежих пацијената у стању шока где се стави апарат кроз препону који мења функцију срца док се ради процедура а пацијент је у животној опасности, или после тога док лежи у коронарној јединици или јединици интензивног лечења – наводи доктор и оцењује да цео тим Ангио сале неуморно и напорно ради као целина.
Он указује да Ангио сала тренутно има три доктора на специјализацији за интервентну кардиологију, плус још четири лекара на специјализацијама и пету докторку која ће радити пејсмејкер, као и да им по броју обученог кадра могу завидети многе друге сале. Према статистици из претходне године, њихов Одсек имао је 4.900 пацијената, од којих је 1.500 добило један или више стентова, односно урађено је око 2.100 стентова свима. Такође, 439 пацијената од 1.500 добили су стент у акутном инфаркту и још 500 пацијената којима је урађен стент у ситуацијама НСТЕМИ и недовршеног инфаркта миокарда.
– Морам да нагласим да су наше сестре, инструментарке и ренген техничари неко ко је поднео велики терет и без којих не бисмо могли да функционишемо, како због броја, тако и због сложености процедура. Мотивисани, млади људи и тим од скоро 20 сестара је нешто што нас добро подупире. У структури нашег рада, скоро две трећине пацијената су они најтежи којима треба помоћ одмах, а једна трећина су адаптивни пацијенти који могу да сачекају и долазе према распореду. Настављамо да спроводимо континуирану едукацију, а договорили смо и сарадње са неким професорима из Београда и са Дедиња који су на нивоу наших колега и пријатеља наше установе и који долазе јер воле да раде са нама, а са друге стране то је на неки начин и контрола за нас саме. Нећемо смањивати ништа у раду, учврстићемо и наставити даље ово што радимо – завршава др Ивица Обрадовић.
И. Н.
